Srpsko tužilaštvo za ratne zločine od Hrvatske dobilo spisak u odsustvu optuženih i osuđenih Srba, na kome je (samo) hiljadu osoba, ali Savo Štrbac tvrdi da se broj krajinšnika na poternicama ne smanjuje, već da se podaci pogrešno tumače
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije dobilo je, od hrvatskog Državnog odvjetništva, spisak optuženih ili osuđenih u odsustvu za ratne zločine u Hrvatskoj.
Spekuliše se da je na spisku manje od 900, a pojedini mediji govore o, oko, 1.000 Srba.
Spiskovi su (za sada) službena tajna.
Građani, koji sumnjaju da bi njihova imena mogla da se nađu na spisku, to mogu da provere, ali jedino i isključivo lično, u hrvatskoj ambasadi.
Želja je da se broj ljudi koji su na optužnicama – smanji, ali i da oni (sa)znaju u kojoj su fazi postupci koji se protiv njih vode.
– Tajne optužnice ne postoje ni u Hrvatskoj ni u Srbiji, ali postoje predmeti, koji su u fazi istrage. Takvi postupci su i po jednom i drugom zakonu tajni, i niko ne može očekivati da će biti obavetšen da se protiv njega vodi istražni predkrivični postupak i da ne treba da putuje u Hrvatsku, kaže zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Prema njegovim rečima broj od 2.000 ljudi, koji se nekada spominjao, sada se smanjio na manje od hiljadu.
To je broj ljudi koji Hrvatska u ovom trenutku, traži.
– Zahvaljući regionalnoj saradnji, posle razgovora sa hrvatskim kolegama, taj broj ćemo najverovatnije još revidirati, kaže Vekarić.
On podseća da bi, prema sporazumu dve države, optužene za ratne zločine, koji se nalaze u Srbiji, trebalo procesuirati u srpskim sudovima.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je izjavio da je u Hrvatskoj zbog ratnmih zločina devedesetih godina, pravosnažno osuđeno 500 osoba, dok je više od 400 trenutno pod istragom, i one nisu javne. On je rekao da je, prema evidenciji koja je dostavljena tužilaštvu, 1.800 ljudi optuženo, protiv 570 postupak je u toku, dok je protiv 700 osoba postupak obustavljen.
Ovi podaci su javni, kazao je Vukčević, i naveo da se nigde, ni u jednom tužilaštvu, ne vodi evidencija prema nacionalnoj pripadnosti osoba koje su optužene.
Vest da su ovi spiskovi stigli u srpsko tužilaštvo, dodatno je uznemirila kraijške Srbe, od kojih mnogi i 20 godine žive u strahu od progrma hrvatskog pravosuđa.
– Hrvatska je spiskove optuženih i osuđenih u odsustvu za ratne zločine, učinila transparentnim pod pritiskom, ali Srbi, proterani iz Hrvatske, nisu ništa sigurniji nego što su bili pre 15, deset ili pet godina. Ovi spiskovi, generalno gledano, nisu u funkciji povratka Srba. Mogu biti olakšavajuća okolnost za onog protiv koga je postupak obustavljen, ili preinačena optužnica. Svi drugi su i dalje u strahu da mogu biti ili su već procesuirani. Jer, ratni zločin ne zastareva, a Hrvatska to maksimalno zloupotrebljava – smatra direktor dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ Savo Štrbac, koji odgovara na naše pitanje – šta se krije iza hrvatskih poternica.
– Nisam video najnovije spiskove, ali iz izjave Brune Vekarića zaključujem da se radi o spisku optuženih i osuđenih u odsustvu – kaže Savo Štrbac. – Ako je to tako, ta brojka bi mogla biti nešto manja od hiljadu. Ali, pogrešno je obrazloženje da ih je ranije bilo više, da je u međuvremenu, zahvaljujući dobroj saradnji hrvatskog i srpskog tužilaštva, rešen veliki broj predmeta. Vekarić kaže da ih je ranije bilo 1.993, a sada ih je manje od hiljadu, pa ispada da je rešeno više od pola slučajeva. To nije tačno! Ali, to nije prvi put. Još od 2004, malo, malo pa naši zvaničnici pričaju kako je spisak prepolovljen. čak su i Pupovac i Stanimirović u Zagrebu, sebi pripisali zasluge za to, jer su, eto, u koalicji sa HDZ-om. Sve vreme ih, međutim, pitam o čemu pričaju.
