BEOGRAD – Povodom popisa stanovništva u četiri zemlje regiona – Mađarskoj, Makedoniji, Albaniji i Rumuniji, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković pozvao je Srbe u tim zemljama da se slobodno izjasne o nacionalnoj i verskoj pripadnosti.
„Postoji tendencija da se specifična prava manjinskih nacionalnih zajednica ostvaruju u zavisnosti od njihove brojnosti i zato je vrlo važno da se pripadnici srpskog naroda na predstojećim popisima u zemljama regiona bez bilo kakvog ustručavanja, nacionalno i verski izraze“, izjavio je Srećković.
„To je njihovo demokratsko pravo“, istakao je ministar, podsećajući da je „odgovornost svih nas da sačuvamo naciju, kulturu, veru i srpski jezik za naše potomke“.
Za Srbe u Albaniji pitanje popisa je od suštinskog značaja, jer im je punih pola veka bilo zabranjeno da se nacionalno i verski opredeljuju, rekao je ministar, navodeći nekoliko aktuelnih problema vezanih za popis.
„To su nedostatak finansijskih sredstava, još uvek prisutan strah od izjašnjavanja, medijska izolovanost i dvojnost u izjašnjavanju (Srbo-Crnogorci), nemogućnost da utiču na odabir popisivača, njihovu objektivnost, a još manje na kontrolu obrađivanja podataka“, navodi se u saopštenju Ministarstva vera i dijaspore.
Jedan od nedostataka je i slaba identifikovanost sa srpskom kulturnom baštinom i neznanje srpskog jezika, kao posledica okolnosti u kojima su Srbi živeli 50 godina, dodao je Srećković.
Za deo srpskog naroda koji živi u Makedoniji popis je sudbinsko pitanje, suštinska osnova obrazovnog, kulturnog, ekonomskog i svakog drugog kvaliteta života, baza opstanka i polazna tačka bolje budućnosti, navedeno je u saopštenju.
„To je, naravno, jedan od preduslova za očuvanje njihovog nacionalnog, kulturnog, etničkog i verskog identiteta, ali i što boljih odnosa sa institucijama zemalja u kojima žive“, rekao je ministar vera i dijaspore.
Srećković je izrazio uverenje da će rezultati ovog popisa biti još jedna prilika da se stvori jedinstvo unutar srpskog nacionalnog korpusa u zemljama regiona, ali i da se stvori jasnija slika koliko Srba živi u tim zemljama.
„Očekujem da će rezultati popisa doprineti boljoj organizovanosti srpskog naroda, da će još jedinstvenije i organizovanije nastupati kao nacionalne zajednice pred institucijama zemalja u kojima žive“, rekao je Srećković.
On je ukazao da je tokom popisa neophodno da sve postojeće asocijacije srpskog naroda budu angažovane i što jedinstvenije u nastupu, a značajnu ulogu svakako ima Srpska pravoslavna crkva, odnosno njene eparhije u pojedinim zemljama.
Popisom stanovništva iz 2002. godine, evidentirano je 35.939 pripadnika srpskog naroda u Makedoniji, a samo osam godina ranije, 1994. godine, bilo je popisano 44.000 Srba. Međutim, od 1994. do 2002. godine, po zvaničnoj informaciji MUP-a Makedonije, 16.756 Srba je zatražilo i dobilo makedonsko državljanstvo, što govori da je na osnovu zvaničnih podataka 2002. godine, moralo biti evidentirano oko 61.000 Srba.
Prema podacima popisa iz 2001. godine, u Mađarskoj je živelo 3.816 pripadnika srpskog naroda, da bi se u slučaju smanjenja ovog broja Srbi sveli na statističku grešku, pokazuju podaci Ministarstva vera i dijaspore.
Kada je reč o Rumuniji, prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u toj zemlji živi 22.568 pripadnika srpskog naroda. Savez Srba u toj zemlji je 2005. godine sačinio publikaciju „Statistički podaci o Srbima u Rumuniji“, u kojoj su pobrojana srpska domaćinstva po selima i gradovima, broj crkava, škola, učenika i nastavnika i na toj osnovi procenjuje se da danas u Rumuniji ima oko 30.000 Srba.
Pripreme oko popisa predviđenog za 2011. godinu u Albaniji teku dosta otežano, posebno za nacionalne manjine. Popisni upitnik još nije dogovoren, a u prvoj ponuđenoj varijanti upitnika u rubrici nacionalnost navedeni su Albanci, Grci, Makedonci, Crnogorci i ostali, u koju spadaju Srbi, navodi se u saopštenju.
Popis stanovništva u Mađarskoj, Makedoniji i Albaniji počeo je danas, a u Rumuniji će se održati od 20. do 31. oktobra.
