Predsednik nevladine organizacije „Istorijski projekat Srebrenica“ Stefan Karganović najavio je pokretanje tužbe protiv UN i Holandije zbog stradanja civila srpske nacionalnosti u i oko Srebrenice tokom proteklog rata.
– Tužba će biti podnesena zbog toga što nisu preduzeli potrebne mere i radnje kako bi sprečili stradanje Srba na srebreničkom području, niti su preduzeli mere da ih zaštite i to će biti učinjeno verovatno za mesec do mesec i po dana – rekao je Karganović na Međunarodnom simpozijumu o Srebrenici, održanom u Banjaluci.
On je rekao da je cilj ove organizacije prikupljanje arhivske građe i fokusiranje na zločine počinjene nad srpskim civilima, jer su, kako je naveo, srpske žrtve ignorisane, pošto u svetu postoji standardna priča o tome šta se desilo u Srebrenici u julu 1995. godine.
– Nema nikakvog spora da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen masakr i to mi ne osporavamo. Želimo da se taj događaj stavi u odgovarajući pravnu i moralnu perspektivu, što bi, sigurno, isključilo naziv genocid, a cilj nam je da se, takođe, otvori pitanje stradanja nekoliko hiljada nevinih Srba koje su pobile snage Nasera Orića – naveo je Karganović.
Svedočenje preživelog
Brano Vučetić, žrtva napada Orićevih snaga na selo Bjelovac, 14. decembra 1992. godine, ispričao je da je za svega nekoliko sati pobijeno 190 meštana, među kojima su bili njegovi otac i sedamnaestogodišnji brat.
Vučetić je tada imao devet i po godina, a njegovu majku su u septembru te godine, na povratku kući iz Bratunca, ubili muslimanski vojnici.
Vučetić je rekao da su kuće pljačkane i paljene, kao i da je te noći u njegovo selo došao Naser Orić, a da je po izlasku iz kuće u kojoj je bio zatvoren video pobijene civile.
On je rekao da su ga dva puta kontaktirali iz Haškog tužilaštva u vezi sa suđenjem Oriću, prvi put kako bi dao izjavu, a da mu je u drugom kontaktu saopšteno da će biti pozvan kao svedok, ali da se to nije desilo.
Doktor LJubo Simić iz Beograda govorio je o medicinskoj ekspertizi, odnosno o analizi forenzičkih rezultata koje su sačinjavali timovi eksperata iz SAD i Evrope, ukazujući na greške u izveštajima.
Politički analitičar Dajana DŽonston iz SAD govorila je o Srebrenici u širem kontekstu ratnih dešavanja na području bivše Jugoslavije, gde su se, kako je navela, SAD umešale s ciljem da bi opravdale postojanje NATO i njegovih daljih intervencija.
Politički analitičar iz Rusije Mihali černov podvukao je paralelu između Srebrenice i Južne Osetije, ističući da, kao što se stvara stereotip o dešavanja u Srebrenici, istim načinom „Zapad pokušava da nametne svoje viđenje dešavanja u Južnoj Osetiji, s ciljem ostvarivanja svojih interesa“.
ILJA GARAčOV: Uvećan broj žrtava masakra
Ilja Garačov, iz moskovskog Slovenskog instituta, rekao je da postoji niz dokaza koji poništavaju tvrdnju da se u Srebrenici desio genocid, među kojima je naveo naredbu generala Zdravka Tolimira oficirima Drinskog korpusa za poštovanje i ponašanje prema međunarodnom pravu i Ženevskoj konvenciji, te naredbu tadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, kojom se civilima garantuju bezbednost i sloboda kretanja.
On je naveo da je proces evakuacije muslimanskog stanovništva obavljao Unprofor i da tokom tog procesa nije bilo nikakvih incidenata, što je vidljivo iz njihovih dokumenata.
– Ne može se poricati da je u julu 1995. godine počinjen zločin, ali se ne može govoriti o genocidu, jer je u ovom slučaju taj pojam lišen svog značenja, a broj žrtava masakra je prilično povećan – istakao je Garačov.
On je naveo da je na listu žrtava stavljen i određen broj tela pobijenih Srba, da deo žrtava čine i Orićevi vojnici poginuli prilikom pokušaja proboja prema Tuzli, kao i da je više stotina lica koja se vode kao stradali bilo na spisku birača za izbore iz 1996. godine.