Svedok: Hoćete da kažete da se neko igra brojkama i ljudskim sudbinama?
Savo Štrbac: Hrvatsko Državno odvjetništvo, odnosno tužilaštvo, je, po nalogu međunarodne zajednice, prvi put 2004. godine, napravilo spisak procesuiranih osoba – onih u istrazi, pod otužnicom i osuđenih u priststvu ili odsustvu. Tada su za radne zločine procesuirane 1.993 osobe. Od toga je bilo 429 istraga, dok je 401 istraga bila u prekidu. Ali, i ti predmeti su „živi“, aktivni, samo se po njima ništa nije radilo. Kako ratni zločin ne zastareva, neki predmeti su u prekidu i 20 godina, a ljudi na poternicama. Pod optužbom je bilo 586, a osuđeno 577 lica. To je bio prvi spisak, ali se na njemu nisu nalazile osobe protiv kojih je postupak obustavljen i koje su oslobođene, već samo „živi“ predmeti.
S: Ovaj spisak je trebalo da bude u funkciji povratka Srba proteranih iz Hrvatske?
S.Š: Da. Vršen je veliki pritisak na zvanični Zagreb, jer je povratak bio jako slab. Posebno se nije vraćalo muško radno i plodno stanovništvo, jer ko god se vratio, završio je u pritvoru ili ga je sačekala presuda na 15-20 godina zatvora. A, pošto se ne vraća glava porodice, neće ni supruga, deca. „Veritas“ je procenio da se 100.000 Srba ne vraća iz straha, zbog ovakvnog načina procesuiranja. Hrvatska je napravila haos, da bi uplašila potencijalne povratnike. Hapšeni su i osuđeni ljudi koji nisu nosili pušku, za jedan šamar ili psovku. čak i oni koji za vrema rata nisu bili u Krajini. Ti procesi su bili u funkciji najperfidnijeg etničkog čišćenja.
S: I ti spiskovi su, kao i najnoviji, proglašeni tajnom.
S.Š: Tačno. Na spisku, koji je otišao u razne međunarodne organizacije, pisalo je: „Podaci iz ovog popisa su tajni i ne mogu se objavljivati u medijima“! Kad su to dobili moji saradnici iz međunaodnih organizacija, sa kojima sarađujem 20 godina, procenili su što i ja: Kako ovi spiskovi mogu da budu u funciji povratka, ako su tajni i ne smeju se javno objavljivati? Nazvali su me i rekli da nađem načina da ih obelodanim. Abecednim redom smo sve sa spiska „zakačili“ na sajt „Veritasa“ i spisak učinili dostupnim svakom koga je interesdovao. Niko se nije ljutio.
S: Govorite o spisku od 1.993 Srba iz 2004. godine?
S.Š: Da. On je osnovni spisak. Posle toga su se pojavili neki dušebrižni Srbi iz Hrvatske, ambasade i neki naši ministri sa bombastičnim izjavama, kao sada Vekarić, da je broj smanjen na 960. A, hrvatska ambadsada u Beogradu je izdala saopštenje u kome kaže da se trenutno vodi postupak protiv 960 osoba. Pazite, trenutno! Svi su, međutim, skočili i govorili kako se efikasno smanjuje broj procesuiranih Srba. Aplaudirali su dobroj saradni srpskog i hrvatskog tužilaštva. Pozvao sam na razum, rekao da nas Hrvati zezaju.
S: Kako?
S.Š: Radi se o igri rečima. Kažu, trenutno se vodi 960 postupaka. Kad se zbroje istrage bez prekida i optuženja bez osuđujućih presuda, dobija se broj od 960. Predmeti u prekidu se ne vode. Kao ni osuđujuće presude, jer su postupci završeni. Na tu igru reči mnogi su naseli.
S: Zašto?
