RUŽA MAGDOLNA, PREDSTAVNIK MAđARSKE NA „EVROSONGU“
SRBIJA JE MOJA DOMOVINA
Između srbijanskog „Idola“ i mađarskog „Megastara“, odlučila sam se za „Megastar“. Imao je veću produkciju, a i perfektno govorim jezik, jer sam Mađarica iz Malog Iđoša. Iz trećeg puta sam uspela. Prvi put su me nagovarali još dok sam bila učenica subotičke Medicinske škole, ali sam zakasnila s prijavom. Drugi put sam prijavu poslala na vreme, ali mi iz Budimpešte nisu ni odgovorili! A treći… treći put sam trijumfovala.
Zapravo, pobedila sam u svom prvom nastupu, ako gledamo broj učešća. U februaru mi je dodeljen „Fonograf 2006“ i zvanično sam proglašena pevačem godine u Mađarskoj. Žiri Saveza muzičkih producenata i izdavača u Budimpešti i skor SMS-a poruka gledalaca iz cele zemlje bili su gotovo jedinstveni. I još nešto. Ovo je prvi put da se nekoj pevačici, bez prethodnog izbornog takmičenja, ukaže čast da predstavlja Mađarsku na „Evroviziji“, a da, uz to nije ni njen državljanin. Imam samo mađarsku nacionalnu vizu na pet godina, koja mi je uručena krajem decembra 2006. u konzulatu Mađarske u Subotici. Pasoš i lična karta su mi srpski.
Istina je, nemam nikakvo muzičko obrazovanje, ali sam veliki sluhista. Što neko može da odsvira kad prvi put čuje, ja mogu da otpevam. U Malom Iđošu imala sam jedan mali bend „Ludost“ i to je bilo sve. Momci su bili iz Feketića i muzicirali smo obično vikendom, kada smo bili na okupu. Imali smo publiku, voleli su da nas slušaju na tim manjim koncertima gde smo se pojavljivali. Najviše volim rok i bluz, kao moj uzor DŽenis DŽoplin.
Na majskom „Evrosongu“ pevaću svoju pesmu, „Mali bluz“, za koju sam sama sve napisala. I tekst, i aranžman, i muziku. Znam da će se svi učesnici u Finskoj utrkivati u prezentaciji koreografskog glamura. Sigurno neću stati u red za takvu vrstu imitacije. Biću vrlo obična i bez prateće grupe. Prosto, hoću nešto sasvim drugo da uradim. Nešto što je u skladu sa mojom prirodom. Osećaj da pevaš pred čitavom Evropom – biće fantastičan.
Početkom 2007. godine izdala sam prvi album „đavolski anđeo“ sa 14 pesama, među kojima je i „đurđevdan“ (na srpskom jeziku), koji se često vrti na najslušanijim muzičkim stanicama u Mađarskoj. Refren „đurđevdana“ danas na srpskom zna da otpeva veliki broj državljana Mađarske. I na drugom albumu, koji pripremam za kraj juna, biće mesta za srpske numere. Dve, ovog puta. „Jesen stiže dunjo moja“ i „Život je jedan ona bacila“. Obe pesme jako volim.
<đŽ>elim da se pojavim i na muzičkom tržištu u Srbiji. Ja i moja menadžerka Beata Sovjak prvi kontakt sa Beogradom nameravamo da napravimo posle „Evrovizije“. Poznata mi je muzička scena u Srbiji, majka mi je slušala Zdravka čolića, a ja slušam mlađe. Moj omiljeni srpski pevač je Vlado Georgiev, potom Željko Joksimović. Obožavam sve filmove Emira Kusturice. Kao i Mađarsku, koja je moja matična zemlja, istim žarom volim i Srbiju, koja je moja domovina. I jedno znam… Osim mojih roditelja Marije i Šandora, sestre Anamarije, brata Šandora, zeta LJubiše Novakova, sestričine Marine, meštana Malog Iđoša i mađarskih sunarodnika na severu Bačke, za mene će na „Evroviziji“ u Finskoj navijati i veliki broj Srba, jer sam ja ipak – njihova Vojvođanka.
Da li bih pevala za Srbiju? Teško pitanje. Prvo, ne znam da li bi Srbija htela da pevam za nju. Drugo, u mojoj domovini ima veliki broj ne samo talentovanih, već i školovanih pevača. Treće, nastup na takvom festivalu zahteva najviši jezički nivo, a moj srpski nije na tom stepenu. Ali, bilo bi lepo kada bih, recimo, za tri-četiri godine, posle Mađarske na „Evrosongu“ predstavljala Srbiju.
