Licitiranje rezultatima

LICITIRANjE REZULTATIMA ZA SAMOSTALNU CRNU GORU

55,3 % – prema nezvaničnim podacima CEMI-a i CESID-a
54,0 % – prema nezvaničnim podacima Bloka za zajedničku državu SCG

(Napomena:
– da bi se Crna Gora ocepila potrebno je da za to glasa 55,0 plus jedan glas od važećih glasačkih listića
– 0,1 % je oko 420 glasača)
Oko 22,30 Predrag Bulatović jedan od lidera Kalicije za zajedničku državu na vanrednoj konferenciji za novinare povodom već otpočelog slavlja pristalica samostalne Crne Gorem ocenio je da se radi o paušalnoj izjavi „nevladinih“ organizacija koje su građanima Crne Gore poznate, te poziva da se u miru sačekaju rezultati koji prema rečima Bulatovića idu u korist zajedničke države Srbije i Crne Gore. Inače interesantno je da je slavlje koalicije za samostalnu državu počelo već nakon 40 minuta od zatvaranja izbornih mesta, a svako ko je učestvovao u izbornom procesu kao posmatrač ili član izbornog štaba zna koliko vremenski najmanje može da traje proces brojanja glasova i prikupljanje minimuma informacija potrebnih za uzorak.

CRNOGORSKA OPOZICIJA NE PRIZNAJE PORAZ

Ranko Kadić, lider Narodne srpske stranke, tvrdi da nisu u pitanju hir ili pokušaj nekog pravdanja neuspeha na referendumu:
– Mi sada imamo i neoborive materijalne dokaze o tome da su mnogi glasali po dva puta, a naročito da je bilo velikih manipulacija sa ličnim kartama, posebno kada su u pitanju glasači iz dijaspore. Na tome se temelji naš zahtjev da se izvrši ponovno prebrojavanje glasova i upoređivanje izvoda biračkih spiskova sa centralnim biračkim spiskom, a naročito da se uporede potpisi građana u biračkim spiskovima sa onim na ličnim ispravama.
O ovim pitanjima potpuno identičan stav imaju i sve ostale opozicione stranke u bloku, vodeća Socijalistička narodna partija i Srpska narodna stranka i zato će František Lipka u tačno određenom roku imati na stolu sve te primedbe, jasno obrazložene i dokazima.

CRNA GORA NEZAVISNA?

Crna Gora je postala nezavisna država.

Većina građana na referendumu održanom u nedelju opredelila se za opciju države samostalnosti, kasno uveče saopšteni preliminarni reultati CIMI-ja i CESID-a. Prema nezvaničnim podacima ovih posmatračkih organizacija ze nezavisnost je glasalo 55,3 odsto izašlih birača. Prema zakonu za nezavisnost je trebalo da glasa više od 55 odsto izašlih birača.

Odmah po objavljivanju nezvaničnih rezultata počelo je veliko slavlje ispred zgrade Vlade Crne Gore u kojoj je bio štab bloka za nezavisnost. Ulicama Podgorice i drugih gradova krenule su kolone automobila sa crnogorskim zastavama. Uz vatromet, u glavnom gradu i uzvike „Viva Montenegro“ klicalo se najviše Milu đukanoviću.

Na referendumu je izašlo više od 86,7 odsto upisanih birača, a za samostalnu Crnu Goru glas je dalo oko 236.000 građana.

PREDRAG BULATOVIć
PREDRAG Bulatović, lider Pokreta za održanje zajedničke države rekao je da na uzorku od 20 odsto sređenih listića njihov glas ima prednost od najmanje četiri odsto, da se ne mogu rezultati CEMI-a i CESID-a smatrati zvaničnim.

REFERENDUMSKI dan, 21. maj 2006. godine, u Crnoj Gori daće odgonetku na jedno veliko, mnogi kažu, istorijsko pitanje da li će Crna Gora od sutra biti ponovo nezavisna država ili će nastaviti, najmanje još tri godine, zajednički put sa Srbijom. Ali, do tog istorijskog odgovora od gotovo pola miliona upisanih birača još uvek nema, jedno je izvesno: broj građana koji su izašli na birališta biće rekordan i dosad nezabeležen. To je prvo svedočanstvo da su građani Crne Gore veoma zainteresovani za budući status svoje države, svejedno da li će zaokružiti „da“ ili „ne“.