S.Š: Zato što niko neće da pročita izveštaj hrvatskog Državnog odvjetništva, od 31. decembra 2008. godine, gde piše da je pokrenut postupak protiv 3.819 lica. Bilo je 314 istraga u toku, 215 u prekidu, postupak je obustavljen protiv 1.466 osoba, a optuženo je 1.826. Od tog broja bilo je 669 osoba bez presude, osuđeno je 625, dok je u 530 slučajeva postupak obustavljen, krivično delo prekvalifikovano, ili je osumnjičeni oslobođen. Ne smanjuje se, znači, broj Srba „na crnoj listi“, već se dobijaju različiti podaci, zavisno ko šta računa, i koje faze sudskog postupka uzima u obzir. Prema podacima iz 2009, ukupno je optuženo 1.191 osoba. Osuđeno je 650, od čega u odsustvu 438. Šta fali brojci od 1.191? Istrage! Već sam rekao da je 2004, pod istragom bilo 830, a 2008. godine 529 osoba. Zamenik glavnog Državnog odvjetnika Drago Novosel je, pre dva-tri meseca, rekao da je preko 400 osoba pod istragom. Srbija računa samo optužene i osuđene. Šta je sa istragama? To je velika zabuna. Znam da Hrvatska otvara desetine novih istraga.
S: Hoćete da kažete da je to nova podvala Hrvatske?
S.Š: Kako se podaci i spiskovi prezentuju, radi se o podvali sa naše strane. Hrvati rade vrlo mudro i ne kriju podatke, nego ih naši zvaničnici pogrešno tumače. Od Zagreba se ne možemo nadati nečem boljem. Korektno su preneli i dostavili podatke. čini se da naši zvaničnici hoće da kažu kako su Hrvati korektni, kao i mi prema njima. Kao, sudimo Srbima, a oni, za uzvrat, u tužilačkoj reviziji „skidaju“ Srbe sa spiskova. To nije tačno! Proteklih 20 godina, 212 Srba je osuđeno u prisutnosti. Izdržali su kazne, ili su još u zatvoru. Na izdržavanju kazne, za ratne zločine, trenutno se nalazi 40 osoba. Kad se od 1.191 oduzme 212, dobije se brojka manja od hiljadu. Nije to, dakle, rezultat angažovanja srpskog i hrvatskog tužilaštva, niti Hrvatska „popušta uzde“, nego je drugačije koncipiran. Što bi nam Zagreb dostavljao spiskove osuđenih u prisustvu? Ovaj spisak, međutim, može biti u drugoj funkciji. Jer, po sporazumu srpskog i hrvatskog tužilaštva, prva faza jeste utvrđivanje adrese osuđenog u odsustvu. U tome i „Veritas“ učestvuje, jer većina procesuiranih hoće da im se sudi u Srbiji, a ne u Hrvatskoj.
S: Ako su ovi spiskovi, kako kažete, u funkciji povratka Srba, zašto su „spakovani“ pod oznaku -tajna! Deluje nelogičnmo, zar ne?
S.Š: Po zakonu nisu tajna ni istrage, ni optužnice. Mogu biti tajni neki delovi istrage, ne saopštava se sve o istrazi, ali ime i da je otvorena istraga protiv toga i toga, nije tajna. Novine su svaki dan pune takvih napisa. Ovo što Hrvatska radi nije uobičajena procedura. Po nalogu međunarodne zajednice spiskove su učinili donekle transparentnim, da bi se, kao i 2004. godine, pokušalo sa ubrzanjem povratka. Bio je to iznuđen potez od Hrvatske. Ona se, međutim, „pokrila“ svojim zakonom, i spiske proglasila tajnom. Potpuno je i legalno i transparentno što su Hrvati dostavili spiskove svojim ambasadama i konzulatima.
Ali, hrvatski zakoni kod nas ne važi, pa sam tako i objavio spisak iz 2004. godine. Mislim da niko ne bi imao ništa protiv da naše ministartvo ili tužilaštvo objave te spiskove. To se, po meni, ne čini iz čiste komocije. Dobro znam šta znači davati infirmacije i podatke. To je veliki posao. Treba angažovati ljudi. Ne vidim, ipak, razloga da se od toga pravi tolika fama i predstava. čak ne tražim da to objave tužilaštvo ili ministarstvo, ali postoji način da se spiskovi učine javnim. Šta Srbija ima od toga što ima spiskove i drži ih u tajnosti? Samo da se pravi pogrešna predstava da se smanjuje broj procesuiranih što, ponavljam, nije tačno, kako bi dobili neke poene. Verujem da će „Veritas“ doći do tog spiska, kao i do sada. Doduše, malo težim putem, ali čemo da nabaviti.
