БОЈАНИЋ: Господине Киковићу, један сте од најгласнијих српских политичара и историчара из Црне Горе који годинама уназад указује на обесправљеност Срба у Црној Гори. Шта можете да нам кажете о Србима некад и данас у Црној Гори, односно да нам направите паралелу између прошлости и садашњости?
КИКОВИЋ: Морам подсјетити јавност како Србије тако и Црне Горе и све читаоце веома уваженог портала Српска историја да је Црна Гора у својој историји доживљавана и називана “српском Спартом“, “Пијемонтом српског народа и српске круне“, “драгим камењем“, “буктињом српске слободе“ (…) Тако су је сликали најумнији и највиђенији Срби, попут Лазе Лазаревића, Алексе Шантића, Сима Матавуља, Бранка Радичевића и других. Та и таква Црна Гора, земља Светога Петра Цетињског и Светога Василија Острошког, земља чојства и јунаштва, храбрости и поштења, данас у највећој мјери живи само у сјећањима, књигама и причама. Таква Црна Гора, достојанствена и достојна поштовања, часна и поштена, престала је да постоји нак..
Ипак, оно по чему сви памте Петра Живковића, свакако је његов надимак Пера “фурунџија” или Пера “педер” због чаршијских прича о његовој наводној хомосексуалности.
Петар Живковић је рођен 1. јануара 1879. у сиромашној неготинској трговачкој породици. У младости Живковић долази 1897. у Београд, престоницу тадашње Краљевине Србије, пошто је претходно завршио гимназију у Зајечару.
Генерал Петар Живковић једна је од најинтригантнијих личности наше политичке историје.
Нижи течај на Војној академији завршио је 1899. године и као коњички потпоручник службовао 3 године у Нишу, да би се потом дошколовао на Војној Академији. Након дипломирања, брзо је напредовао у служби, а завршио је и додатно школовање у оквиру 14. класе Више школе Војне академије. Од 1907. до 1909. године је био на усавршавању у Француској. Имао је чин капетана већ 1910. године, пуковника 1915. године.
Живковић је сматран је за веома способног организатора, у потпуности посвећеног свом послу. Ред, рад и дисциплина били су ..
Који су српски политичари и државници одговорни за највећи и најсрамнији пораз свога народа на Балкану, што данас Србија нема излаз на Јадранско море и што је изгубљен један најсрпскији град 18. и 19. вијека, Дубровник. Разумљиво је, да је југославенско комунистичка историографија гушила сваку помисао о наведеним истинама, али је несхватљиво садашње поимање прошлости, посебно у нашим историјским уџбеницима.
Зашто се и сада избјегавају истине?
Зашто и послије непоправљивих година и вјекова не смијемо знати истине? Зашто се толико скривао од јавности попис становништва у Далмацији, аустријског статистичара др Адолфа Фикера, по којем је у Далмацији 1857. године живјело 88,92% Срба (католика, православаца и мухамеданаца), 10,84% Талијана и 0,24 Арнаута. Да су историјске чињенице темељито његоване, а не скриване, од Херцеговаца, Далматинаца, Дубровчана и осталих на Балкану, можда и не би било рата унутар исте крви. Не би на челу злочинаца у Пребиловцима над цивилима Србима православне вер..
Приредио – Ђорђе Бојанић
Други светски рат однео је преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа који се нашао на мети систематског истребљења од стране нацистичке Немачке и других марионетских држава као што је и Независна Држава Хрватска (НДХ).
Поред Јевреја и Срби су у великој мери били жртве нацистичких злочина.
Аушвиц, Треблинка, Матхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, само су нека од масовних стратишта невиних жртава током Другог светског рата.
Сећање на жртве холокауста опомена свима у свету. „Аушвиц, Јасеновац и остали логори, симбол су смрти и опомена да те злочине никада не смемо заборавити. Данас се сећамо свих жртава нацистичког прогона и солидаришемо са народима који негују толеранцију, мир и поштују различитости“.
Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над Јеврејима током Другог светског рата од стране Нацистичке Немачке и њених сарадника.
Потреба да се стално подсећа на све страхоте холокауста, као и да..
Srbija je danas jedina država bivše Jugoslavije, pored Makedonije, koja je još uvek multinacionalna. S druge strane, u svim državama koje je NATO uzeo u protektorat (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo), izvedeno je gotovo potpuno etničko čišćenje.
Koliko su tačno mediji izveštavali o Jugoslaviji? Da li su s pravom predstavili...
Kao veliki župan, Stefan Prvovenčani vladao je srednjovekovnom državom Raškom 21 godinu od 1196. do 1217. sa kraćim prekidima, a kao kralj 10, od 1217. sve do smrti 1227.
Ali pre nego što odgovorimo na pitanja, od koga je stigla kruna, da li od Rima ili Vizantije, da li je...
10. januar 1951. godine veče, sedam i petnaest
(Iz beleški Velimira Todorovića)
Od onog majskog dana 1945. godine, podno Ivan - sedla, do večeras, osećam se kao progonjena zver. Kažu da progonjena zver lakše nađe skrovište, nego druge zveri. Ona izoštri sva čula i sposobna je da reaguje na svaku promenu...
ПИШЕ, МИЛОШ СТАНИЋ
Провео сам три дана у Хиландару. Неко рече да је то као да се вратите у средњи век, истина подсећа мало на Game of Trons али на стероидима. А уствари, био сам на самом извору наше културе тамо где се Византија и Римско царство преточило у српство.
Одувек сам желео да посетим Хиландар. Још као мали чуо сам да тамо не може свако да иде, да је то велика част и да су ту били сви наши краљеви и цареви. Хтео сам да га посетим али никако да се склопе коцкице. Нисам хтео да одем тамо као туриста већ сам хтео да ме одведе неко ко је био и ко зна да ме уведе у причу. То је дефинитивно био мој теча Груја који је редовно ишао тамо, али је пре две године нажалост умро.
Остало је да чекам да се поклопе звезде.
Ове године се то десило и имам много тога да вам испричам. Када ме неко пита како је било, ја кажем ”Само једна реч – неизрециво.”
Света Гора
Прво да се разумемо. Света Гора је центар православља за цео свет и увек је то била. Оно што је Ватикан за католике, то је Света..
U Sjedinjenim Američkim Državama prošle sedmice je sahranjen Nik Novak mlađi, neobični 83-godišnjak koji je po mnogo čemu zadužio lokalnu zajednicu u Pitsburgu, kako po svojim dobrim delima, tako i po sportskim ostvarenjima.
Foto: Tanjug/AP Marinci
Nik je rođen 19. aprila 1928. u Dukvesnu, delu Pitzburga. Roditelji su mu...
Marička bitka ili Boj kod Černomena odigrao se na današnji dan 1371. godine. Malobrojna turska vojska sukobila se sa višestruko jačim srpskim trupama pod vođstvom kralja Vukašina i njegovog brata despota Jovana Uglješe.
Ishod je bio poražavajući – iako malobrojniji, Turci su uspeli da "do nogu“ potuku srpsku vojsku, a...