Istorija

Један од најважнијих чинилаца јесте просвета. У Црној Гори на снази је затирање српскога народа, далеко горе него што је то било у социјалистичком друштву. У некадашњем систему просвете ученици у Црној Гори су имали додира са српском епиком, па смо, макар и посредно, учили о нашим царевима и бановима, имали додир са српском књижевношћу итд. Поплава ревизионистичке и „нове“ историје у Црној Гори је значајније почела деведесетих година прошлог вијека. Појавила се група аутора која је дала нови начин читања историје. Иако сви осакаћени Порфирогенитовим списом о досељавању, ти аутори се нису позабавили том „досељеничком“ теоријом већ им је једини циљ био отимање српског историјског блага. Тако су Војислављевићи, Балшићи/Црнојевићи и Петровићи постали ексклузивне династије неког Дукљанско/Зетског/Црногорског народа који нема никакве везе са Србима. Занимљиво је и дјело „Одакле су дошли преци Црногораца“ аутора Радослава Ротковића у којем доказује да су се наречени Дукљани/Зећани/Црногорци..

Ako ćemo iskreno, Lazu Pačua bi za ministra i danas poželela svaka država, a Srbiji baš ovih dana naročito nedostaje jedan takav! Učio je da leči ljude, ali je u srpskoj istoriji ostao mnogo upamćeniji kao političar i genijalni ministar finansija koji je u čak tri mandata "zavrnuo" državne slavine...

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА … – Ваша мајка као мала девојчица доживела тешку судбину? – Моја мајка Милка (девојачки Деветак), родом из Мале Градусе на Банији је имала две године када су јој хрватске усташе одвеле оца Ђуру и ђеда Душана у Јасеновац, одакле се никада нису вратили… А начин на који се њен тата последњи пут опростио од ње представља страшни и величанствени пример страдања нашег народа у њиховом завичају окупираном од стране Павелићевих монструма у човеколиком обличју. Наиме, хрватски војник, иначе предратни Ђурин пријатељ, допустио му је да се, пред одлазак из Градусе пут јасеновачког логора, поздрави са својом Милкицом. А када ју је донела њена тетка Марија, Ђурина сестра (и сама девојчица), Хрват се одједном испречио пред очинским загрљајем и тражио нешто заиста језиво од свог доскорашњег друга из суседног села. Цинично и нељудски је захтевао да Ђура прође шаком кроз оштри бајонет и тек тако успе да помилује своју двогодишњу љубим..

Никшић Подгорица Беране Будва Пљевља Бар Херцег Нови Бело Поље Пипери Биоче Косијерево Фотографије су преузете са фејсбук страница Приредила Српска историја

Конференција Бесмртни пук први пут ван граница Русије – 25. септембра у Београду 01.09.2019 О ЊЕНОЈ ПРИПРЕМИ РАЗГОВАРАЛИ МИНИСТАР ЂОРЂЕВИЋ И АМБАСАДОР РФ БОЦАН-ХАРЧЕНКО * Међународна конференција Бесмртни Пук, окупиће све координаторе тог Пука из целог света и велики број високих званица из Русије ________________ МИНИСТАР за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се данас са амбасадором Русије Александром Боцан Харченком. Разговарали су о организацији предстојеће међународне конференције Бесмртни пук, саопштено је из ресорног министарства. Та манифестација ће се, на иницијативу Министарства и извршног одбора Бесмртног Пука у Русији, одржати 25. септембра први пут ван граница Руске Федерације – у Београду. Међународна конференција Бесмртни Пук, окупиће све координаторе тог Пука из целог света и велики број високих званица из Русије, наводи се у саопштењу. Ђорђевић је рекао да ће ова конференција још једном потврдити снажне и пријатељске одно..

Зидање Скадра на Бојани испевао је старац Рашко, а забележио Вук Стефановић Караџић и представља најбољу песму о узиђивању живог бића у темеље неке градње. Јакоб Грим песму је превео на немачки и рекао је да је једна од најдирљивијих песама свих народа и свих времена. Са друге стране, чувени Гете није делио Гримово мишљење, па је изјавио да је дух песме “сујеверно варварски”. Главни актери песме су ликови из српске историје, Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Иако се у песми спомиње и трећи брат Гојко, историјски никада није потврђено да је он заиста постојао, већ се верује да је плод колективне маште. Народни певач уграђује у песму лик краља Вукашина у познату епску концепцију неверника који први погази реч и открива својој љуби поруку виле да ће у темеље града бити узидана ручконоша која сутрадан дође да донесе мајсторима ручак. Насупрот Вукашину, народни певач ставља младог Гојка, као трећег брата, најпоштенијег, највећег јунака, најдостојанственијег. Од све браће, једини Гојко не ка..

Београд, 17. јул 2016. – Поводом 70 година од стрељања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, служен је парастос у београдској цркви Светог Саве на Врачару. Поштоваоци армијског генерала Драже Михаиловића, начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини и министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, окупили су се данас у...

Ova izložba predstavlja veliki doprinos ovogodišnjem jubileju i upriličena je na osnovu dokumentacije, snimaka i razgovora sa svedocima, saznajemo iz Predstavništva Grada Beča u Beogradu. Jugoslovenski radnici su dali značajan doprinos izgradnji autoputeva, Bečkog metroa, Bečkog internacionalnog centra i mnogih drugih građevina koje su uticale na modernizaciju Austrije i Beča....

Rijeka (Fiume) / Foto: printscreen Ипак, прича око града Fiume (Rijeka) је веома поучна, и заслужује да се потсетимо јер лагарије сувише дуго трају, а заборавност је ипак људска особина која се мора спречавати, истине ради! Те далеке касне јесени 1918.године, француска је лађа искрцала на риву града Fiume батаљон ослободилачке српске војске, коју су дочекали малобројни Срби, становници тада угарског лучког града, и малобројно хрватско становништво махом из града Сушака, са друге обале потока Рјечина, који је оштро делио већински талијански град и мању хрватску варош! Врло брзо је команда батаљона утврдила да је становништво града и околина према Истри већински талијанско, са малобројним хрватским староседеоцима (град је од 41000 становника имао 38000 Талијана!). Када стигоше француско-британске привремене окупационе трупе и домаћи формираше свој Национални савет који прогласи припајање града и целе Истре (тада већински насељене Талијанима!) краљевини Италији, удовољи српска коман..

U svojoj dugogodišnjoj istoriji Srbi su imali više dinastija: Nemanjiće, Kotromaniće, Lazareviće, Brankoviće, Crnojeviće, Petrović-Njegoše, Karađorđeviće, Obrenoviće. Nijedna srpska dinastija nije istoriografski obrađena, ni u celini ni u pojedinostima. Ne može se reći da većina naših vladara nema urađene biografije, ali se nijedan istoričar nije usudio da ih pretoči...