Obnova zadužbine Save Tekelije u Budimpešti, počela je protekle nedelje, a prva faza radova trebalo bi da bude okončana do kraja jula. Predviđeno je da jedna od najstarijih kulturnih i obrazovnih institucija srpskog naroda na leto dobije uređen internat i svečanu salu, a da se onda radovi nastave, sve do potpune rekonstrukcije četvorospratnog zdanja u najstrožem centru Pešte. Poduhvat za sada finansira Izvršno veće Vojvodine, čiji je predsednik Bojan Pajtić minulog vikenda simbolično označio početaka radova.
„Svi naši velikani iz 19. i s početka 20. veka prošli su kroz ovu ustanovu ili su na različite načine bili za nju vezani, pa Tekelijanum po svom značaju može stati rame uz rame sa Hilandarom, kada govorimo o našim nacionalnim institucijama izvan matične države. Nažalost, dospeo je u jako loše stanje, jer nijedna matična država Srba od 1918. godine do danas ovde nije uložila ni dinara. Vojvodina je odlučila da u ovaj poduhvat krene sama i da ide do kraja, sve i da se niko drugi ne uključi“, kaže Pajtić.
Uporedo sa obnovom, Zadužbina će nastojati da otkupi i preostali deo zgrade, koji joj nije vraćen na osnovu mađarskog Zakona o delimičnom vraćanju crkvene imovine iz 1991. godine. Na osnovu pomenutog zakona, naime, našoj crkvi je vraćeno tek nešto više od trećine zgrade, odnosno jedan ulaz, dok je drugi deo, u kojem se nalaze stanovi za izdavanje, zadržan, pa sada crkva otkupljuje stan po stan, kako bi opet preuzela čitavu zgradu, za šta je do sada potrošeno oko dva miliona dolara.
Dar talentovanoj deci
Sava Popović Tekelija (1761 – 1842) spada u red najznačajnijih srpskih intelektualaca u ondašnjoj Ugarskoj. Okončavši studije prava u Budimu postao je prvi „doktor juris ot Srbalja“, posle čega je učestvovao i bio svedok brojnih istorijskih događaja iz tog vremena. Učesnik je Temišvarskog sabora iz 1790, bio je poslanik na saboru u Bratislavi (tadašnjem Požunu), radio je kao sekretar Ugarske dvorske kancelarije… Još 1796. godine je u rodnom Aradu pozvao svoje sugrađane da osnuju fond za školavanje darovite srpske dece. Osnivač je i predsednik Matice srpske. Zadužbinu – Tekelijanum, formira 1838. godine, kada je odlučio da svu svoju imovinu (preko 400.000 srebrnih forinti) zavešta za školovanje darovite dece i studenata iz Ugarske.
„Srpska zajednica u Mađarskoj ima svoj kulturni i duhovni život, svoje škole i crkve, pa čak i profesionalno pozorište, tako da sa nestrpljenjem očekujemo obnovu ovog prostora, a pogotovo svečane sale. Za nas je takođe dragocen i internat, jer ćemo kada bude obnovljen, prvi put posle Drugog svetskog rata, kada nam je sve ovo nacionalizovano, ponovo moći da u ovo zdanje primimo našu omladinu iz Srbije i sveta. Mlada pokoljenja ovde treba da dođu i upoznaju su se sa nacionalnom istorijom i tradicijom, ali i tradicijom mađarskog naroda. Ovo treba da bude most između nas i naših severnih suseda. Uveren sam da bi i Tekelija tako hteo“, kaže episkop budimski Lukijan.
