Cetrnaest godina od vojne akcije Oluja, cini se, nije mnogo toga promenilo – Hrvati i dalje ponosno i osiono slave dan pobede i oslobodenja od Srba, dok preko 200.000 proteranih i dalje (bezuspešno) nastoje da povrate oduzeta prava, otetu imovinu i saznaju sudbine hiljada nestalih. Dok se u Hrvatskoj na svakom koraku i svakog dana mogu procitati i cuti analize i govori o „velicanstvenoj pobjedi“ u Srbiji se o žrtvama te „pobjede“ godišnje govori samo jednom, eventualno dva puta, samo ako su u pitanju neki izbori.
Srbija, pre svega ona od koje se ocekuje da odgovorno reaguje, i dalje – cuti. Politicari, na celu sa srpskim Vilijem Brantom u pokušaju, odlaze u crkvu da se na miru pomole kao da je to plan kojim ce se povratiti prava prognanih, a poznate nevladine organizacije nisu tako medijski aktivne i „cinjenicno potkrepljene“ u (nacelnim) osudama zlocina nad Srbima, kao što jesu kada su u pitanu navodni i stvarni srpski zlocini.
Ipak, ova godina je, za razliku od proteklih trinaest, donela jednu promenu na javnoj sceni.
Konacno se pojavio neko ko je postavio pitanje – šta je sa pravima Srba?!
Dok su poznate gradanske organizacije veoma aktivne u skretanju pažnje na uskracivanja prava manjinskim zajednicama u Srbiji, nijedna od njih do sada nije ozbiljno postavila pitanje i analizirala kakav je položaj srpske manjinske zajednice izvan Srbije?!
Ovo pitanje je postavila nevladina organiacija „Napredni klub“ koja je nedavno objavila „Izveštaj o politickim pravima srpskog naroda u regionu“.
Za Cedomira Antica, predsednika „Naprednog kluba“, ovaj Izveštaj je od vanrednog znacaja za modernizaciju i demokratiju u Srbiji.
– Rec je o identitetu srpskog naroda i istoriji srpske države. Izveštaj nema za cilj reviziju granica, vec da podstakne državu da više vodi racuna o Srbima u regionu, istakao je Antic.
U Izveštaju je analiziran položaj Srba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Madarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori i Albaniji.
Prema nalazima ovog Izveštaja Srbi u regionu se nalaze u nepovoljnom položaju jer ne uživaju u punoj meri zagarantovana politicka prava, dok sama država Srbija nije pokazala volju za trajnijom politikom prema svom narodu u regionu.
U Izveštaju se navodi da u svetu trenutno ima nešto više od 12.000.000 Srba od kojih 8.200.000 živi na Balkanu. U balkanskim državama, izuzev Srbije, živi nešto manje od 2.000.000 Srba. Ukoliko se uporede popisi u balkanskim državama (izuzev Srbije) u proteklih dvadeset godina, broj Srba u ovim državama opao je cak za 34,4 odsto, navodi se u Izveštaju. Istovremeno, u periodu od 1981. do 2002. godine broj stanovnika srpske nacionalnosti u Srbiji je porastao za svega 0.5 odsto.
Za Bosnu i Hercegovinu se navodi da, premda Srbi imaju status konstitutivnosti, ne uživaju isti status kao što Hrvati i Bošnjaci imaju u RS ili Srbiji. Takode, u Izveštaju je dat spisak od 68 nadležnosti koje su prenete sa nivoa RS na BiH nakon Dejtonskog sporazuma. U Hrvatskoj su ukinute samoupravne jedinice Srba a osporavaju im se i prava na povratak, povracaj imovine i državljanstvo. Posebno je nepovoljan položaj Srba u Crnoj Gori koji, iako cine trecinu stanovništva, nemaju jasno definisan status, a zastupljenost u državnim institucijama je svega 5 odsto. U Sloveniji Srbima nije priznat status nacionalne manjine iako su najbronija manjinska nacinalna zajendica. Prema istraživacima „Naprednog kluba“, najveca je nebriga prema Srbima u Makedoniji u kojoj je na sceni postepena asimilacija uz grubo kršenje verskih prava. Istovremeno, država Srbija daje 15 puta više makedonskoj zajednici u Srbiji nego što dobija brojnija srpska zajednica u Makedoniji. U Albaniji su Srbi nedavno dobili statuts manjine, mada se i dalje suocavaju sa brojnim administrativnim preprekama. Povoljniji položaj imaju Srbi u Madarskoj i Rumuniji koji su integrisani u institucije i uživaju manjinska prava. Srbi u ove dve države spadaju u red najobrazovanijih manjinskih zajednica, ali im usled odsustva podrške iz Srbije na kulturnom planu preti postepena asimilacija, istice se u Izveštaju.
U preporukama na kraju Izveštaja „Napredni klub“ poziva državne organe da poštuju Ustav koji u clanu 13. kaže da Srbija vodi racuna o Srbima izvan zemlje. Zahteva se da izdvajanja za Srbe u regionu budu srazmerna izdvajanjima za manjine u Srbiji. Takode, u preporukama Izveštaja navodi se da je neophodno razdvojiti politiku prema Srbima u regionu i onima u iseljeništvu. Država se poziva da ozbiljnije radi na jacanju kulturne saradnje u cilju ocuvanja identiteta Srba, kao i uvrštavanje politike prema Srbima u regionu medu prioritete spoljne politike.