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju do 17.30 glasalo je 374.200 građana ili 77,2 odsto od ukupnog broja birača. Ova nevladina posmatračka organizacija navela je da je odziv birača u severnoj regiji oko 76 odsto, u centralnoj oko 77 odsto, dok je u južnom delu Crne Gore glasalo ponajmanje – oko 70 odsto birača. U nedelju ujutro, u 8 časova otvorena su 1.118 biračkih mesta u 21 opštini. I pre zvaničnog otvaranja – građani su čekali u redu da zaokruže na svojim roze listića „da“ ili „ne“ kao odgovor na referendumsko pitanje „Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?“. Najažurniji, u prvim časovima glasanja, bili su Pljevljaci, gde je do 15 časova glasalo već 75 odsto upisanih birača. Prvi su sa glasanjem završili meštani sela Nedajno, u Pivi, gde je i pre 16 časova izašlo sto odsto upisanih birača.

Prema podacima Centra za monitoring do 17.30 ovako je izgledao „redosled“ glasanja po opštinama: Andrijevica – 84,4 odsto, Bar – 74,8, Berane – 78, Budva – 75,9, Bijelo Polje – 80,4, Cetinje – 75,3, Danilovgrad – 78,7, Herceg Novi – 75,3, Kolašin – 84,6, Kotor – 81,9, Mojkovac – 83,9, Nikšić – 82,2, Plav – 65,2, Pljevlja – 85,5,Plužine – 71,1, Podgorica – 77,3, Rožaje – 66,5, Šavnik – 85,9, Tivat – 69,9, Ulcinj – 71,6 i Žabljak – 83,4 odsto birača.

Na ogromnom broju birališta sve je proteklo prema odavno utvrđenoj proceduri. No, ima i na desetine biračkih mesta gde je došlo do incidenata, ponegde i tuča, i biće verovatno odluka da se glasanje ponovi, iako to, izvesno, neće uticati na krajnji rezultat. U prvim izjavama funkcioneri oba bloka, i za zajedničku državu i za nezavisnost, iskazujući uverenje da će pobediti njihova ideja, istakli su, gotovo jednodušno, da je sutrašnji dan – dan pomirenja u Crnoj Gori i da, bilo ko da pobedi, Crna Gora mora da sačuva mir i dostojanstvo. Zajednički je, takođe, imenitelj tih poruka – da je budućnost Crne Gore u Evropi.

ŠATRA
BIRALIŠTE u selu Krnjice, na obali Skadarskog jezera, u opštini Bar, organizovano je pod šatorom. Na tom biračkom mestu o državnom statusu Crne Gore treba da se izjasne 24 građanina koji, uglavnom, i ne žive u svom selu, ali su došli samo za ovu priliku. Zato je, prema informacijama iz Opštinske referendumske komisije, biračko mesto određeno pod šatrom. Krnjice su jedno od mnogih napuštenih crnogorskih sela.

GLASANjE I PESNICAMA
U OSNOVNOJ školi u Miljanicima, u Nikšiću, juče pre podne, izbila je tuča između jednog člana biračkog odbora i glasača, u kojoj je polomljena glasačka kutija. Ipak, brzom intervencijom članova biračkog odbora, odmah je nabavljena nova kutija, pa je glasanje nastavljeno. Tuča je zabeležena i na biračkom mestu 132, u osnovnoj školi u Grebicama, nadomak Nikšića. Do većeg incidenta nije došlo, pa je glasanje posle kratke pauze nastavljeno. Predstavnici Centra za monitoring i Centra za slobodne izbore i demokratiju saopštili su juče da je bilo incidenata i nepravilnosti na pojedinim biračkim mestima, ali da ne utiču na ukupnu zakonsku proceduru glasanja. Marko Blagojević, član Upravnog odbora CeSID-a, izjavio je na konferenciji za novinare da je na jednom biračkom mestu u Bijelom Polju nepoznata osoba napala njiihovog posmatrača i da su mu nanete lakše telesne povrede. Blagojević je rekao da je incidenta bilo i u Andrijevici gde je jedan glasač ušao na biračku mesto i bacio kutiju na pod. Birački odbor je prekinuo glasanje. Blagojević je naveo i primere gde su korišćeni mobilni telefoni na glasačkim mestima, što nije dozvoljeno, kao i da dvoje ljudi istovremeno ulazi u istu „kabinu“, čime je prekršena tajnost glasanja. Istraga će tek utvrditi da li kafanski incident u Baru, u kojem je povređeno više osoba ima veze s referendumom. Više listića, prema izveštajima posmatrača, poništeno je zbog fotografisanja „zaokruživanja“ mobilnim telefonom, ili javnog iskazivanja uverenja birača. Posmatrači CeMI-a primetili su da na biračkom mestu „Slijepač most“ kod Bijelog Polja članovi biračkog odbora „imaju običaj“ da otvaraju već preklopljene listiće, kako bi videli za koga je birač glasao.