S: Dostavljanje ovog spiska našem tužilaštvu, dodatno je uznemirilio krajiške Srbe. Tumače ga kao novu opstrukciju povratka. Kakakv je vaš komentar?
S.Š: To je razumljivo. Hrvatska je podnela krivične prijave za ratne zločine protiv 5.000 Srba i pripadnika JNA, od čega je, do 31. decembra 2008, procesuirano 3.819. Između te dve brojke nalazi se „siva zona“. Neke su, doduše, odbačene, ali je vrlo lako izvući iz fioke, i aktivirati svaku od tih prijava, čim se onaj protiv koga je podignuta pojavi u Hrvastkoj, ili se nađe u tranzitu. Prošle godine su uhašnene dve osobe protiv kojih je krivična prijava podineta još 1992. godine, pa su se i Hrvati pobunili. Opravdano pitaju kakva im je država kad se ljudi hapse 17 godina posle podnošenja krivične prijave. Hrvatskoj, osim toga, niko ne brani da podnosi nove prijave, što i čini.
Od početka ratnog sukoba Hrvatska je Srbe procesuirala i za oružanu pobusdnu, što ih dodatno zabrivnjava. Donošenjem zakona o oprostu, septembra 1996, koji je pisan u ambasadi SAD, sve osim ratnog zločina i terorizma obuhvaćeno je oprostom. Tim zakonom amnestirano je više od 21.000 Srba. Mnogi su čuli da su osuđeni, raznim kanalima su dobili svoje optužnice, istražna rešenja i presude. Pošto svi nisu pravno „potkovani“ misle da su suđeni za ratni zločin, a spisak od 21.000 Srba, amnesiranih za oružanu pobunu, nikad nije objavljen.
Uhapšeno 17 osoba
zbog zamene identiteta
S: Imaju li ljudi koji su na spisku razloga za strah da će biti uhapšeni, ako odu da se informišu u hrvatsku ambasadu?
S.Š: Takva opasnost realno ne postoji. Ali, ovim spiskovima se ništa nije promenilo. Odlazak u ambasadu ili konzulat nije ništa novio. Hrvatska je ranije brojeve telefona ambasada, za te namene, čak objavljivala u štampi. Na njih se, međutim, uglavnom niko nije javljao, pa su ljudi odlazili lično da provere da li su na spisku.
S: Kako izgleda ta procedura?
S.Š: Nema hapšenja, nemamo takva iskustva. Službenik ambasade vam zatraži generalije, adresu i broj telefona. Posle 10-15 dana, telefonom vas obaveste da li ste na spisku procesuiranih, ili niste. Ali, to nije nikakva garancija da se danas, sutra nećete naći na spisku. Niko ne zna ko je u „sivoj zoni“, koga će komšija prijaviti kad se vrati u zavšičaj.
S: Bilo je takvih slujačeva?
S.Š: Kako da ne. četiri slučaja, koja su se desila martu, ilustruju sve ovo što pričam. Nikola Munjaz iz Benkovca uhapšen je u Crnoj Gori. Županijski sud u Zadru osudio ga je na devet godina u odsustvu. U Spužu čeka ekstradaiciju. Mile Bosnić iz Vukovara uhapšen je, nedavno, u Velikoj Britaniji, gde je legalno otpupovao sa aerodroma „Pleso“. Zahvaljujući „Veritasu“ i snalažljivosti njegove supruge, koja je celu noć sa mnom bila na vezi, uspeli smo da dokažemo da su uhapsili pogrešnog čoveka. Pušten je posle 12 dana, ali su i on i pordica prošli pravu golgotu. Uhapžen je samo zato što ima isto ime i prezume, čak i ime oca, kao Mile Bosnić iz Slunja, koji je bio ministar u Vladi RSK, a koga Hrvatska traži. čak 17 osoba je do sada uhapšeno zbog zamene identiteta.
