Američki advokat srpskog porekla Stefan Karganović, predsednik nevladine organizacije „Istorijski projekat Srebrenica“ iz Holandije, predstavio je na pres konferenciju u Srebrenici tužbu koju je ova organizacija podnela holandskom tužilaštvu protiv UN i Holandije, jer nisu ispunili svoje obaveze da nakon proglašenja zaštićene zone u Srebrenici sprovedu demilitarizaciju zone, usled čega je došlo do stradanja nemuslimanskog stanovništva.
Posredstvom ovog sudskog procesa potrebno je doći do celovite istine o svim zločinima i žrtvama na ovom prostoru.
Tužba se, objasnio je Karganović, bazira ne nekoliko osnovnih tačaka.
– Prva je da UN i Holandija nisu preduzeli sve da pruže podjednaku zaštitu svim civilima na području Srebrenice između 1992. i 1995.godine. Stradalim Srbima uskraćena je zaštita od nepravednog progona i ubijanja na koju se poziva bošnjačka strana – naglasio je Karganović.
Arsenal u zoni UN
U obrazloženju tužbe, između ostalog, navedeni su brojni izveštaji muslimanskih snaga iz Srebrenice njihovim pretpostavljenim u Tuzli i Sarajevu iz kojih se jasno vidi da Srebrenica nije demilitarizovana u skladu sa rezolucijom UN. Tako je 12. februara 1994. godine, komanda Drugog korpusa uputila naređenje komandi Osme operativne grupe Srebrenica pod nazivom „Plan aktivnosti i mere na unapređenju borbene gotovosti, naređenje“, gde se, između ostalog, naređuje da se izvrši popuna jedinica do pune borbene gotovosti. U julu 1994. godine, Naser Orić je komandi Drugog korpusa dostavio spisak potrebnih sredstava na kojem su se našlo 4.000 pušaka, 96 minobacača raznih kalibara, 20 topova itd.
U aprilu 1993. godine, Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju kojom je na području Srebrenice uspostavio zaštićenu zonu.
– Ta zona i pravo na zaštiti nisu imali jednonacionalni predznak – napomenuo je Karganović.
Kao nadnacionalna organizacija, UN ne mogu da deluju kao strana u sukobu niti da promovišu geopolitičke interese bilo kog saveza.
– Nepostupanje optuženih po tom principu prouzrokovalo je nasilnu i svirepu smrt najmanje hiljadu lica srpske i nemuslimanske nacionalnosti, uništenje nekoliko desetina sela, brisanje sa lica čitavih zajednica, i progon oko 15.000 Srba i drugih nemuslimana sa njihovih ognjišta – rekao je ovaj američki advokat, obrazlažući tužbu protiv Holandije i UN.
On je takođe podsetio da su godinu dana pre aprila 1993. godine, muslimanske snage iz Srebrenice nesmetano napadale srpska sela i vršile pokolje, a da UN nisu uopšte reagovale. Tek kada su srpske snage u martu 1993. godine preduzele kontraofanzivu i kada se nad muslimanskim snagama nadvila opasnost poraza, UN su intervenisale pod izgovorom da je neophodno zaštititi civilno stanovništvo od humanitarne katastrofe, što se u praksi odnosilo samo na muslimansko stanovništvo.
Ubistvo u stanu
Na konferenciji za štampu, uz Karganovića, pojavili su se i predstavnici porodica Srba stradalih tokom rata na području Srebrenice.
Gordana Zekić iz Srebrenice ispričala je da su njen muž Slobodan i svekrva Zagorka ubijeni u martu 1993. godine u njihovom stanu u Srebrenici.
– Ja sam sa decom izašla iz Srebrenice u aprilu 1992. godine. Moj muž, koji je bio invalid, ostao je sa bolesnom majkom. Ubili su ih u stanu. NJihove posmrtne ostatke eshumirali smo u septembru 1995.godine i obdukcijom je utvrđeno da su ubijeni kundacima. Znamo da ih je ubio Emir Halilović iz Potočara – posvedočila je Zekićeva.
„UN i holandske snage koje su se nalazile na području zaštićene zone nisu preduzele ništa da spreče doturanje naoružanja i opreme muslimanskim snagama u enklavi. To im je omogućilo da neometano reorganizuju borbeno efikasnu 28. diviziju, i to za vreme trajanja zaštićene i navodno demilitarizovane zone. Naoružane i agresivne muslimanske vojne snage u srebreničkoj enklavi koristile su „zaštićenu zonu“ kao poligon za vođenje vojnih operacija protiv srpske strane i za neprekidne napade na srpska naselja i pojedince koji su im bili u dometu, što je rezultiralo nasilnom smrću građana u čije ime se diže ova tužba“, navodi se u tužbi koju je podnela nevladina organizacija „Istorijski projekat Srebrenica“ iz Holandije.
Znanje optuženih, odnosno UN i Holandije, da su od aprila 1992. godine do aprila 1993. godine muslimanske snage počinile masovne zločine protiv srpskog i nemuslimanskog stanovništva, prema rečima predsednika ove organizacije Stefana Karganovića, predstavlja dodatni elemenat koji povećava stepen odgovornosti optuženih za nesprovedenu demilitarizaciju. Kako nisu ispunili svoje obaveze, na sebe su svesno preuzeli odgovornost za proistekle posledice.
Ovom tužbom, objasnio je Karganović, nisu bile obuhvaćene muslimanske žrtve, jer su one ranije obuhvaćene tužbom Udruženja „Majke Srebrenice“.