NEPRAVILNOSTI
NA biračkom mestu 12 Novo Selo – Danilovgrad glasaču nije objašnjena procedura glasanja, slučajno mu se otvorio listić koji je zbog toga poništen. Na biračkom mestu 14 Samački hotel „Građevinskog“ – Nikšić, suprotno važećim zakonima glasno je izgovarano ime, prezime i broj birača u izvodu iz biračkog spiska. Osoba koja je izazvala incident na biračkom mjestu Trešnjevo u Andrijevici nastavila je sa agresivnim ponašanjem i na biračkom mestu br. 22 – Trepča. Na vreme je udaljena sa tog biračkog mesta i glasanje je nastavljeno. Na birčakom mestu broj 63 – Park 2 u Beranama glasač je glasao iza paravana, a zatim je pokazao glasački listić. Glasački odbor je taj listić proglasio nevažećim.

GLASALI I KUPALI SE
NEMIRNO more, na obali mir i gotovo pobožna tišina na kopnu. Tako je bilo juče uz obalu Crne Gore, čiji su građani doneli istorijsku odluku glasajući za njen budući državno-pravni status. – Ljudi su duboko u sebe sakrili emocije, mirno na biralištima zaokružili svoje opredeljenje, a onda se vratili svojim kućama. More pak, kao da je nosilo nade i strepnje jednih i drugih, ljuljalo je neopredeljeno jer će i danas šumiti na istom mestu – reče nam, u rano popodne, stariji Budvanin koji umesto imena kaza da napišemo kako je preko glave preturio mnogo toga, pa i krupnije događaje od jučerašnjeg. I dok su jedni, meštani i oni koji su se skorije nastanili uz južnojadransku obalu i stekli pravo glasa, mirno obavljali građansku dužnost, drugi, malobrojniji su se bezbrižno brčkali u još uvek hladnoj vodi, sunačali i osvežavali u kafićima uz peskovite plaže. Bilo je tu, naravno, prilično stranaca koji se odmaraju u budvanskim, bečićkim, svetostefanskim i ostalim hotelima Primorja, koje referendum ne zanima, ali i gostiju iz Srbije, koji su se u svojim vikendicama i stanovima odmarali osluškujući i te kako „kako se tamo peva“. Nekako najživlje je bilo na gradilištu hotela „Splendid“ u Bečićima. Radnici „Trejdjunika“, koji danonoćno rade kako bi najskuplji hotel na Crnogorskom primorju bio otvoren 13. jula, u crvenim kombinezonima, nisu obraćali pažnju na referendumska zbivanja. Iako je nedelja i „dan odluke“ oni su mirno i marljivo radili na velikom gradilištu. U budvanskim kafićima je takođe bilo mirno. Sedeli su kao i prethodnih dana zajedno suverenisti i unionisti. Vlasnici „Trokadera“ , „Berkovića“ i još nekih sastajališta uglavnom mladih, pozvali su na besplatno piće „pošto se objavi suverenost“, a iz budvanskih diskonta je za Cetinje pošla tona i po raznog pića! Da se proslavi „nego što“. Dok su državna televizija i radio uglavnom „navijali“ stare i nove crnogorske pesme, prateći ih slikom čudesne lepote njene obale, jezera, reka i kanjona, najduhovitije su se šalili članovi čuvene grupe „The Books of knjige“. U vidu radio fudbalskog prenosa javljali su se iz raznih gradova Crne Gore, objavljujući da su jedni poveli, drugi izjednačili, i tako redom, ne pominjući nijedan blok. I šaleći se vickasto na račun jednih i drugih. Ono što je karakterisalo jučerašnji dan, za razliku od onih kada su bili parlamentarni i lokalni izbori, jeste dobra izlaznost. Po svoj prilici, u oba tabora su shvatili da je zaista u pitanju dan de, pa su poranili.

