SRPSKA BRUKA – KAKO JE PROTEKAO SASTANAK PREMIJERA HRVATSKE I SRBIJE JUčE U BEOGRADU
CVETKOVIć ćUTAO PRED SANADEROM
• Za razliku od srpskog predsednika vlade koji nije ni pomenuo 200.000 žrtava „Oluje“ i 2.500 nestalih Srba, gost iz Zagreba istakao da od naših vlasti očekuje istinu o 1.100 stradalih Hrvata
Menadžeri uputili otvoreno pismo Sanaderu zbog blokade srpskog kapitala
„Rešavajmo ono što možemo rešiti, a teška pitanja ostavimo za budućnost“, poručili su predsednici srpske i hrvatske vlade tokom jučerašnje jednodnevne posete visoke državne i privredne delegacije iz Zagreba, predvođene premijerom Ivom Sanaderom. Pred brojnim srpskim i hrvatskim izveštačima ostalo je nedorečeno kada će na dnevni red ozbiljnih pregovora doći, recimo, hrvatska tužba protiv Srbije za genocid, srpska kontratužba ili hrvatsko priznanje Kosova.
Srpska strana, kako reče premijer Mirko Cvetković, bila je na stanovištu da se otvore pitanja za bolju budućnost u odnosima dve susedne države, „svesna da postoje krupne razlike između Srbije i Hrvatske, pre svega kada se radi o priznavanju Kosova i tužbe za genocid“. Zato su se premijeri okrenuli problemima čija rešenja ne traže duboke rezove. Prva grupa od tih pitanja odnosila se na efikasniji povratak izbeglica što je proces koji podržavaju obe vlade. I posle 14 godina od završetka sukoba u Hrvatskoj, okončanog „Olujom“ i progonom više od 200.000 srpskog življa, od premijera iz Beograda se moglo čuti samo to da je na jučerašnjem sastanku otvoreno „niz praktičnih pitanja na koje se izbeglice žale“.
Druga grupa pitanja za koja obe vlade smatraju da treba rešavati odmah i da za njih nema istorijsko-političkih prepreka, jeste ekonomska saradnja u oblasti energetike, saobraćaja i rada međudržavne komisije za sukcesiju, čiji je novi sastanak najavljen za 15. april.
Za razliku od Cvetkovića, koji nije pomenuo broj izbeglica i nestalih 2.500 Srba, nastup hrvatskog premijera bio je znatno upečatljiviji.
– Muče nas pitanja prošlosti iz rata, ali iako ne smemo zaboraviti prošlost, ne smemo ni u njoj živeti. Dugujemo obiteljima 1.100 nestalih Hrvata istinu, i ja očekujem odgovore od države Srbije. I obrnuto – rekao je Sanader, da bi nešto kasnije napomenuo da se mora razgovarati i o Hrvatima koji su izbegli iz Srbije.
Podsetimo, odnose Srbije i Hrvatske osim već pomenutih tužbi, priznanja Kosova i izbegličko-imovinskog pitanja, otežavaju i tajne optužnice, nerešeno pitanje granice na Dunavu, kao i neravnopravni tretman srpskog kapitala u Hrvatskoj.
Uoči Sanaderovog dolaska u Beograd, Srpska asocijacija menadžera uputila je hrvatskom premijeru otvoreno pismo sa učtivom molbom da svojim autoritetom poradi na tome da se više nego evidentnoj blokadi srpskog kapitala i proizvoda na hrvatskom tržištu konačno stane na kraj. U pismu se navodi da je Hrvatska u Srbiji ostvarila investicija od gotovo 500 miliona evra od 1999. pa naovamo, dok srpske firme pri pokušaju da kupe neko hrvatsko preduzeće nailaze na brojne prepreke, tako da je uspešno realizovana samo jedna jedina privatizacija – kada je srpski koncern „Svislajon“ iz Takova kupio „Eurofud trejd“ iz Siska.
Slobodan Vučičević, predsednik Asocijacije, podsetio je da je samo u prošloj godini Hrvatska izvezla robe u Srbiju za 110 miliona dolara više nego što je Srbija uspela da plasira na hrvatskom tržištu. On je posebno istakao primer kompanije „Nektar“, najvećeg proizvođača u jugoistočnoj Evropi, koji u stranim trgovinskim lancima u Hrvatskoj bez problema plasira svoje proizvode, ali ne i preko najvećih hrvatskih trgovinskih lanaca kao što su „Konzum“ i „Kerim“. Vlasnik „Konzuma“ Ivica Todorić vlasnik je trgovinskog lanca „Idea“, koji u Srbiji zauzima drugo mesto po veličini na srpskom tržištu.Šta je na ovu temu razgovarao premijer Cvetković i kakav je odgovor dobio od svog gosta iz Zagreba, srpska javnost juče nije uspela da sazna.
NIKOLIć: Samo kurtoazni odnosi!
Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić izjavio je da Hrvatska „ne zaslužuje da Srbija s njom ima bilo kakve odnose osim kurtoaznih diplomatskih“.
