Odnos vlasti u Podgorici prema Srbima

Politička prava srpskog naroda u regionu su uglavnom manja nego što je to bio slučaj prethodne godine, istaknuto je u drugom po redu Izveštaju o političkim pravima srpskog naroda u regionu, koji je izradio (autori:Igor Jaramaz, Milan Dinić, Miloš Vulević, Miljan Premović, čedomir Antić) Napredni klub.

Pozitivan pomak predstavlja donošenje Zakona o dijapsori i srpskom narodu u regionu i osnivanje ustanova koje bi ovim pitanjima trebalo da se bave. Negativna činjenica je da i pored velikih reči status srpskog naroda nije vidljiv, dovoljan i stalan segment naše spoljne, regionalne niti politike prema dijaspori.
Ovu činjenicu ne dokazuje samo dosadašnje nedovoljno delovanje naše države, program poseta, finansiranje projekata (pre svega retrolevičarskih, projugoslovenskih, čak nenaklonjenih prema očuvanju posebnosti srpskog naroda) već i činjenica da su davanja za programe srpskog naroda dodatno smanjena u odnosu na prošlu godinu, iako su budžetska izdvajanja za slične potrebe nacionalnih manjina u Srbiji istovremeno značajno povećana, ističe Napredni klub.

– Srbija nije pokazala volju za trajnijom politikom prema Srbima u regionu. Odsustvo takve volje proizilazi iz nespremnosti pojedinih političara, krize naše nacije, pritisaka iz inostranstva, populitičkih sklonosti dela građana Srbije, činjenice da naše elite često nisu voljne da se ugledaju na druge uspešnije države, kaže u razgovoru za “Svedok” čedomir Antić, predsednik NK i jedan od autora Izveštaja.
Svedok: U novom Izveštaju o političkim pravima srpskog naroda u regionu izneli ste ocenu da je položaj Srba tđaviji u odnosu na prethodne godine. Ptkud taj zaključak?

čedomir Antić: Reč je o činjenicama. Prošle godine u hrvatskom saboru nije javno osporavan Erdutskin sporazum, a njime predviđena uspostava veća opština u Istočnoj Slavoniji nije označena kao obnova Srpske Krajine i revizija ratnog ishoda. Diplomata BiH nije pred sudom u Strazburu osporio ustavni princip koji garantuje srpskom narodu da neće biti preglasan prilikom izbora u državno predsedništvo. Imovina Republike Srpske nije bila ugrožena… Prošle godine većini građana Crne Gore nije ukinut jezik kojim govore i proglašen za manjinski. Konačno, i pored velikih reči i dobre zakonodavne delatnosti, prošle godine Republika Srbija uložila je više novca u programe posvećene srpskom narodu u regionu i dijaspori, dok su ove godine ta sredstva umanjena.
S: Kako je u Srbiji?
č.A: Izdvajanja za programe nacionalnih manjina koje žive u Srbiji su istovremeno povećana.
S: U kojoj susednoj zemlji su Srbi u najrđavijem položaju i zbog čega?
č.A: Formalno i stvarno u Crnoj Gori. Srpski narod je tamo lišen najvažnijih prava, neravnopravan, pod stalnim pritiskom, lišen podrške Srbije koja ne razume da su Srbi i Crnogorci danas dva naroda i da dalje istrajavanje na staroj rođačkoj, jugoslovenskoj politici samo pomaže asimilaciji srpskog naroda. Nastup režima u Podgorici podseća na mračni trijumf Tuđmanovog režima nad sopstvenim građanima druge nacionalnosti, ali u Crnoj Gori ne postoji čak ni to prilično neodrživo opravdanje nedavnog rata.

S: Hoćete da kažete da je u Hrvatskoj situacija bolja?
č.A: Srbi u Hrvatskoj su u nešto boljem položaju. ali samo u poređenju sa vremenom Tuđmanovog režima, čije nasleđe nije prevaziđeno, osim u retorici i velikim novčanim davanjima za srpsku nacionalnu manjinu. Srbi nemaju status konstitutivnog naroda koji su imali od 1867. godine, traje srbofobna kampanja političara i medija, osporeno im je zakonom garantovano pravo na službeni jezik u pojedinim opštinama.
Međutim, najveći pritisak je na srpski narod u BiH, zato što tamo muslimanski i deo hrvatskih političara zajedno sa određenim krugovima u EU i SAD vode borbu u cilju kršenja i oduzimanja političkih prava srpskog naroda.
S: Prema podacima koje ste objavili, najveći deo ulaganja u Srbe u regionu dolazi od Ministarstva vera. Šta to govori?

