Aksiom drugosrbijanske ideologije, koja je postala dominantna i u ovdašnjoj visokoj politici, kaže da se Srbi uvek i u svakoj prilici moraju izvinjavati i ulagivati Hrvatima.
Drugosrbijanska ideologija, u čijim temeljima stoji uklesana istorijska istina“ da su Srbi jedini krivci za rat u bivšoj Jugoslaviji i da su počinili najstrašnije ratne zločine, podrazumeva da Srbija mora da prođe kroz proces vilibrantovske denacifikacije. Drugosrbijanci, koji, čast retkim izuzecima, intimno preziru bizantinski narod“ kojem sasvim slučajno pripadaju, veruju zapravo da su Srbi potpuno nesposobni da samostalno upravljaju svojom državom i privredom. Oni zapravo žive u stanju konstantnog mentalnog protektorata. Upravo taj i takav mentalitet i ta i takva ideologija doveli su nas do aktuelne pozicije hrvatske ekonomske i kulturne kolonije.
Ne razumete o čemu pričam? Preporučujem onda da pažljivo, još jednom, pročitate prošlonedeljni intervju Borisa Tadića zagrebačkom Jutarnjem listu“. U tom intervjuu, naime, predsednik Srbije ničim izazvan otkriva da se svako jutro budi uz Severinine pesme (!?!), da je posle završenog fakulteta žarko želeo da bude svetioničar na nekom hrvatskom otoku (?!?) i konačno da se on u Vukovaru nije izvinjavao samo gesta radi, već zato što je oduvek bio iskreni prijatelj Hrvata“!?!?!
E, sad, dok zamišljate Tadića kako ranim jutrom đipa iz kreveta, nabija slušalice na uši i cupka uz Sevine hitiće, probajte da sami sebi objasnite čemu sve to. čemu, bre, tolika snishodljivost?! Otkud potreba da se dokazuje ljubav prema Hrvatima kad sa druge strane nema ničega iskrenog osim golog interesa da se od Srbije načini tržište za hrvatsko gospodarstvo“?! I šta je to, kako se, moliću lepo, zove to kada se Tadić na Ovčari iskreno izvini i još kaže da se svi zločini iz 20. veka moraju zaboraviti u prošlosti (predsedniče, zar i Jasenovac da zaboravimo?!), a Josipović u Paulin Dvoru latinski lukavo izbegne da se jasno i glasno izvini srpskim žrtvama?! Konačno, kako je moguće da to nije tema ni za koga u Srbiji?! Kako to da se u svim srpskim medijima Josipovićevo natucanje o svim žrtvama koje zaslužuju pijetet“ čita i tumači kao iskreno izvinjenje Srbiji i Srbima?!
Šta hoću da kažem? Pa, samo to da Srbe i Hrvate nikako ne treba miriti na silu. Jednom su nas tako komunisti pomirili“. Jednom smo mi Srbi, zarad bratstva i jedinstva, zaboravili strašan ustaški genocid. Nije se dobro završilo. Ako sada, zarad Evrope, ponovo pljunemo na svoje nevine žrtve, ako kao državnu ideologiju usvojimo tvrdnju šifrovanih, kroatofilnih drugosrbijanaca da su kninski Srbi izvršili agresiju na Knin, a da su vukovarski i osječki Srbi sami sebe klali i bacali u Savu, opet će se, pre ili kasnije, loše završiti. Ne samo po Srbe.
E, sad se, valjda, razumemo.