Nikola Kovačević je uhapšen kad je iz RS pokušao ode u Kostajnicu. Do 2006. godine, kada je stavljen pod istragu, nekoliko puta je išao u Hrvatsku. četvrti uhapšeni u martu je Miloš đanković iz Korenice. Nije bio ni na jednom spisku. Žrtva je „sive zone“, naknadno aktivirane krivične prijave. Boško Pokrajac je imao firmu i ortaka u Dalmaciju. često je putovao u Hrvatsku. Uhapšen je 2009. godine, kad je napuštao Hrvatsku. Vraćen je u zatvor u Šibenik. Prijavila ga je komšinica, jer je počeo da obnavlja kuću.
S: Šta savetujete krajiškim Srbima koji su osuđeni u odsustvu?\
Obnova postupka – spas?!
S.Š: Hrvatska je, u decembru 2008. godine, donela novi Zakon o krivičnom postupku. Odredbe koje regulišu ponavljanje posupka osuđenim u odsustvu, stupile su na snagu 1. januara 2009. godine. Novina je da osuđeni u odsustuvu ne mora da prisustvuje ponovljenom krivičnom postupku. Po starom zakonu krivični postupak, osuđenom u odsustvu, ponavljao se samo u njegovom prisustvu, bilo da dobrovoljno dođe u Hrvatsku, bilo da je ekstradiran. Sudeći Srbima u odsustvu napravili su velike greške, pa su, pod pritiskom EU, izmenili zakon. Išli su tako daleko da je čak i odvjetništvo ovlašćeno da samo može tražiti ponavljanje postupka, gde su napravljene greške. To se u praksi i dešava. U 20 predmeta postupak je ponovljen, ili se ponavlja, za 90-osoba. Pojedinici su na preporuku „Vritasa“ već tražili ili traže obnovu postupka.
S: Kakva je procedura?
S.Š: Osuđeni u odsustvu ne moraju da da prisustvuju novom suđenju. Dovoljno je da pismeno zatraže ponavljanje postupka, i prilože dokaze u svoju korist. Iskaze svedoka, koji mogu da potvrde gde je osuđeni, u kritičnom vreme, bio i šta je radio, treba overiti pred nadležnim organom države u kojoj sada živi, i priložiti uz zahtev. Medicinska sestra Edita Rođen iz Banja Luke, je u obnovljenom postupku oslobođena. To je prvi takav slučaj. Bila je osuđena na 15 godina zbog Škabrnje, iako u toj akciji nije učestvovalo. Njen slučaj je obišao ceo svet. Borila se 15 godina, i dokazala svoju nevinost. Priložila je desetak izjava svedoka Hrvata i Srba, koji su sa njom radili u Benkovcu, i koji su potvrdili da se onog dana kad se desila Škabrnja, nalazila na poslu u domu zdravlja. Imala je i kopiju medicinskog protokola iz koga se vidi da je tog dana, svojom rukom evidentirala 10-tak pacijenata.
Pomilovanje može,
novčana naknade – ne!
S: Hrvatska, čini se, zloupotrebljava i interpol?
S.Š: Nažalost, da! Raspisali su, po našim saznanjima, oko 1.000 interpol poternica. Sud je, za svakog procesuiranog u odsustvu, doneo rešenje o pritvoru i izdao nalog za raspisivanje potrenice. Na našem sajtu nalazi se 850 osoba, za koje je Zagreb raspisao poternice, ali nemamo sve podatke. Širokm sveta su uhapšene 92 osobe. Hrvatskoj je izručeno 28, od kojih je polovina oslobođena. Tužilac, obično, ratni zločin prekvalifikuje u oružanu pobunu, a sud po Zakonu o oprostu, takvu osobu pomiluje.
S: Te osobe su posle tzv. oprosta, slobodni građani.
S.Š: Da, ali… Košarkaški trener Ernest Rođen, brat medicinske sestre Edite Rođen, je, recimo, proveo dve godine u ekstradicionom zatvoru u Grčkoj i pet meseci u Zadru. Krivični postupak je protiv njega obustavljen, jer je tužilac prekvalifikovao krivično delo. Ali, uništili su mu karijeru, jer je u Grčkoj bio cenjen trener, od njega napravili fizičkog i psihičkog bolesnika, propatila mu je porodica, a za to ni dinara nije dobio.
S: Zašto?
S.Š: Hrvati kažu: „Pa, šta hoćeš? Dali smo ti pomilovanje“!
