Još jedan u nizu sporova između Beograda i Podgovorice izbio je zbog Strategije Vlade Srbije o dijaspori. Rečenica koja je u Crnoj Gori izazvala žestoku kritiku ovdašnje vlasti govori o nastojanju da Srbi budu konstitutivan narod i da imaju sva nacionalna prava. Možda bi i bilo mesta, po nekima za polemiku da li je to pogrešan stav, a po drugima za osudu, da Vlada Srbije tu jednu rečenicu nije promenila još ranije, čak i pre upućene kritike da se Beograd meša u unutrašnje stvari Crne Gore.
Rečenica koja je isprva bila u Strategiji, koja je usvojena 21. januara, a potom odlukom Vlade 3. marta i izbačena, glasi: Republika Srbija treba da kao cilj svog nastojanja postavi priznanje političke konstitutivnosti srpskog naroda u Crnoj Gori, što podrazumeva činjenicu da do ispunjenja ovog važnog cilja srpski narod mora da uživa puna nacionalna prava.
Vlada u Podgorici ocenila je da je dokument Beogarada u potpunoj suprotnosti sa temeljnim principima dobrosusedskih odnosa i da ima za cilj promenu ustavnog poretka Crne Gore.
Potom je juče ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore uputilo protestnu notu Srbiji, a ona je uručena ambasadoru Srbije u Podgorici Zoranu Lutovcu. Ta protestna nota dan ranije osvanula je u podgovoričkim medijima. Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore Nebojša Kaluđerović na sastanku sa ambasadorom rekao je i da Strategija Vlade Srbije nije do kraja usaglašena sa opšte prihvaćenim međunarodnim normama i evropskim standardima. Ambasador Srbije je odgovorio da Srbija nema nikakvih pretenzija prema Crnoj Gori, da se nivo njenih odnosa prema Crnoj Gori odražava u meri u kojoj Crna Gora to želi, i da odnose zasniva na uzajamnom uvažavanju i poštovanju. Lutovac je naglasio da Srbija poštuje Ustav i zakone Crne Gore. I po svemu sudeći ovaj spor će na ovome i stati.
U Vladi Srbije juče je za Blic rečeno da je rečenica u Strategiji promenjena.
– Taj problem više ne postoji. Naime, Vlada Srbije je donela odluku o izmenama Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu i taj sporni deo u ovom dokumentu više ne postoji – rekao je za Blic šef Vladine pres službe Milivoje Mihajlović.
Međutim, ni u Vladi Srbije niko od ministara ne želi da zvanično odgovori zašto je Strategija promenjena. Prema nezvaničnim navodima jednostavno se u jednom trenutku procenilo da će Podgovorica iako nema loših namera u Stretegiji to iskoristiti u političke svrhe. Ni u Podgorici nema odgovora zašto su počeli s kritikom tek kada je rečenica uklonjena. Prema nezvaničnim navodima iznova je reč o stravaranju atmosfere pred aprilski popis stanovništva. Direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta kaže da razume reakciju Crne Gore.
– Razumem Crnu Goru, jer pitanje konstitutivnosti nekog naroda, jeste unutrašnje pitanje jedne države. Mi inače imamo problem sa razumevanjem položaja srpske manjine u susedstvu, a podsećam da ni jedna manjina u Srbiji nema status konstitutivnog naroda – kaže Dereta. Međutim, prema istoričaru čedomiru Antiću Vlada Srbije nije smela da izbaci tu odredbu iz Strategije.
– Srbi treba da budu konstitutivan narod u Crnoj Gori, jer tamo ne postoji nacionalna većina, država je formalno građanska, a Srbi su u proseku deset puta manje zastupljeni u drzavnoj upravi, vladinim telima i institucijama – kaže Antić za Blic.
Deo Strategije o Crnoj Gori
Republika Srbija trebalo bi da posle Bosne i Hercegovine stavi Crnu Goru u središte svoje spoljne i regionalne politike. Imajući u vidu viševekovne istorijske i civilizacijske neraskidive veze dve države i naroda, važno je obezbediti srpskom narodu ravnopravnost i pravednu zastupljenost u državnim ustanovama, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Neophodno je dati državljanstvo svim pripadnicima srpskog naroda koji to žele. Kontinuirana ulaganja u političku, ekonomsku i kulturnu emancipaciju i razvoj srpskog naroda od posebne su važnosti. Posebno je neophodno sistemski urediti i garantovati stečeno pravo na školovanje na srpskom jeziku. Srpski jezik se ne vezuje samo za Srbe u Crnoj Gori, nego i za veliki broj Crnogoraca koji i dalje svoj jezik zovu tradicionalnim, srpskim imenom.
