SVAKI treći Srbin živi izvan Srbije. Ali, nismo se rasuli samo po Kanadi, Americi, Australiji i zapadnoj Evropi… Valjda zato što smo doskora bili jedna država, malo ko razmišlja da su i Srbi iz Hrvatske ili Crne Gore – dijaspora. O njihovim problemima još manje se zna. A, njih muči ubrzana asimilacija sa domaćim stanovništvom, brisanje jezika i identiteta. Ponegde, ne priznaju im ni da su nacionalna manjina.
ALBANIJA
NAJTEŽE je biti Srbin u Albaniji. Jer, u ovoj zemlji i srpska imena su zabranjena. A, naših ljudi tamo živi oko 30.000. Najviše ih je okupljeno oko Skadra.
– Pošto Albanija mora da uskladi svoje zakone sa propisima EU, odnedavno nam je dozvoljeno da možemo da uzmemo ili srpsko ime ili prezime. A, mi se borimo da se potpuno oslobodimo silom nametnutih albanskih imena – kaže za „Novosti“ Pavle Brajović, predsednik udruženja srpsko-crnogorske manjine iz Skadra. – U decenijama komunističkom režimu Srbi su silom „prekrštavani“ u pogrdna albanska imena, pa se familije prezivaju, kad bi se prevelo na srpski – drvo, gvožđe, ograda, kamen… Ne možemo verski i nacionalno da se opredeljujemo, deca nam ne uče srpski jezik…
SLOVENIJA
U Sloveniji, položaj Srba takođe je daleko od povoljnog. Dok Italijani, Mađari i Romi uživaju sve povlastice, Srbi ne mogu ni da se izbore za status nacionalne manjine. Po zvaničnom popisu, u „deželi“ ih živi 38.964, a nezvanično ih je i mnogo više.
– Prava je šteta što slovenačka politika nije imala hrabrosti da, kada je uređivala status romske zajednice, i ostalim nacionalnim zajednicama prizna bar ista prava kao što ih imaju Romi – kaže Drago Vojvodić, koji je na nedavnom skupu dijaspore zemalja okruženja predstavljao Savez srpskih društava Slovenije. – A, po bilo kom kriterijumu da merimo, srpska nacionalna zajednica u Sloveniji najbrojnija je manjinska zajednica.
I ovde nema nastave na srpskom jeziku, manjka novca za rad udruženja…
HRVATSKA
MALO južnije, u Hrvatskoj, Srbima je ipak najteže. Oni se susreću sa nepoštovanjem ljudskih prava – na svakom koraku.
– Srpska zajednica u Hrvatskoj prolazi kroz jedno od najtežih iskustava u svojoj istoriji – kaže Veljko Džakula, predsednik UO Srpskog demokratskog foruma. – Krajevi u kojim su Srbi živeli vekovima, opustošeni su i ekonomski zapostavljeni.Srbi su marginalizovani i isključeni iz javnog života. A, nacionalni identitet više im je stigmatizovan nego priznat.
Više od 30.000 vlasnika čeka vraćanje stanarskog prava, još nije rešeno 15.000 zahteva za obnovu uništene imovine. Srpska manjina nema pravo na školovanje na srpskom, upotrebu svojih znamenja i simbola…
MAKEDONIJA
SRPSKA deca u Makedoniji primorana su da u školu nose udžbenike na makedonskom. Jer, izdavači udžbenika štampu organizuju tako da prvo objavljuju udžbenike na makedonskom, pa na drugim jezicima, tako da tek u drugom polugodištu stignu knjige na srpskom. Ali, nadaju se da će ubuduće udžbenike dobijati iz Srbije.
FEDERACIJA BiH
KAO glavni problem, Srbi iz Federacije BiH navode nemogućnost stvarnog povratka. Uglavnom se vraćaju stariji, jer za mlade nema posla i realnih uslova za život. Žale se i na probleme sa lokalnim stanovništvom drugih nacionalnosti, kao i na opstrukciju vlasti u Federaciji.
CRNA GORA
MADA su najskorije postali dijaspora, Srbi iz Crne Gore, žale se, takođe, na mnogobrojne nepravde. Novim ustavom izgubili su konstitutivnost. Srpski jezik nije službeni, iako njime govori 63,8 odsto stanovništva. Iz ustava je izbačena i SPC. Kažu, vodi se orkestrirana kampanja za ukidanje katedre za srpski jezik.
OSTALE ZEMLjE
U ostalim zamljama, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Bugarskoj, problemi su naizgled – manji. Posledica, manjka škola na srpskom, nedostatka novca za organizovanje udruženja, skupova, okupljanje rasutog naroda su asimilacija koju niko ne može da zaustavi. Prva generacija čuva identitet, druga „natuca“ srpski jezik, a već treća o Srbiji ne govori kao o svojoj zemlji, nego o rodnoj grudi svojih predaka.
MINISTARSTVO ZA DIJASPORU
PRI Ministarstvu za dijasporu biće uskoro osnovano posebno odeljenje koje će se samo brinuti o odnosima matice sa srpskom zajednicom u zemljama okruženja, najavio je ministar Srđan Srećković. To će, slažu se i ljudi iz ministarstva i predstavnici dijaspore, znatno poboljšati saradnju.
BOKA KOTORSKA
U BOKI Kotorskoj Srbi su većinski narod i čine 41,76 odsto stanovništva. Za njihova prava bori se NVO „Matica Boke“. Predstavnici ove organizacije kažu da bi otvaranje konzulata u Kotoru mnogo olakšalo njihov kontakt sa maticom.