SUDBONOSNA ODLUKA
NIKŠIć – Svesni činjenice da svaki glas može biti sudbonosan Nikšićani su još u pre podnevnim časovima napunili birališta. Podaci kažu da je do 18.00 na biračkim mestima u užem centru grada odziv bio čak 75 procenata. Prema podacima Opštinske izborne komisije pravo glasa u nikšićkoj opštini ima 56.461 građanin, koji će svoje opredeljenje „za“ ili „protiv“ samostalne Crne Gore iskazati na 132 biračka mesta. Za razliku od prethodnih dana kada su gradom krstarile kolone automobila, odjekivale sirene, uzvikivane parole, Nikšić je juče, bar u ranim po podnevnim časovima – mirovao. Sudbonosna odluka iskazivana je u tišini, bez „većih nepravilnosti“. Uočeno je da pojedini mlađi Nikšićani telefonom snimaju svoj glasački listić sa zaokruženim odgovorom, što su obrazložili rečima da žele zabeležiti – „istoriju“.

MILO đUKANOVIć:
CRNA GORA SLAVIćE NOVU DEMOKRATIJU
CRNOGORSKI premijer Milo đukanović izrazio je uverenje da će posle referenduma o državnom statusu slaviti sva demokratska Crna Gora. đukanović je novinarima, glasavši na biračkom mestu u školi „Savo Pejanović“, rekao da će se posle referenduma o državnom statusu u Crnoj Gori otvoriti procesi snažnije političke homogenizacije u interesu savladavanja prepreka na budućim deonicama evropske i evroatlantske integracije. Premijer je ocenio da je odustajanje crnogorske vlasti od referenduma 2001. godine dalo pozitivne rezutate. „Odlaganje korišćenja demokratskog prava na izbor svoje budućnosti bilo je opravdano jer smo potvrdili da smo u stanju da očuvamo mir i multietnički sklad i time doprinesemo regionalnoj stabilnosti“, rekao je đukanović. On je izrazio uverenje da će crnogorski narod „odgovorom otvoriti perspektivu svoje prioritetne i dinamične evropske i evroatlantske integracije“. đukanović je ocenio da je Crna Gora načinom održavanja referenduma pokazala da je u stanju da donosi vrlo komplikovane odluke na demokratski način i u skladu sa evropskim procedurama. Crnogorski premijer je odbacio ocene o kršenju predizborne tišine i kazao da „nema dokaza da je bilo kršenja izborne tišine“.

PREDRAG BULATOVIć: POčINjE SPAJANjE
LIDER stranaka koje se zalažu za zajedničku državu Predrag Bulatović ocenio je da će „podeljena Crna Gora posle referenduma 21. maja početi da se spaja“. Bulatović je posle glasanja u Mesnoj zajednici „13. jul“ u Podgorici, novinarima kazao da je referendumski proces, i pored svih nedostataka, pokazao da Crna Gora „polako demokratski sazreva“, podsećajući da je 21. maj, pre pola godine „označavan kao bezbednosno pitanje“. Prema njegovim rečima, najvažnije od svega je da Crna Gora „od nadalje krene svojim evropskim putem“, da „demokratski sazri“ i da se napravi široki politički konsenzus kako bi se svi građani i sve političke snage okrenule evropskoj budućnosti Crne Gore.

