Položaj Srba u Sloveniji je težak, ugrožena su im osnovna nacionalna prava i suočeni su sa opasnošću da budu potpuno asimilirani, upozoravaju predstavnici srpske zajednice u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Strateško pitanje je, kako ističu, da se Srbima u Sloveniji prizna status nacionalne manjine, čime bi se otvorio put rešavanju brojnih problema i omogućilo očuvanje identiteta srpske zajednice.
Srbi u Sloveniji poštuju svoju domicilnu državu, ali očekuju da i ona poštuje pripadnike srpske zajednice i omogući im da ostvaruju svoja nacionalna prava, poručili su predstavnici Saveza organizovane srpske dijaspore Slovenije učestvujući u radu sednice Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, na kojoj se razgovaralo o položaju Srba u Sloveniji. Predstavnici Saveza istakli su, takođe, da im je neophodna jača podrška matične države kako bi ostvarili svoja prava. član Nadzornog odbora Saveza Milan Aksentijević naveo je zvaničan podatak da je iz registra državljana Slovenije izbrisan 25.671 građanin, među kojima je, kako se procenjuje, najmanje dve trećine Srba.
Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je pri tom Slovenija prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i sopstveni Ustav. Znači, reč je o neustavnoj radnji. Radi se i onečem još težem, o masovnom kršenju ljudskih prava na nacionalnoj osnovi, o organizovanom kršenju prava velikoj grupi ljudi, žena i dece – rekao je Aksentijević, naglasivši da se u Sloveniji planski radilo na tome, pri čemu su ljudi ostali bez osnovnih dokumenata, stanova, prava na rad, lečenje, neki su praktično isterani iz te zemlje. Sada ti građani nastoje da ostvare svoja prava.
Proces brisanja se na perfidan način nastavlja i danas, između ostalog i time što se novorođena deca Srba, ali i drugih nacionalnosti, upisuju kao deca priseljenih ljudi, bez nacionalnog atributa, kazao je Nikola Vlahović, član Saveza organizovane srpske dijaspore Slovenije. Prema njegovim rečima, predstavnici Srba nastojali su da sa ombudsmanom i predstavnicima slovenačkih vlasti razgovaraju o tome da Srbi dobiju status nacionalne manjine. Ti susreti su se, kako je naveo, završavali uglavnom konstatacijom slovenačkih zvaničnika da je za tako nešto neophodno promeniti Ustav Slovenije, za šta treba sakupiti 40 hiljada potpisa.
Slovenija je na diktat Evropske unije morala 12 puta da promeni Ustav, i ne vidim zašto ne bi i sada to učinila ovim povodom, kako bi najveća etnička zajednica u toj državi dobila ništa više nego što imaju Koruški Slovenci u Austriji – rekao je Vlahović i istakao da je neophodno da to pitanje bude rešeno na međudržavnom nivou, odnosno dogovorom između Slovenije i Srbije.
Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar čotrić naveo je podatak da u Sloveniji živi između 40 i 50 hiljada Srba, koji čine oko dva procenta ukupnog stanovništva i najbrojnija su nacionalna zajednica u toj zemlji posle slovenačke. Prema njegovom mišljenju, Srbi u Sloveniji su autohton narod, s obzirom na to da tamo žive duže od tri veka, pre svega na području Bele Krajine. Dve zemlje imaju dobre odnose, koji se konstantno unapređuju, i kao dobri prijatelji, kaže čotrić, moraju da razgovaraju i o pitanjima statusa srpske zajednice u Sloveniji koja nisu uređena na adekvatan način.
Slovencima u Srbiji priznat je status nacionalne manjine, u skladu sa visokim evropskim standardima. Tome je dao doprinos i parlament Srbije. Formiran je i Nacionalni savet Slovenaca i finansiraju se aktivnosti slovenačke zajednice. To je nešto što želimo da i Slovenija omogući srpskoj zajednici u toj zemlji – naglasio je čotrić.
čotrić navodi da mađarska i italijanska zajednica u Sloveniji, kojima je priznat status nacionalne manjine, imaju garantovana poslanička mesta u slovenačkom parlamentu, pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku i redovno finansiranje svojih aktivnosti, dok srpska zajednica nema ta prava. Za tu činjenicu nije odgovorna samo Slovenija, već deo odgovornosti snosi i matična država Srbija i o tome bi trebalo razgovarati kako bi se ova pitanja pokrenula i u što skorijem roku došlo do najboljeg rešenja, ističe čotrić.
Prilog Suzane Mitić
