Mađarska dramatična godišnjica
Novi bunt, stare podele
Pola veka od ustanka protiv sovjetske okupacije, vladajuće socijaliste optužuju da su naslednici nedemokratskog komunističkog režima
Okršajem na peštanskoj strani mosta Eržebet, u prvim satima jučerašnjeg dana, kada su jake policijske snage, koristeći mašine za čišćenje snega, uspele da uklone barikade i rasteraju preostalu grupu od nekoliko stotina najupornijih demonstranata, završeni su protesti u Budimpešti koji su bacili u zasenak glavni događaj, obeležavanje 50-godišnjice antisovjetske revolucije.
Mađarska prestonica juče je osvanula mirna, ali na ulicama su još vidljivi tragovi velikih nereda, o čijem intenzitetu svedoči i bilans od 128 povređenih, uključujući tu i desetak policajaca, kao i 130 uhapšenih, izvestile su agencije.
Incidenti nisu bili neočekivani, situacija u glavnom gradu Mađarske dugo je već rovita, otkako je sredinom septembra danima vođen ulični rat, a hiljade građana okupljale se na Trgu Košut ispred parlamenta zahtevajući ostavku socijalističkog premijera Ferenca đurčanja.
Pripadnicima bezbednosti je stoga, povodom komemorativnih svečanosti i prisustvu velikog broja evropskih državnika i stranih izaslanika, još u ponedeljak upućeno pojačanje iz unutrašnjosti, a prema rečima predstavnika policije, te dodatne snage će u Budimpešti ostati do daljeg. „Gradsku oblast i dalje smatramo zonom operativnog delovanja”, izjavio je, prema navodu Frans presa, ovaj zvaničnik a što drugim rečima znači da će policija nemilosrdno reagovati u slučaju bilo kakvih ispada.
Tokom prekjučerašnjeg dana, kao i u noći između ponedeljka i utorka, čuvari reda upotrebili su vodene topove, gumene metke i suzavac (20 kanistera potrošeno, tvrdi kamerman Rojtersa) protiv demonstranata koji su ih gađali kamenicama, flašama i svime što bi im došlo pod ruku.
Osuđujući agresivnost demonstranata, premijer đurčanj izjavio je da je policija delovala u skladu sa ovlašćenjima i ponovio da se neće dozvoliti da „nekoliko hiljada ljudi teroriše grad”.
U pitanju je, ipak, znatno veći broj nezadovoljnih aktuelnom vladom i njenim čelnikom, s obzirom na to što je karijeru gradio i bogatstvo sticao u vreme bivšeg režima, pa za mnoge važi kao tipičan primer komunističkog profitera.
Vladajuća koalicija socijalista i liberala koja u parlamentu drži 210 od 386 mesta, stala je juče iza premijera i njegovog reformskog programa, dajući mu punu podršku, dok predstavnici opozicije nisu hteli ni da ga saslušaju, već su napustili salu kada se đurčanj obratio poslanicima.
Dan ranije, bojkotujući centralnu svečanost, Viktor Orban, vođa desničarskog Fidesa (Građanskog saveza), glavne opozicione stranke, uspeo je da na odvojeni miting privuče sto hiljada ljudi koji nisu želeli da zajedno sa „lažljivim premijerom” odaju poštu herojima i žrtvama ustanka. U revoluciji, za čiji se početak uzima 23. oktobar 1956. godine, poginulo je 2.800 učesnika, 225 je pogubljeno, a iz zemlje pobeglo više od 200.000 ljudi. Sa sovjetske strane život je izgubilo 700 vojnika Crvene armije. Kao jedan od prelomnih istorijskih događaja, bunt protiv staljinističke vlasti (mada je Staljin u tom trenutku bio mrtav već četiri godine, ali je njegov spomenik i dalje stajao u centru Budimpešte), izaziva neprekidna sporenja i podele, odnosno suprotstavljena tumačenja.
Bez obzira na to što je predsednik Laslo Šojom, pozivajući ovih dana Mađare na jedinstvo, podsećao da je i pre pedeset godina nacija bila jedinstvena u težnji ka slobodi i demokratiji, onima koji su danas na vlasti protivnici osporavaju pravo da uopšte obeležavaju taj datum, pošto su naslednici komunista i ne razlikuju se od prethodnika.
Taj duh podeljenosti bio je primetan i tokom ceremonije, jer su pojedini veterani revolucije odbili da se rukuju sa premijerom.