SVETOZAR MAROVIć: SRCE U ODLUCI
PREDSEDNIK državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović izjavio je da želi da „Crna Gora donese demokratsku odluku, koja će biti u njenom interesu“. On je posle glasanja kazao novinarima u Budvi da je uveren da će čitav proces „proteći onako kako svi želimo, u miru, demokratski i u skladu sa najvećim evropskim standardima“. – Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svim ljudima i jednog i drugog bloka na do sada pokazanoj zrelosti, političkoj zrelosti Crne Gore, da se zahvalim ljudima iz Evrope i svakako da poželim da Crna Gora donese demokratsku odluku koja će biti u njenom interesu – kazao je Marović. – Obavio sam taj čin kao i svi građani Crne Gore. Ne sumnjam da će svi ljudi razmisliti i da neće ostati bez srca u toj odluci. Marović je glasao sa suprugom đinom i kćerkom Milenom.

RANKO KRIVOKAPIć: ZAJEDNO U RAZVOJ
PREDSEDNIK crnogorske Skupštine Ranko Krivokapić ocenio je da je vreme da Crna Gora na referendumu spoji časnu prošlost i evropsku budućnost, ocenjujući da će pobednici biti i oni koji su glasali protiv Crne Gore. – Skupilo se više vekova i vreme je da Crna Gora na najbolji način spoji svoju dugu i časnu istoriju i evropsku budućnost – rekao Krivokapić novinarima posle glasanja. – Crnogorsko društvo je zrelo za to, bez obzira na to kako se glasalo i mi ćemo krenuti, nadam se, zajedno u razvoj – rekao je on.

PREDRAG POPOVIć: VELIKI DAN POMIRENjA
PREDSEDNIK Narodne stranke i šef medijskog pula crnogorskog Bloka za očuvanje državne zajednice sa Srbijom Predrag Popović izrazio je uverenje da će referendumski dan biti „veliki dan pomirenja“ u Crnoj Gori. Popović je izrazio uverenje da će pobediti opcija za zajedničku državu. – Uveren sam da to znači kraj svim podelama, kraj kržnji, kraj svemu onome što nas je karakterisalo kao državu u ovom prethodnom periodu – kazao je Popović novinarima posle glasanja u podgoričkom Centru „Milun Božović“. – Želim svima u Crnoj Gori sreću, bez obzira na to glasali ovako ili onako, jer mi smo braća i to tako treba da bude i posle referenduma – istakao je Popović.

RANKO KADIć: LjUBAV
PREDSEDNIK Demokratske srpske stranke Ranko Kadić izrazio je uverenje da će glasanje na referendumu u Crnoj Gori proteći u demokratskom duhu i ocenio da će „ljubav pobediti“. – Građani Crne Gore su sigurno odgovorni, znaju da je ovo jedan istorijski datum i, potpuno sam ubeđen, da će oni u velikom broju ispuniti svoju građansku dužnost. Važno je da sve bude u skladu sa demokratskim pravilima i uveren sam da će ljubav pobediti – rekao je Kadić, jedan od lidera Bloka za očuvanje državne zajednice, posle glasanja u podgoričkom Sprotskom centru „Morača“.

BOLESNI
BOLESNICI na lečenju u bolnicama mogli su da glasaju na referendumu o državnom statusu putem pisma, saopštila je Republička referendumska komisija. Ljekari će, kako je saopšteno, odrediti vreme kad se pacijent može posetiti, da bi odgovorio na referendumsko pitanje. član porodice pacijenta, takođe, treba pismo da vrati na biračko mesto.

POSMATRAčI
REPUBLIčKA referendumska komisija izdala je službena ovlašćenja za više od 3.400 domaćih posmatrača i oko 630 stranih. Komisija je izdala i akreditacije za 440 domaćih novinara i 195 stranih. Referendumsko izjašnjavanje prate novinari RAI, ZDF, ORF, „Munda“, „Liberasiona“, EBU, AP, AFP, „Rojtersa“, DPA i drugih medija.

ANDRIJA MANDIć: POčINjE POMIRENjE
PREDSEDNIK Srpske narodne stranke Andrija Mandić izrazio je uverenje da će posle referenduma o državnom statusu početi pomirenje u Crnoj Gori. – Najvažnije je da u Crnoj Gori počne proces unutrašnjeg pomirenja i da Crna Gora više nikada ne bude u situaciji da se tako snažno podeli i sukobljava sa sobom i drugima oko sopstvene budućnosti – rekao je Mandić novinarima.

