Na samom obodu Temišvara smešten je i jedan od najintrigantnijih muzeja na otvorenom u Evropi. Dok neki izlažu avione, neki vozove, u Rumuniji su se dosetili i napravili muzej banaćanskog sela, mesto na kome se na jednom mestu mogu videti izvorne kuće svih nacionalnih zajednica koje žive u ovoj zemlji. A, u Rumuniji ih je čak 17!
– Postavka je zaživela još davne 1928. godine i funkcionisala je sve do pred kraj Prvog svetskog rata kada je muzej preko noći zatvoren. Od kraja 1965. godine, ovaj prostor je ponovo oživeo sa svim bogatstvom satkanim od raznolikosti karakterističnim za rumunske nacionalne manjine – priča 33-godišnji Andrej Milin, direktor ovog muzeja.
U etno-selu sa 17 kuća jedno do drugog su arhitektonska rešenja karakteristična za Mađare, Slovake, Nemce, Ukrajince, Rusine, Ruse, čehe, Slovake, Bugare, Makedonce… Dogodine, posetioci će imati priliku da posete i srpsku kuću. Temelji su osveštani prilikom 14. Evropske smotre srpskog folklora.
Gosti iz Srbije
Svečanosti osvećenja temelja za buduću srpsku kuću u Muzeju banaćanskog sela prisustvovale su i brojne političke ličnosti iz Srbije, a posebnu važnost ovom događaju dao je savetnik predsednika Srbije za region, Mlađan đorđević koji je istakao da će uskoro, u cilju učvršćivanja veza matice i srpskog naroda koji živi u regionu, biti formiran savet na čelu sa predsednikom Srbije.
– Želimo da stvorimo jedinstven duhovni, kulturni i ekonomski prostora Srba u regionu – kazao je đorđević.
– O srpskoj zajednici turisti su mogli da se informišu u kući koja je preuzeta iz banatskog sela Zolt, ali se tu samo nalazio izložbeni prostor za rukotvorine i suvenire – priča Andrej i dodaje da sve kuće u ovom muzeju zapravo govore i o istoriji, pa je za turiste to i svojevrsni vremeplov u prošlost.
– Ovaj muzej ima ogromnu vrednost ne samo u istorijskom već i u svakom drugom smislu jer na jednom mestu objedinjuje veliki broj nacionalnih zajednica – kaže Slaviomir Gvozdenović predsednik Saveza udruženja Srba u Rumuniji.
Gvozdenović napominje da je istovremeno, ovakav multietnički centar i od neprocenjive vrednosti za srpski živalj u Temišvaru, ali i za državu Rumuniju.
– Retko koja zemlja u svetu može da se pohvali tolikom nacionalnom raznolikošću, ali i mirnim suživotm u kome svi poštuju državu u kojoj žive, ali i međusobno uvažavanje nacionalnih običaja i tradicija ostalih nacionalnih manjina – ističe Gvozdenović.
U Rumuniji trenutno živi oko 22.500 Srba i po brojnosti su peta nacionalna manjina u ovoj zemlji. O problemu asimilacije svedoči i podatak da je na popisu iz 1992. godine bilo 7.000 Srba više.
Andrej Milin kaže da se život Srba u Rumuniji ne razlikuje puno od života drugih nacionalnih manjina, ali i da zbog toga što nisu većinski narod, nemaju problema.
– Banat je upečatljiv po postojanju multietničke i multikulturalne zajednice. Na ulicama ćete čuti da se priča četiri-pet jezika istovremeno jer većina nas smo multilingvisti, govorimo više jezika – kaže ovaj mladić.