č.A: Nažalost Srbija nema iskustva u modernoj, dugoročnoj i demokratskoj nacionalnoj politici. Za deo naše političke elite tokom proteklih dvadeset godina, briga o srpskom narodu u regionu je jedna zamorna i dosadna maskarada u kojoj treba malo da se kadi, malo srbuje i tako steknu nekakvi poeni, pre svega predizborni. Uredu je što je budžetom podržana naša crkva, ali je rđavo što je kao najvažniji segment očuvanja identiteta u moderno vreme prepoznata vera. Zašto na taj način ne podržavaju manjine u Srbiji? Mislim da bi bili glatko odbijeni.
S: Koliko Srbija daje za svoju manjinu, u odnosu na druge susedne države?
č.A: Podaci u ovogodišnjem Izveštaju govore da je reč o višestruko manjim iznosima. Ukoliko posmatramo direktna ulaganja u programe i projekte srpskog naroda u regionu (i dijaspori!) reč je o 20 puta manjoj sumi nego što su ulaganja Hrvatske samo u Hrvate u BiH, ili 30 puta manjim sredstvima nego to su kad je reč o budžetskim izdvajanjima Slovenije za malobrojnu slovenačku manjinu u susednim državama.

S: Koliko je prisutan pritisak spolja da Srbija ublaži svoju politiku prema Srbima u regionu?
č.A: Mislim da Srbija nema tih problema. Stvari su jasne, Srbiji niko ne može da zabrani da zahteva ispunjenje ranije garantovanih i zakonima propisanih političkih prava. Problem je u činjeici da ima naših političara, u vlasti i opoziciji, koji ne veruju u tu politiku. Neki od njih su nadahnuti evropejstvom, drugi jugoslovestvom, a ima ih i koji su srbofobični. Postoji i tendencija trgovinom prava srpskog naroda (zbog Kosova i Metohije, EU, boljeg političkog položaja…).
S: Koje mere Napredni klub predlaže kako bi se zaštitili Srbi u regionu?
č.A: Miroljubive, stalne, dugoročne, umerene, odavno definisane i sa uspehom primenjene u susedstvu i širom Evrope.

A u vreme Obrenovića
S: Da li Srbija, imajući u vidu poziciju u kojoj je danas, može da vodi nacionalnu politiku?
č.A: Može. Ako je mogla da vodi nekakvu, za to vreme modernu nacionalnu politiku, kao siromašna i vazalna kneževina u vreme Obrenovića, ne vidim zašto ne bi mogla i danas. Nacionalna politika i odbrana identiteta i političkih prava je temelj postojanja modernog društva. Srbija neće biti dobra država dok ne počne da uspešno štiti prava svojih građana i svog naroda, za to ne postoji podsticaj sa strane, kao kad je reč o poštovanju nacionalnih i drugih manjina, ali su ova prava podjednako važna.

Kakav je položaj Srba u Srbiji?
S: U komentarima na internetu povodom objavljivanja Izveštaja bilo je i tvrdnji da su Srbi ugroženi i u Srbiji. Kako gledate na takve konstatacije?
č.A: Ako misle na Kosovo i Metohiju u pravu su, ali samo delimično. Srbija vodi aktivnu, mada pogrešnu politiku prema KiM i tu je potrebno vršiti pritisak na naše vlasti, a ne opravdanim, ali uzaludnim, grdnjama SAD, EU i albanskih vlasti povećavati frustraciju u našoj javnosti. Posledice frustracije mogu da budu samo još veći populizam i dalje pogrešne odluke.
Ako je reč o Srbima u ostatku Srbije mislim da teškoće sa kojima se oni suočavaju nisu za poređenje sa problemima našeg naroda u regionu, čak i tamo gde je stanje dobro (u Rumuniji) ili gde je poboljšano (u Sloveniji i Makedoniji).

Šta su Srbi u Crnoj Gori?
S: U Izveštaju je istaknuto da Srbija “očigledno ne priznaje postojanje srpskog naroda u Crnoj Gori”?!
č.A: Reč je o inerciji i ličnom odnosu dela političara iz Srbije prema zemlji njihovih predaka. Srbija je decenijama koristila srpski narod kako bi branila rđave, birokratske, i suštinski, nesrpske federativne države. Na drugoj strani crnogorske vlasti su se služile podelama među Srbima iz Crne Gore i megalomanijom dela njihovog vođstva. Tako su Srbi dovedeni u nemoguću poziciju: nemaju status pošto nisu sigurni da li su konstitutivni, autohtoni narod ili nacionalna manjina. Srbija svojom nestalnom, nepromišljenom i ličnim politikom uglavnom odmaže naporima srpskih organizacija i stranaka da poprave položaj svog naroda.