FILIP VUJANOVIć:
BOLjI ODNOSI SA SRBIJOM
CRNOGORSKI predsednik Filip Vujanović izrazio je uverenje da će opcija nezavisnosti na današnjem referendumu dobiti podršku više od 55 odsto izašlih birača. On je novinarima posle glasanja kazao da „nema strah od sive zone“ i da će rezultat referenduma „biti ubedljivo iznad 55 odsto“ u korist pristalica samostalne Crne Gore. – Potpuno sam ubeđen da će rezultat referenduma biti iznad 55 odsto, a posle toga imaćemo bolje odnose sa Srbijom i nastaviti afirmaciju naše politike dobrosusedskih odnosa i ubrzati put u evropske integracije – rekao je Vujanović. On je naveo da su građani Crne Gore „prepoznali da je najbolji put njihove države – put samostalne Crne Gore, sa punim međunarodnim suverenitetom“. Vujanović smatra da će svi učesnici referenduma prihvatiti njegove rezultate, navodeći da se radi o „istorijskom trenutku za Crnu Goru“.

MITROPOLIT AMFILOHIJE: NADAM SE MIRU I LjUBAVI
MITROPOLIT crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve Amfilohije izjavio je da se posle referenduma o državnom statusu Crne Gore „nada miru, ljubavi i dobrom“. Vladika Amfilohije je posle glasanja na Cetinju novinarima kazao da je 21. maj dan svetog Jovana „dan ljubavi Božje, dan bratske sloge i u isto vreme dan pomirenja“. – Na to nas poziva i ćivot svetog Petra Cetinjskog i, daj Bože, da taj mir i sloga budu plod svega onog što se danas dešava u Crnoj Gori – kazao je vladika Amfilohije.

DEJAN POPOVIć:BUDžET
REKTOR Beogradskog univerziteta i profesor javnih finansija i finansijskog prava Dejan Popović izjavio je juče Tanjugu da eventualna nezavisnost Crne Gore neće prouzrokovati finansijske poteškoće u budžetu Srbije, jer je Srbija i do sada izdvajala deo sredstava za potrebe saveznih institucija. – Prelazak zajedničkih funkcija sa državne zajednice na Srbiju neće izazvati veće finansijske poteškoće, jer su te funkcije i do sada finansirane kroz budžet Srbije i manjim delom iz budžeta Crne Gore – objasnio je Popović. On je ukazao da će u slučaju proglašenja nezavisnosti Crne Gore Beograd morati da zaokruži suveren kapacitet i preuzme nadležnosti koje su do sada pripadale državnoj zajednici.

ALEKSANDAR VLAHOVIć:ŠTETA
CRNA Gora bi, ukoliko se opredeli za izdvajanje iz zajedničke države, trpela veću ekonomsku štetu nego Srbija, jer je obostrani interes dve privrede normalni protok robe i kapitala bez carinskog opterećenja, ocenio je Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu. – Zajednički je ekonomski interes Srbije i Crne Gore da ostanu u jednoj državi, a ranija primedba državnog vrha u Podgorici kako su u pitanju dva različita okvira ekonomskog sistema, više ne stoji, jer je Srbija, u cilju približavanja EU, u poslednjih pet-šest godina usvojila 70 sistemskih zakona – rekao je Vlahović Tanjugu.

VUK DRAŠKOVIć:MONARHIJA
UKOLIKO na referendumu građani Crne Gore odluče da postanu nezavisna država, očekujem da prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odmah reaguje, okupi sve snage i inicira uspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji – izjavio je na konferenciji za novinare u Boru Vuk Drašković, šef diplomatije SCG i predsednik SPO. – Prečica do punopravnog članstva u EU i NATO jeste samo novo državno uređenje u Srbiji kao ustavne parlamentarne monarhije – ocenio je Drašković.

