Deset hiljada demonstranata traži ostavku
vlade, gradonačelnik i predsednik skupštine podneli ostavke, predsedniku
vlade i gradonačelniku prestonice antikorupcijska komisija pronašla
stotine hiljada evra imovine nepoznatog porekla, vladajuća koalicija
dovodi pristalice autobusima na kontramiting u glavni grad…
Ne, ovo nisu naslovne strane srpskih medija iz devedestih godina, već
pregled naslova u Sloveniji, zemlji koja poslednjih meseci prolazi kroz
pravu dramu društvenih i političkih protesta, gde pljušte optužbe,
ostavke državnih funkcionera, a ponekad i kamenice i patrone suzavca.
Počelo je u Mariboru, protestima protiv gradonačelnika Franca Kanglera
uz simbol: Gotof je!. Kada je on podneo ostavku, protesti se šire na
celu Sloveniju. Ulje na vatru nedavno doliva objava antikorupcijske
komisije da su predsednik vlade i gradonačelnik Ljubljane pod sumnjom za
korupciju. Predsednik parlamenta i nekoliko ministara u vladi podnosi
ostavke. Predsednik uzdrmane vlade Janez Janša poziva na kontramiting.
Za dva dana turneje CANVAS-ovog tima u Sloveniji, gde smo boravili kao
gosti univerziteta, osetili smo duh protesta. Prepune sale u Mariboru i
Ljubljani na tribinama. Stojeće ovacije filmu Rušenje diktatora o
srpskoj nenasilnoj revoluciji 2000. Plakati sa stisnutom pesnicom koji
pozivaju na treći narodni ustanak protiv Janše. Sastanci s desetinama
aktivista i nezapamćena medijska pažnja. Ali, iznad svega, građanski duh
protesta koji me je neodoljivo podsetio na studentske i građanske
proteste u Srbiji posle izborne krađe 1996.
Slovenci moraju da porade na mnogim frontovima. Uspešne pokrete od
Gandija do danas definišu četiri principa: vizija, jedinstvo, planiranje
i nenasilna disciplina. Potrebno je raditi na viziji buduće Slovenije,
odnosno razmišljati o danu posle ukoliko prvi od zahteva – ostavka vlade
koja je već uzdrmana – bude ostvaren. Pre svega, nauka kaže, potrebno
je da pokret razvije elemente grupnog identiteta i organizuje se
horizontalno i vertikalno, inače ostaje grupa izolovanih protesta.
Nesporno je, međutim, da Slovenački mladi revolucionari počinju da uče.
Umesto sporadičnih protesta, izgradili su nešto što liči na pokret. U
Ljubljani je vodeću ulogu u organizaciji protesta preuzela grupa
Kričač (onaj koji viče), imenovan po istoimenoj ilegalnoj partizanskoj
radio-stanici koja je emitovala program u vreme fašističke okupacije
Slovenije u Drugom svetskom ratu.
Baš poput srpskog pokreta Otpor, koji je svoj rani identitet gradio
na legendarnoj seriji Otpisani, Kričač spaja elemente uličnog
pokreta s vizijom i modernog revolucionarnog dizajna, koristeći u
poslednje vreme i dobro poznati simbol koji su posle 2000. prihvatili
brojni pokreti širom sveta – stisnutu pesnicu. Na Fejsbuk strani
Kričača jasno su definisani zahtevi protestnog pokreta – socijalna
pravda, tranziciona tehnokratska vlada koja bi Sloveniju izvela iz
ekonomske krize, konačan obračun s korupcijom državnih funkcionera,
detaljna uputstva kako da demonstranti pokažu nenasilnu disciplinu…
Kako će se drama u Sloveniji završiti? Da li će protestne grupe
prerasti u nacionalni pokret i na talasu narodnog nezadovoljstva
obavezati buduću vladu na više socijalne pravde i odgovornosti ili će
neki od nezavisnih kandidata koji će isplivati kao lideri pobune
svojim političkim angažmanom uzburkati učmalu političku elitu? Da li će
slovanački demonstranti stići korak dalje nego što su to poslednjih
godina uspeli pripadnici pokreta Okupiraj Volstrit, španski
Indignadosi i druge grupe u zemljama liberalnog kapitalizma, i stvarno
izmeniti socijalne i političke prilike, ili će ih istorija svrstati
među one koji su znali šta neće, ali nisu umeli da ostvare ono što
hoće? Koliko će još trajati Janšina vlada i da li postoji slovenački
Mario Monti…? Sve su to pitanja za dane pred nama. Jedno je sigurno,
protestni pokret u Deželi izmeniće dramatično situaciju u toj bivšoj
jugoslovenskoj republici, baš kao i našu decenijsku predrasudu da su
Slovenci poslušan i miran narod koji se ne buni.
Autor je predavač na
Univerzitetu Kolumbija