– Hrvatska nije demokratska zemlja, nije nikakav partner Srbiji, i Hrvatska nije zaslužila da joj se Srbija izvinjava za bilo šta – rekao je Nikolić.
On je dodao da je Hrvatska proterala Srbe, ne da im da se vrate, da uživaju svoju imovinu i njome raspolažu. Prema njegovim rečima, „jednog dana kada Hrvatska dokaže da je postala demokratska zemlja, možda će moći o nečemu da se s njom razgovara“.
Neće o tužbi preko medija
Uoči dolaska Sanadera, srpski premijer je najavio da će od gosta iz Hrvatske zatražiti povlačenje hrvatske tužbe protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, a da će zauzvrat Srbija povući svoju kontratužbu. Hrvatski premijer je, međutim, zagrebačkim medijima izbegao da kaže kakav će njegov odgovor biti, poručujući da želi lično od Cvetkovića da čuje predlog.
– Međutim – dodao je Sanader – imamo puno važnijih tema za bilateralne susrete, ja vodim jedno izaslanstvo, pre svega stručnjaka iz energetike jer smatramo da je to jedno od važnijih područja saradnje između Hrvatske i Srbije.
Izvinjenje broj 1
Kada je 23. novembra 2005. tadašnji premijer Vojislav Koštunica boravio u prvoj zvaničnoj poseti Hrvatskoj od obnavljanja diplomatskih odnosa dve države, glavno pitanje koje je mučilo hrvatske novinare bilo je da li će se „izviniti za ratna stradanja koja je Srbija uzrokovala“. U kasnijim izveštajima hrvatskih kolega, novinar „Vesti“ uverio se kako je Koštuničin odgovor za hrvatski „tisak“ bio glavna informacija sa događaja i jednodušno protumačen kao odbijanje.
Lider DSS-a je tada rekao kako te probleme treba rešavati „konkretno na obe strane“ i kako Sanader i on čine da stvari u tom smislu budu popravljene.
Izvinjenje broj 2
Predsednik Srbije Boris Tadić doneo je hrabru, ali po mnogima, sa stanovišta srpskog nacionalnog dostojanstva, nepotrebnu odluku da se u ime Srbije izvini Hrvatima. Učinio je to juna 2007. u televizijskoj emisiji hrvatske televizije „Nedeljom u dva“, gostujući kod novinara Aleksandra Stankovića.
– Svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda, koje su učinili nesrećnima pripadnici moga naroda, upućujem izvinjenje i preuzimam za to odgovornost – rekao je tada predsednik Srbije.
Osim Tadića, Stanković je bio u prilici da preslišava mnoge srpske političare i javne ličnosti koji su uglavnom ostavljali utisak skrušenosti i kajanja.
Protest ispred vlade
Ispred zgrade Vlade Srbije juče se uoči dolaska hrvatske delegacije okupilo nekoliko desetina građana koji su protestovali zbog dolaska Ive Sanadera. Na jednoj strani ulice nalazila se grupa sa obeležjima Srpske radikalne stranke i bedževima sa likom Vojislava Šešelja, dok su drugu grupu, takođe malobrojnu, činile srpske izbeglice iz Hrvatske. Na jednom od njihovih plakata pisalo je „Vratite nam Republiku Srpsku Krajinu“. Pojačane policijske snage onemogućile su demonstrantima približavanje glavnom ulazu gde je u dvorištu Vlade Srbije priređen svečani doček hrvatskoj delegaciji.
Mediji iz Zagreba
Za posetu Ive Sanadera Beogradu, inače druge po redu, vladalo je veliko interesovanje ne samo u srpskim već i u hrvatskim medijima. Desetak hrvatskih redakcija (HRT, „Vijesnik“, Hina, „Nacional“, „Slobodna Dalmacija“…) poslalo je svoje najbolje izveštače. I srpski i hrvatski novinari, međutim bili su razočarani što posle izjava dva premijera nije bilo moguće postavljati pitanja, pa su jednodušno zaključili da su i bez dolaska mogli napisati izveštaj. Rečenica hrvatskog premijera da za njih ne vredi načelo „što gore susedu, meni bolje“ za hrvatske novinare bila je jedna od upečatljivijih poruka susreta Cvetković-Sanader.
Memorandum i protokol
U Beogradu su juče resorni ministri dve vlade potpisali Memorandum o saradnji u oblasti jezika i književnosti, a šefovi vladinih kancelarija za evropske integracije i Protokol o saradnji dve vlade u procesu evropskih integracija.
Sanader je u par navrata istakao da se Zagreb neće ponašati kao Slovenija koja blokira put Hrvatske u EU, već će dati „punu potporu Srbiji u evroatlanskim integracijama“. Pre dolaska hrvatskog premijera bilo je najavljeno da će kao znak dobre volje Zagreb besplatno ustupiti prevedene propise neophodne za članstvo u EU, koje su Hrvatsku koštale milion evra. Juče se nije saznalo da li je do ovog plezira i došlo.
U popodnevnim satima predviđen je susret Sanadera sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i predsednicom srpskog parlamenta Slavicom đukić Dejanović, kao i sastanak sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji.