U SLUčAJU ODVAJANjA CRNE GORE – VOJSKA IMA KOMANDANTA
U SLUčAJU razdvajanja Srbije i Crne Gore neće doći do vakuuma u komandovanju oružanim snagama, a ulogu vrhovnog komandanta Vojske na teritoriji Srbije trebalo bi da preuzme republički predsednik – saglasni u oceni vojni analitičari.

Vojni analitičar Aleksandar Radić rekao je agenciji Beta da eventualno razdvajanje Vojske ne bi trebalo da bude veći tehnički problem, jer su, naročito na nižim delovima vojne hijerarhije, oružane snage i do sada funkcionisale po republičkom principu. – Zona odgovornosti Podgoričkog korpusa i do sada se poklapala sa teritorijom Republike Crne Gore, a operativna komanda Mornarice je u toj republici. Vojnim efektivima u Crnoj Gori već komanduju ljudi koji su postavljeni uz saglasnost vladajućih struktura te republike – rekao je Radić. On je dodao da je jedino ostalo rešiti pitanje rada Vrhovnog saveta odbrane (VSO), jer bi od tri člana VSO u slučaju razdvajanja, predsednik SCG i Crne Gore, napustili rad tog organa. On je dodao da bi, prema dosadašnjoj praksi, dužnost vrhovnog komandanta trebalo da preuzme predsednik Srbije. Takav stav potvrđuje i profesor Fakulteta civilne odbrane Zoran Dragišić, koji smatra da bi funkcionisanje Vojske u tom slučaju bilo znatno efikasnije i primerenije načinu na koji to pitanje regulišu druge države. – U tom pogledu ni Srbija ne bi trebala da bude izuzetak. Prema Ustavu i prema logici stvari, komandovanje Vojskom trebalo bi da preuzme predsednik države, dok će se Vrhovnim savetom odbrane pozabaviti oni koji budu donosili novi ustav Srbije – kazao je Dragišić i ocenio da tako ne bi došlo do vakuuma u upravljanju oružanim snagama.

STANKOVIć
DRAGIŠIć i Radić složili su se u oceni da bi poslove budućeg Ministarstva odbrane Srbije moglo da preuzme sadašnje Ministarstvo odbrane SCG, a da bi na čelu ministarstva trebalo da ostane Zoran Stanković.

USTAVNA POVELjA PREDVIđA JASNU PROCEDURU RASPADA DRŽAVNE ZAJEDNICE
SRBIJA ćE LAKŠE
Srbija bi u slučaju raspada državne zajednice nasledila njeno mesto u međunarodnim institucijama, a Crna Gora bi morala sve ispočetka

BEOGRAD (Tanjug) – Kakav god bio ishod referenduma o budućem statusu Crne Gore, dilema o daljoj proceduri i posledicama rezultata izjašnjavanja građana nema – bar kad je reč o važećim zakonima i dokumentima državne zajednice i njenih članica.

Ukoliko crnogorski birači odluče da žele budućnost mimo zajedničke države, istovermeno će i Srbiji otvoriti vrata za ulazak u društvo samostalnih država i to na temeljima Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora i Ustava Republike Srbije. Međunarodno priznanje Srbije moglo bi da usledi samo nekoliko dana po završetku referendumskog procesa u drugoj republici, pošto Skupština Srbije usvoji izmene Zakona o vladi i donese Deklaraciju o proglašenju nezavisnosti. A član ustzavne povelje, koji je regulisao istupanje iz državne zajednice, jasno je precizirao da, u slučaju istupanja Crne Gore iz zajedničke države, međunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celini važili za Srbiju, kao naslednika. Time Srbija automatski postaje punopravna članica međunarodnih organizacija, što Crnoj Gori nije omogućeno, jer je iskoristila pravo da istupi iz zajednice, precizirala je Povelja. U slučaju da referendum potvrdi postojanje zajedničke države, dalji red poteza Beograda i Podgorice nije, bar ne zvanično, ni naznačen. Izvesno je jedino, našta su ukazale političke snage i u jednoj i u drugoj republici, da je razgovor državnih vrhova Srbije i Crne Gore neophodan, kako bi se došlo do rešenja koja bi državnu zajednicu učinila funkcionalnijom nego što je do sada bila.