Profesor Suzana Stupar objavila tri uzbenika na jeziku matice

Suzana Stupar je književnost završila u Jugoslaviji, a na najudaljeniji kontinent je zbog rata i svega što se uz rat kod nas dešavalo došla 1998. godine. NJena ljubav su, kako kaže, bili i ostali – srpski jezik i književnost, tako da i ovde, zahvaljujuci svom trudu i istrajnosti, radi posao koji voli.
– Srpski predajem vec devet godina, prvo u Petrinji – mestu gde sam živela, koja je tada 1993. godine bila deo Srpske Krajine, a potom i u Beogradu. Moje prvo radno mesto u Melburnu bila je škola srpskog jezika “Vuk Karadžic” u Sent Albansu, gde sam radila sa srpskom decom godinu i po. Zatim sam dobila mesto na Višoj školi Melburn (Melbourne High School), gde subotom takode predajem našoj deci koja su na dvanćstoj godini školovanja – kaže Suzana.
Po dolasku u Australiju nije, medutim, sve tako sjajno izgledalo. Poznavanje jezika i književnosti, sudeci po mišljenju njenih poznanika i prijatelja, nije delovalo kao obecavajuca investicija, ali Suzana se nije predavala.

Provera znanja svake godine

Svake godine organizujemo i maturske svecanosti, kada svi dodu i pokažu šta znaju da izvedu i šta su naucili – kaže Suzana Stupar i obecava:
– Pokušacu da dovedem još neke naše zanimljive ljude, koji mogu da ponude deci znanje i nformacije. Važno je da ih motivišu da uce i da studiraju jezike, umesto recimo da se bave samo kompjuterima, koji su sada potpuno zavladali svetom. Ja ih, zapravo, vrbujem da pokušaju da studiraju jezike.

– U pocetku su mi svi govorili da sa mojom diplomom necu moci lako da se zaposlim, jer “kome su potrebni jezici i književnost, sve je u kompjuterima”… Ja sam, medutim, na srecu – svima dokazala suprotno. Završila sam postdiplomske studije i sada ponovo predajem na svom jeziku, a predajem i engleski jezik strancima na Svinburn Univerzitetu u Prerenu. Imala sam, takode, ideju o dvojezicnoj nastavi, kojom bi se našim ljudima omogucilo predavanje i ucenje engleskog jezika uz pomoc srpskog. Nažalost, nije bilo dovoljno zainteresovanih – objašnjava naša sagovornica.
Pocetkom ove godine tri Suzanina udžbenika na srpskom jeziku izašla su iz štampe i to je dosad njena najznacajnija pobeda na profesionalnom planu.
– Svake godine Ministarstvo obrazovanja raspisuje konkurs kojim se traže prosvetni udžbenici na jezicima koji se govore u Viktoriji i Australiji. Tako sam ja odlucila da napišem molbu za pisanje udžbenika na srpskom jeziku i na srecu – dobila pozitivan odgovor! Od jednog udžbenika, medutim, nastala su tri. Prvi je citanka sa kratkom istorijom srpske književnosti, gde sam ukljucila klasike, kao i naše najmodernije pisce i pesnike, pa i neke koji žive u dijaspori, Australiji i Kanadi – kaže Suzana.

Deca željna ucenja

– Oduševljena sam našom decom ovde, a pogotovo sam zadovoljna onom decom koja dolaze u dvanćsti razred i kojima sad ja predajem. Veoma su motivisani i željni ucenja. Veoma su zainteresovani za našu književnost, a u tom entuzijazmu ne zaostaju ni ona deca koja su rodena ovde. Sva deca su posebna na svoj nacin, svaka generacija ima svoje osobine i svoje prednosti – prica Suzana Stupar.

Ovakav svoj izbor Suzana objašnjava tvrdnjom da je važno da svi, pa i naši mladi moderni pisci i pesnici budu ukljuceni u ovu antologiju, kako bi deca znala da i naša moderna književnost može biti lepa i vredna, isto kao i književnost ciji su predstavnici Ivo Andric, Branko Copic, Crnjanski…
– Druga knjiga je nastala kao rezultat potrebe zbog promene nastavnog plana i programa, pa se zapravo radi o užbeniku u kojem obradujem razlicite vrste tekstova, sa kojima daci, prema novom planu, treba da se upoznaju. Treca je takozvana detaljna studija, kojom sam ja obradila dve teme. Prva je uloga žene i muškarca videna kroz oci istorije, književnosti i sociologije, dok je druga tema Kosovo – istorijska i ornamentološka vrednost znacenja ove pokrajine. Naši nastavnici tako imaju izbor da odluce koju ce temu sa decom obraditi, jer se zapravo radi o obaveznim udžbenicima, koji se koriste na casu – objašnjava Suzana.
Naša sagovornica istice da uživa u poslu koji radi, a narocitoje, kako kaže, srecna zbog daka koji pokazuju veliki stepen zainteresovanosti za našu književnost i srpski jezik. Cesto pokušava da organizuje gostovanja naših pesnika i glumaca u školi, koji bi deci kroz razgovor i druženje približili naš jezik.