BURA ZBOG „OLUJE“
• Mesić i Sanader poručili da bi Srbiji bilo bolje da ne govori kako je Hrvatska sprovela etničko čišćenje, već da se suoči sa svojom prošlošću
Izjava ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, izrečena na ministarskoj konferenciji Jadransko-jonske inicijative u Zagrebu, da bi Srbija i Hrvatska trebale zajedno predvoditi region prema članstvu u EU i ostaviti iza sebe tragedije kao što su razaranje Vukovara i etničko čišćenje više od četvrt miliona hrvatskih Srba za vreme „Oluje“, proglašena je diplomatskim incidentom. Jeremićev istup prvi je osudio domaćin konferencije, ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Jandroković, kome je srpski kolega saopštio i to da Srbiji veoma smeta to što je Hrvatska priznala jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, kao i da ozbiljan problem u odnosima između dve države predstavlja hrvatska tužba za genocid. Burno su reagovali i predstavnici pojedinih hrvatskih stranaka koji smatraju da je „srpska politika u poslednje vreme nekorektna prema Hrvatskoj zbog unutarnjih previranja u Srbiji i proglašenja nezavisnosti Kosova“.
– Srpski političari upotrebljavaju ekstremnu retoriku i to, pre svega, za svoju unutrašnje-političku upotrebu, Hrvatska se neće hvatati na te mamce, mi smo preozbiljna država – izjavio je predsednik saborskog spoljnopolitičkog odbora Mario Zubović (HDZ).
Uz Jeremićev istup, te srpski gnev zbog hrvatskog priznanja Kosova, analitičari iz Zagreba smatraju da se odnosi između Srbije i Hrvatske pogoršavaju i zbog suđenja u Hagu gde je Zagreb optužio Beograd za genocid. Takođe i zbog otpora na koji srpska preduzeća nailaze u Hrvatskoj kad žele da u njoj investiraju, za razliku od hrvatskih preduzeća koja te probleme u Srbiji nemaju. Tome dodaju i problem granice na Dunavu gde dve zemlje ni za milimetar nisu približile svoje stavove.
Letele varnice na sve strane
Kako je Tanjug saznao, hrvatski šef diplomatije je prišao Jeremiću i upitao ga: „Kako usred Zagreba možeš da kažeš da je bilo etničkog čišćenja Srba“, na šta mu je Jeremić odgovorio da je to „stav Beograda“.
– To bi trebalo da ostavimo za sobom, to je prošlost i trebalo bi da se okrenemo budućnosti – uzvratio je Jandroković. Jeremić se s tim složio, ali je dodao da je „upravo Zagreb taj koji ne želi da okrene leđa prošlosti i počne izgradnju odnosa na novim osnovama“, kao i da – Srbi ne mogu da izbrišu iz svog sećanja kolone koje su napustile Hrvatsku posle „Oluje“. Jandroković je rekao da zbog reciprociteta Srbija ne može imati dva konzulata u Hrvatskoj, a Hrvatska samo jedan u Srbiji, onaj u Subotici.
– Koliko ja znam, Hrvatska ima dva konzulata u Srbiji, jedan u Subotici, a drugi u Prištini – odgovorio je na to Jeremić.
Inače, boravak u Zagrebu Vuk Jeremić je iskoristio i da najavi da Srbija planira da otvori konzulat u Kninu.
– Mislim da bi trebalo zajednički, kao dve vlade, da sarađujemo, da učinimo, zaista, sve što možemo da bismo pospešili povratak izbeglica u Hrvatsku – rekao je Jeremić koji je tokom boravka u Zagrebu, razgovarao i s predstavnicima Srba Miloradom Pupovcem i Slobodanom Uzelcem.
Jeremićev istup osudili su i hrvatski predsednik Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader. Mesić smatra da „u Srbiji još uvek ima mnogo ljudi koji se ne sećaju šta se desilo, odnosno da su tenkovi iz Beograda, Novog Sada i Srbije dolazili u Hrvatsku da razaraju, ne samo Vukovar nego i druge gradove, pri čemu su često puta ispraćeni s cvećem“. Sanader je ocenio da je Jeremiću „rečeno šta treba da kaže“ i da to „kad se psihološki razmatra“, spada u odbrambeni stav. Hrvatski premijer poručio je da bi Srbiji, „uključujući i njene proevropske snage, bilo bolje da se suoče s prošlošću, a ne da govore kako je Hrvatska sprovela etničko čišćenje“. Do zaključenja ovog broja, nije bilo zvaničnih reakcija iz Beograda na Mesićeve i Sanaderove stavove.
Nisu navikli na čvrst stav Beograda
Predsednik Regionalnog odbora za pomoć izbeglicama u Vojvodini Radenko Popić podržao je stavove Jeremića.
Popić kaže da mu se čini da hrvatska država nije navikla na čvrst stav Beograda prema problemima izbeglih Srba „jer su svi prethodnici Vuka Jeremića blagonaklono gledali na obavezu Hrvatske da omogući povratak Srbima i vrati im njihovu otetu imovinu“.
Izgubljeni životi i imovina
Od dolaska na vlast HDZ-a, 30. maja 1990, do operacije „Bljesak“ (1. maj 1995. ) Hrvatska je iz gradova (Zagreb, Split, Zadar, Šibenik, Osijek, Sisak, Karlovac…) proterala oko 250 hiljada Srba.
Kao i Jevreji u nacističkoj Nemačkoj, Srbi su novostvorenoj državi Hrvatskoj, priznatoj od strane UN u januaru 1992, morali da potpisuju izjave o lojalnosti. Gotovo nikome od onih koji su potpisali to nije pomoglo da zadrži posao.
U operacijama „Bljesak“ i „Oluja“ iz Hrvatske je proterano još 200 hiljada pripadnika srpskog naroda. U gradskim područjima Hrvatske ubijeno je i nestalo oko četiri hiljade Srba.
Hrvatska država je, paljenjem i rušenjem, uništila blizu 25.000 srpskih kuća i imanja.
Hrvatska je, nakon što su Srbi proterani iz te države, ukinula institut „stanarsko pravo“ čime je oko 35 hiljada Srba ostalo bez stanova. Nekoliko miliona evra stare devizne štednje Srba iz Hrvatske i dalje je predmet spora jer Hrvatska čini sve da taj novac, deponovan u njenim bankama pre rata, ne vrati Srbima.