đurčanjov položaj ozbiljno je uzdrman otkako je pre šest nedelja u javnost dospeo audio-snimak njegovog izlaganja na jednom proletošnjem zatvorenom sastanku, kada je bez pardona i samokritički govorio o situaciji u zemlji priznajući da su i on lično i cela partija obmanjivali i lagali birače kako bi obezbedili pobedu na izborima.
Ali afera sa trakama i lažima samo je izoštrila sliku podeljenog društva koje je za kratko vreme prešlo iz jedne u drugu istorijsku epohu. Oktobarska (mađarska) revolucija simbol je te prethodne ere, a njena godišnjica podstakla je mučne uspomene na kolektivnu tragediju i poraz. Stoga i neredi kojima je jubilej proprećen mogu da posluže kao višeznačni pokazatelj.
Komentari postilaca sajta www.politika.co.yu
Мирослав Анђелковић (mirangel@ieent.org), 25.10.2006, 10:19
Сјајна анализа господине Костићу. Немам шта да додам, осим нешто за отпорашке штеточине: после дебакла у Белорусији, нових ангажмана за производњу плиша неће више бити. Добиће од својих послодаваца нови задатак: гушење револуција које немају прописану (ружичасту) боју. Можда су већ послати у Будимпешту? Само, дебело ће им се о главу олупати тикве које су са ђаволом садили.
Svetislav Kostic (kostic.svetislav@web.de), 25.10.2006, 04:49
Beogradskih Otporasa nema u Budimpesti. Oci te skupine reaguju samo na sareno obojene „revolucije“. To sto se u Madjarskoj dogadja, repriza je revolucije od pre pola stoljeca. Niti ondasnju generaciju mladih Madjara niti njihovih danasnjih potomaka nije niko morao placati da se pobune protiv jednog necovjecnog rezima. Srpski Otporasi izdresirani su iskljucivo u insceniranju prevrata u korist americkog svjetskog policajca i njegovih zapadnoevropskih saucesnika i zajednickih korisnika u pljackanju tudjih resursa i koriscenju jeftine radne snage za bjedne nadnice. Sve sto se pre nekoliko sedmica na budimpestanskim ulicama i ovih dana ponavlja, ondasnjeg savremenika podsjeca jako na ustanak Madjara protiv ondasnjeg krajnje teskog socijalnog polozaja ogromne vecine stanovnistva i ponizavajuce zavisnosti od Sovjetskog Saveza. A danas i pola vjeka kasnije isto tako protiv socijalnog beznadja i ponizavajuce zavisnosti od zapadno evropskog kapitala u cijim rukama se nalaze sve kljucne privredne grane i teska industrija. A profiti postignuti u Madjarskoj odlaze u centrale u srznim zemljama Evropske unije. U cemu je onda razlika izmedju narodnog ustanka i danasnjih masivnih sukoba sa madjarskom policijom? Razlika postoji. Naime, da su 200.000 Madjara imali mogucnost da nogama preko granice „glasaju“ za neku bolju buducnost za sebe. A onoj ogromnoj vecini sto je ostala, da se izbori za njihov napredniji „gulas socijalizam“ i nada da ce se i njima jednog dana dogoditi toliko hvaljeni kapitalizam. Ali kada se to dogodio, a Zapadu se izgubio socijalisticki konkurent i tim automatski interes zapadno evropskih vlada da se odrzavaju ranija socijalna dostignuca u njihovim zemljama. Moglo bi se reci da su Beogradjani u psiholoskoj „prednosti“ jer gaje nekakvu nadu u bolju buducnost ulaskom u EU, ma koliko nadanja bila varljiva. Takvih iluzija Madjari nakon nekoliko godina Evropske unije vise nemaju. A ni gdje pobjeci ne mogu vise, kada je svagdje oko njih isto. Ostaje jedini izlaz ulica, protesti i obaranje struktura vlasti i sistema. A to moze da izazove lancanu reakciju u zemljama u tkzv. tranziciji. I ustanak 1956. bio je jedna lancana reakcija. „Signal“ je stigao iz Moskve Hruscovljevim obracunom sa staljinizmom. Najpre je doslo do masovnih protesta u Poljskoj i potom u Madjarskoj, jer je u obe zemlje destalinizacija rezima dolazila odozdol. I danas se nesto slicno odigrava. Naime, u Poljskoj distanciranje od izopacenosti zapadno evropskih poredaka dolazi odozgor. Dok u Budimpesti tacno kao i pre pola vjeka, i ova danasnja nomenklatura na vlasti ne odstupa ni milimetra od svojih ideoloskih principa i privilegija.
