Drugoplasirani u prvom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj nezavisni kandidat Milan Bandić vodio je kampanju gotovo svuda gde je bilo potencijalnih hrvatskih glasača, a njegovi predizborni bilbordi postavljeni su i u Subotici. Zahvaljujući tome osvojio je najveći broj glasova hrvatske dijaspore – 47,60 odsto, ali ostao je daleko iza prvoplasiranog u prvom krugu kandidata Socijaldemokratske partije Ive Josipovića, koji je dobio svega 5,37 odsto glasova dijaspore.
Kampanja u dijaspori je novina na ovim prostorima i do sada je politički akteri sa teritorije bivše Jugoslavije nisu praktikovali. Poslednjih godina atmosfera među nekadašnjim republikama SFRJ polako se otkravljuje i kako kaže, Žarko Puhovski, profesor filozofije iz Zagreba, predizborne kampanje već neko vreme mogu slobodno da se vode samo što to nije bilo uobičajeno.
Sada smo došli u situaciju kada se to neće smatrati ničim posebnim, a pogotovo ne skandaloznim. Verujem da će do narednih izbora biti organizovane kampanje na sve tri strane u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. Naravno, uvek će neko gunđati, ali neće biti problema, kaže Puhovski.
Situacija u BiH donekle je drugačija. Prema rečima dr Nikole Poplašena, profesora na Pravnom fakultetu u Banjaluci, politička javnost u ovoj zemlji podeljena je na srpsku, hrvatsku i bošnjačku. Muslimanski (bošnjački) deo javnosti sigurno bi gledao neprijateljski na promociju stranaka iz Srbije, mada to ne bi i javno ispoljio. Takva reakcija ne bi bila poželjna jer bi naišla na osudu međunarodne administracije, smatra on.
Iako u dijaspori živi nekoliko stotina hiljada srpskih birača, stranke iz Srbije nisu do sada ozbiljnije računale na ovaj deo biračkog tela. Pre svega zbog toga što je na biračkim spiskovima susednih zemalja manji broj državljana Srbije sa pravom glasa, a još je manji broj onih koji se i odluče da izađu na glasanje. Tako su za predsedničke izbore, koji su održani 20. januara 2008. godine, bila registrovana svega 37.172 birača u dijaspori. Od tog broja u Crnoj Gori 3691, BiH svega 671, Hrvatskoj 571, Makedoniji 1608 i Sloveniji 875.
Prema Poplašenovim rečima u BiH državljanstvo Srbije ima mnogo veći broj ljudi nego što ih je u biračkim spiskovima. Da bi neko bio u biračkom spisku mora da se prijavi u konzulat, a najveći broj se nije prijavio jer nema dovoljno motiva da glasa na srpskim izborima. Za razliku od Srbije, Hrvatska je svim Hrvatima iz BiH dala državljanstvo tako da svi imaju dvojno i mnogi od njih glasaju na hrvatskim izborima, kaže Poplašen.
U Bosni i Hercegovini za predsedničke izbore registrovano je oko 268.000 hrvatskih državljana sa pravom glasa. Prema rečima šefa konzularne službe hrvatske ambasade u Beogradu Filipa Damjanovića pravo glasa ima oko 30.000 hrvatskih državljana sa stalnim ili privremenim prebivalištem u Srbiji dok samo u Vojvodini živi oko 20.000 Hrvata.
Oni koji su uzeli dvojno državljanstvo privilegovani su u odnosu na ostale građane jer prema zakonu imaju pravo da glasaju dva puta, odnosno mogu da izađu na izbore, kako u zemlji gde žive, tako i u matičnoj državi. U Cesidu navode da je sasvim normalno da dva državljanstva znače i dva glasa.
Portparol Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da je njena partija prva uvela internet-kampanju čime su izborni programi i obećanja postali dostupni i onima koji žive van granica Srbije. Sa takvom praksom ćemo nastaviti i ubuduće. Pored toga kontinuirano imamo kontakte sa ljudima iz dijaspore jer je ponižavajuće za njih da im se obraćate samo u vreme izbora, kaže Trivan i dodaje da ne planiraju ni ubuduće da vode klasičnu kampanju kakvu imaju u Srbiji, jer je to finansijski nemoguće, a i neisplativo.
Srpska napredna stranka, kako kaže Igor Mirović, član predsedništva, ozbiljno računa na srpske glasače u dijaspori. On kao veliki problem, kojim se država proteklih godina nije dovoljno bavila, ističe mali broj biračkih mesta zbog čega su pojedini građani morali da prelaze hiljade kilometara da bi glasali. To je mnoge demotivisalo pa nisu ni iskoristili svoje pravo.
