SAJAM PREHRANE U SIDNEJU: SRPSKI IZVOZ I AUSTRALIJA

Srpski proizvođači robe široke potrošnje još se ne snalaze u izvoznoj strategiji, ne podržavaju svoje uvoznike na stranim tržištima, jedna fabrika plasira robu preko dva ili tri uvoznika, ne samo iz iste zemlje, već i iz istog grada, a čak se dešava da lako kvarljiv prehrambeni proizvod bude upućen na putovanje od više meseci do daleke Australije u običnim (a ne rashladnim) kontejnerima i tako mu se, na odredištu, sadržaj više ne može ni prepoznati.
– Ovakav pristup plasmanu robe može samo da umanji, a ne da uveća devizni priliv, a izvoz svodi na kratkoročne i nesigurne partnerske odnose koji mogu da budu prekinuti u bilo kom trenutku – ističe Zoran Golub, koji se sedam godina sa svojom firmom „Golub’s Grocerdž“, bavi uvozom iz bivše Jugoslavije.

Kada je reč o zemlji kao što je Australija, u kojoj postoje izuzetno strogi propisi o hrani koja se uvozi, navodi on dalje, ukoliko na njene obale dospe proizvod koji više nije za upotrebu, ne samo proizvođač, već i cela zemlja može lako dastigne na crnu listu i da ubuduće bude veoma teško da se bilo šta progura na ovom tržištu.
– Australijske vlasti ne oklevaju da o takvim slučajevima upute notu ambasadi zemlje odakle roba stiže, što, dakle, stavlja i tu zemlju u nepovoljan položaj – ističe ovaj poslovni čovek iz Liverpula koji je i ove godine, četvrti put zaredom, robu koju uvozi izlagao na upravo završenom najvećem Međunarodnom sajmu prehrane i pića „Fine Food“ u izložbenom centru u sidnejskom Darling Harburu.

Najviše traže „knjaz Miloš“

Za sada, od svih proizvoda iz Srbije najviše se traži kisela voda „knjaz Miloš“. Dobro idu i kafa, proizvodi „Takova“, čuvena „Pavlovića krema“ (bademova mast), testenine… Iz Republike Srpske, Golub posebno ističe proizvođača čajeva iz Bratunca koji je, kaže, prijatno iznenadio „napravivši dobar proizvod, sa atraktivnim pakovanjem, sadržajem na dva jezika i poštujući sve međunarodne norme“.

Kada govori o potrebi da se posluje preko jednog uvoznika, a ne više njih, Golub kaže da on ne stavlja sebe u prvi plan. Neka proizvođač u Srbiji odredi s kim najbolje i najlakše posluje, pa neka onda s njim i nastavi, poručuje sagovornik „Vesti“.
– Veliki broj kompanija u Srbiji ne shvata ovo tržište dovoljno ozbiljno. Ima se utisak da ko god se odavde pojavi, tamo može da kupi robu. Dok su firme sa ostalim prostora bivše Jugoslavije zaštitile sebe tako što rade sa jednim uvoznikom.
Srpski izvoznici pogrešno misle, ako ustupe robu trojici kupaca, da će se njihov promet onda utrostručiti, upozorava Golub.

Bez podrške

Golub kaže da trenutno uvozi oko 40 kontejnera godišnje, u svakom od njih je oko dve hiljade kartona robe.
– Polovina mog uvoza je iz Srbije, sve plaćeno unapred i, svakako, devizama.
Uprkos toj činjenici, od srpskih firmi nije ni ove godine dobio nikakvu podršku za nastup na ovogodišnjem sajmu najvećih svetskih proizvođača.
– Izlažem sam, ali uz značajnu pomoć partnera – iz Slovenije. Oni nisu pomogli samo finansijski, već je njihov čovek 2006. dolazio u Australiju.

– Postoji i potreba da se Srbija kao zemlja predstavi u ovdašnjim velikim trgovinskim kućama, putem svojih diplomatskih i drugih institucija, to je bitno drugačije nego da bilo ko od nas ide pojedinačno. Nisam siguran, ali verujem da sam ja najveći uvoznik robe iz Srbije. Prošle godine ovamo su dolazili iz Privredne komore Srbije. Niko od njih nije našao za shodno da razgovara sa mnom, a mislim ni sa drugima. To je stvarno čudno, zar ih nije interesovalo ko šta radi.

(Visited 9 times, 1 visits today)