EPA/PAUL MILLER
Godišnja stopa inflacije u Australiji pala je sa dosadašnjeg decembarskog maksimuma od 7,8 odsto, na 7 odsto u godini do marta, koliko trenutno predstavlja 12-mesečni rast cena proizvoda i usluga.
Gledajući samo martovsko tromesečje, cene su porasle za 1,4 odsto što je neznatno iznad prognoza ekonomista, ali je istovremeno i najmanji kvartalni rast za više od godinu dana, navodi u svom izveštaju Biro za statistiku (ABS).
ABS je takođe saopštio da su cene za većinu dobara i usluga nastavile da rastu, ali su razmere tih povećanja usporile. Izuzeci su primećeni u naglim tromesečnim skokovima cena zdravstvenih usluga (+4,2%), tercijarnog obrazovanja (+9,7%), kao i gasa i drugih goriva za domaćinstva (+14,3%).
Šefica odeljenja za statistiku cena u ABS Mišel Markard pokušala je da opravda deo rasta cena.
– Cene medicinskih i bolničkih usluga obično rastu u martovskom tromesečju, jer tada lekari opšte prakse i drugi pružaoci zdravstvenih usluga vrše revizije svojih naknada za preglede, nakon što se sistem zaštite Medikera resetuje na početku svake kalendarske godine – rekla je Markard.
Ona je dodala i to da su “ove godine u januaru porasle i premije privatnog zdravstvenog osiguranja“, što je doprinelo povećanju cena medicinskih i bolničkih usluga. Takođe, Markard kaže da su cene gasa naglo porasle u glavnim gradovima, a najviše u Melburnu gde je u martu zabeležen rast od 22,7 odsto.
– Porast cena gasa u ovom kvartalu bio je primetan, jer su cene porasle u svih osam glavnih gradova, a ne samo u Melburnu gde se cene obično revidiraju u martovskom tromesečju – dodala je Markard.
U prvom tromesečju 2023. poskupeli su i voće i povrće za 2,4 odsto u proseku, dok su grickalice i konditorski proizvodi otišli gore za 4,1 odsto. Samim tim došlo je do povećanja ukupnih cena hrane za dodatnih 1,6 odsto tokom martovskog kvartala.
Troškovi domaćih putovanja i smeštaja u Australiji nastavili su da rastu i to za 4,7 odsto, iako je zabeležen blagi pad cena avionskih karata na kraju leta i početku jeseni. Međutim, gledano na godišnjem nivou, upravo su putovanja najviše poskupela od svih usluga, i to za čak 25 odsto.
Električna energija je skuplja za 15,5 procenata u odnosu na mart prošle godine, dok je izgradnja novih kuća i stanova otišla gore za 12,7 odsto.
– Gledajući rast cena robe, godišnja inflacija je sada na 7,6 odsto, što je manje od 9,5 odsto zabeleženih u decembru. Međutim, godišnja inflacija za usluge skočila je na 6,1 odsto, u odnosu na 5,5 odsto u decembarskom kvartalu, i najviša je još od 2001. godine – kaže Mišel Markard iz ABS-a.
Federalni blagajnik Džim Čalmers pozdravio je pad godišnje inflacije, ali je priznao da će troškovi života i dalje jako pogađati mnoga domaćinstva.
– Najgori inflatorni pritisci su iza nas, ali će se ipak zadržati više i duže nego što bismo želeli. Pritisci na troškove života i dalje postoje u celom svetu i još uvek se osećaju i u našim domaćinstvima. Zato će majski budžet sadržati olakšice za troškove života, što daje prioritet najugroženijim ljudima u zajednici – rekao je Čalmers.
Šta je pojeftinilo?
Analitičari iz Biroa za statistiku utvrdili su da nije baš sve poskupelo u poslednjih nekoliko meseci. Naime, tokom martovskog tromesečja pale su cene nameštaja (-4,6%), kućnih aparata (-3,8%) i odeće (-3,2%). Takođe, došlo je do neznatnog popuštanja cena goriva za automobile, tvrde iz ABS-a.
Bez rasta kamata u maju
Ekonomisti smatraju da bi pad bazne inflacije trebalo da bude dovoljan razlog da Banka državnih rezervi (RBA) iduće nedelje ne poveća kamatnu stopu na gotovinu, već da je i ovog meseca zadrži na 3,6 odsto.
Dejvid Basaneze iz kompanije Betašers kaže da indeks potrošačkih cena (CPI) u martu pruža “uverljive dokaze da je inflacija verovatno dostigla vrhunac krajem prošle godine“.
– Postoji velika šansa da RBA ove godine neće morati ponovo da povećava kamatne stope. Umesto toga, još uvek vidim prostor za smanjenje kamata u novembru ili čak i ranije, pošto ekonomija usporava, kao i zbog toga što trenutno usijana ekonomija SAD ide ka recesiji – istakao je Basaneze.
