Nije baš čest slučaj da neko sa nepunih 19 godina postane asistent na fakultetu i to na istoj godini na kojoj studira, a Nemanja Antić iz Brizbejna je baš to uspeo pre dve godine na LJUT univerzitetu gde je studirao biznis, potvrdivši nepresušan talenat za nauku dece sa bivših jugoslovenskih prostora.
Nemanja još nema 21. godinu, a već je stekao diplomu studija biznisa na QUT u Brizbejnu, nastavio da studira i četvrtu godinu, a asistent je na predmetu statistike i za studente i za postdiplomce.
Rođen je u Nišu i priseća se da je 1996. godine pobedio na školskom takmičenju iz matematike, zatim na opštinskom za grad Niš, onda međuopštinskom i ko zna gde bi završila ta niska uspeha desetogodišnjeg dečaka da roditelji nisu odlučili da odu na Novi Zeland.
„Matematika je uvek bila prisutna u našoj kući jer su mama Gordana i tata Miroljub, profesori matematike, uvek ispravljali neke zadatke, imali đake, a i meni često postavljali probleme koje sam uspešno rešavao. Ipak su to bili počeci idobra osnova, ali sam posle nastavio sam, doduše sa stalnom potrebom da razmišljam i nešto rešavam“, priča Nemanja.
U desetom razredu u Velingtonu radio je matematiku i nemački koje rade učenici starijeg razreda, ali je i tu uspeo da se nađe među 20 najboljih đaka srednjih škola u Novom Zelandu.
Roditelji su s Nemanjom i mlađim bratom Rastkom 2001. preselili u Brizbejn, a Nemanja je nastavio sa uspesima iz matematike kao da nikada nije menjao sredinu.
Izabran je u petočlani tim Kvinslenda koji je otišao 2002. u Kinu da odmeri znanje s tamošnjim vršnjacima. Kao ekipa su poraženi, ali je Nemanja bio najbolji takmičar iz Australije i uspeo da pretekne i jednog Kineza što je, u to vreme, smatrao svojim velikim uspehom.
Dok je pohađao završni razred srednje Mekgregor škole, Nemanja je išao na predavanja studija biznisa na QUT i izabrao programiranje i računovodstvo. Ovu varijantu omogućava saradnja srednjih škola i fakulteta, odnosno za nju se mogu prijaviti samo učenici završnih razreda.
Po završetku škole i odlične ocene koju je zaradio na testovima, Nemanja je poželeo da nastavi studij i prijavio se za stipendiju fakulteta. Dobio ju je sa samo još šest kolega, od 100 svršenih srednjoškolaca iz Kvinslenda i Novog Južnog Velsa koji su se prijavili.
Stipendija je značila potpuno besplatno školovanje za tri godine studija i solidan studentski džeparac, a Nemanja je prevazišao sva očekivanja kada mu je sredinom druge godine studija bilo ponuđeno da bude asistent na predmetu statistika, koji je položio samo nekoliko meseci ranije.
Nemanja je nakon stečene diplome posle treće godine nastavio da studira i četvrtu jer se samo tako obezbeđuje mogućnost upisa na postdiplomski studij. Od ove godine drži i predavanja za postdiplomce iz statistike, a ne samo vežbe, a i dalje je asistent na onoj, nešto lakšoj statistici za studente.
„Na četvrtoj godini su mi obavezna tri predmeta, a ja sam izabrao šest i kad god stignem idem na predavanja iz matematike, mada to više nije u uskoj vezi s mojim studijem. Pišem temu za diplomski rad pod nazivom „Ekonomski razvoj“ i pokušavam da napravim jednu novu teoriju razvoja ekonomije“.
Nemanja kaže da bi po završetku četvrte godine voleo da ode u Englesku ili Ameriku na specijalizaciju i da ga, u svakom slučaju, mnogo više zanima akademska karijera od pozicije nekog menadžera u velikoj firmi.
„Volim da radim sa profesorima koji su jači od mene na nekom istraživačkom projektu i to me puno više čini sretnim od predavanja studentima. Bio sam godinu i po dana na praksi u solidnim firmama i ti standardni svakodnevni poslovi me se nisu previše sviđali“, kaže mladi Antić.
Za Nemanjine nagrade i priznanja brine majka Gordana i brižno ih čuva, dok im sin ne pridaje posebnu važnost. „Nisam neskroman, ali mislim da još nisam postigao nešto veliko“, kaže Nemanja.
„Nek odmori malo“
Nemanja redovno izlazi sa drugovima, igra fudbal za ekipu „Ujedinjena Srbija“i jedino se smeška kad kaže da trenutno nema devojku. „A bio je i preterao“, upada otac Miroljub. „Do osamnaeste ih je imao više nego ja za celi život. Nek odmori malo“.
časovi za sina dekana
Postao je najmlađi asistent u istoriji fakulteta, na prve tri godine skupio prosek od 6.96 (od mogućih 7.00), a iz predmeta Statistika 2 ili napredne statistike dobio najveću ocenu koja je zabeležena na univerzitetu. Smeška se na upadicu majke Gordane da je u isto vreme držao privatne časove sinu dekana fakulteta koji ga je zamolio za tu uslugu.
