Radinost prerasla u umetnost

Od prošlog vikenda, srpska zajednica Sidneja izlaže u Regionalnom muzeju u Liverpulu jedan od najvrednijih delova svog bogatog narodnog stvaralaštva s kojim ovde raspolaže. Na ovom mestu, kako smo ranije najavili, otvorena je i trajaće do 26. februara izložba “Niti”, koja predstavlja srpsku tekstilnu tradiciju. Izložba je realizovana u saradnji Muzeja, Pauerhaus umetničkog centra i Srpskog koledža “Sveti Sava”.
Na izložbi su predstavljeni mahom odevni predmeti, izuzetno atraktivne nošnje iz različitih srpskih krajeva, pojasevi i kopče, jeleci i prsluci. Mnogim posetiocima na otvaranju ovo je bilo prvi put da se u stvarnosti sretnu sa ovakvom vrstom narodne radinosti, koju su ruke srpskih majki pretvorile u umetnost.
Za dizajnera Danijelu čen ovo je bilo viđenje sa nečim zaista jedinstvenim:
– Ovo svedoči o celoj jednoj bogatoj kulturi. Mene posebno impresionira način kako je ovo sve pravljeno, a takođe i da je tako dobro očuvano, uprkos tome što ima stvari starijih od stotinu godina – kaže ona.

Pre nego što je izložba otvorena za publiku, posetiocima su se predstavili Ana Bazi Bekhaus (Baži Backhouse) ispred domaćina, a u ime organizatora projekta i ovdašnje srpske zajednice protojerej Rade Radan i njegova supruga Milica.
Gostima se zatim, ispred Generalnog konzulata SCG, obratila vicekonzul Jasmina Pekmezović. Ona je najpre podsetila da je srpski narod zaokružio svoj etnički i državni identitet još u 12. veku, te da o najranijim periodima srpske državnosti svedoče brojni manastiri koje su srpski vladari i vlastela gradili, “čineći bogougodna dela za svoga života i učvršćujući hrišćanstvo na novim srpskim prostorima”.

– Putovanjem po Srbiji i Crnoj Gori i danas ćete naići na ove istorijske spomenike, od kojih se neki nalaze na listi Uneska, kao primerci svetske kulturne baštine neprocenjive vrednosti – kazala je Pekmezovićeva, govoreći zatim o srpskim migracijama kroz istoriju, posebno u 20. veku, koje su ih dovele i do Australije.
Ističući da je “nemerljiv doprinos procesu očuvanja verskog i nacionalnog identitea srpskog i crnogorskog naroda u Australiji dala Srpska pravoslavna crkva”, vicekonzul Pekmezovićeva je zatim istakla i da “brojni afirmisani slikari, pisci, glumci srpsko-crnogorskog porekla decenijama daju doprinos razvoju australijske kulture i života.

Oni svojim aktivnostima potvrđuju i obogaćuju mutikulturalizam australijske države, uvažavajući nacionalne, religijske i kulturološke razlike među njenim narodima”.
Izložba je postavljena u zgradi Muzeja u Liverpulu, na uglu Hume hajveja i Congrešional drajva.

Tradicija

Imamo priliku da građanima koji žive u ovom delu Sidneja i široj australijskoj publici približimo duh jednog dela tradicionalne kulturne baštine Srbije. činjenica je da sve izložbe približavaju ljude. Okupljanja ovakvog karaktera imaju još veći značaj, ako se organizuju u multikulturnim sredinama, kao što su grad Sidnej i njegovi stanovnici – rekla je Pekmezovićeva.