Istorija

Фотографије говоре више од речи… Херцег Нови Бело Поље Никшић Подгорица Пљевља Мојковац Брезојевице – Мурино, на -10 степени Жабљак Беране *Фотографије преузете са Фејсбука и интернета Приредила Српска историја

Na današnji dan 1945. godine američki teški bombarder tipa 'Boing B-29 Supertvrđava' (Superfortress) izbacio je na japanski grad Hirošimu prvu nuklearnu bombu ikada upotrebljenu u ratu.  Kako su izabrani baš Hirošima i Nagasaki? Napadima su prethodile intenzivne diskusije o izboru ciljeva napada. Osnovni preduslov je bio da ciljevi moraju imati vojnu važnost. Jedan...

Једно од главних избегличких зборишта био је Вишеград, место које се по новој територијалној прерасподели балканског бурета барута обрело у оквиру ендехазијске велике жупе Врхбосне, те које је железничком пругом било повезано са Ужицем и — каквом таквом слободом, барем од усташког ножа. По целом граду, на све стране бауљале су избеглице, али је посебна гужва владала на самој железничкој станици, где су махом беспомоћне жене са децом, и старци, чекали да им се укаже прилика да се укрцају на неки воз који иде на исток, успут наседали на преваре неких својих сународника-кријумчара којима је само било битно да се окористе новонасталом ситуацијом, а који су им нудили пребацивање у Србију, узимали новац и нестајали бестрага. Међу том несрећном масом налазио се и човек по имену Војин Никитовић. Никитовић, међутим, није био избеглица. Машиновођа по занимању, њега је Априлски рат затекао на служби у Вишеграду, возио је на релацији Вишеград—Ужице, а усташке власти га нису дирале, као ни многе д..

Rijeka (Fiume) / Foto: printscreen Ипак, прича око града Fiume (Rijeka) је веома поучна, и заслужује да се потсетимо јер лагарије сувише дуго трају, а заборавност је ипак људска особина која се мора спречавати, истине ради! Те далеке касне јесени 1918.године, француска је лађа искрцала на риву града Fiume батаљон ослободилачке српске војске, коју су дочекали малобројни Срби, становници тада угарског лучког града, и малобројно хрватско становништво махом из града Сушака, са друге обале потока Рјечина, који је оштро делио већински талијански град и мању хрватску варош! Врло брзо је команда батаљона утврдила да је становништво града и околина према Истри већински талијанско, са малобројним хрватским староседеоцима (град је од 41000 становника имао 38000 Талијана!). Када стигоше француско-британске привремене окупационе трупе и домаћи формираше свој Национални савет који прогласи припајање града и целе Истре (тада већински насељене Талијанима!) краљевини Италији, удовољи српска коман..

Зидање Скадра на Бојани испевао је старац Рашко, а забележио Вук Стефановић Караџић и представља најбољу песму о узиђивању живог бића у темеље неке градње. Јакоб Грим песму је превео на немачки и рекао је да је једна од најдирљивијих песама свих народа и свих времена. Са друге стране, чувени Гете није делио Гримово мишљење, па је изјавио да је дух песме “сујеверно варварски”. Главни актери песме су ликови из српске историје, Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Иако се у песми спомиње и трећи брат Гојко, историјски никада није потврђено да је он заиста постојао, већ се верује да је плод колективне маште. Народни певач уграђује у песму лик краља Вукашина у познату епску концепцију неверника који први погази реч и открива својој љуби поруку виле да ће у темеље града бити узидана ручконоша која сутрадан дође да донесе мајсторима ручак. Насупрот Вукашину, народни певач ставља младог Гојка, као трећег брата, најпоштенијег, највећег јунака, најдостојанственијег. Од све браће, једини Гојко не ка..

Пише: Дејан Мировић Руски научник који је 30 година посветио изучавању Црне Горе, Павел Ровински, био је одушевљен када је 1880. посјетио Улцињ. Упоредио га је са Италијом и европским мјестима са дивном обалом. Под руководством руског топографа Варамана се гради канал дуг 4 км према мору. Највећи српски писац генијални Црњански је 1927. писао о дивним пјесковитим плажама и ноћима у Улцињу. Године 1934. се отвара Солана. Нобеловац и бивши њемачки канцелар Вили Брант је 1981. очаран Адом Бојаном. У то вријеме под руководством младог и способног директора Улцињске ривијере, каснијег предсједника општине, се граде хотели на Великој плажи и на Ади Бојани и нови прелијепи хотел Галеб. Општина на коју отпада око 20 км од 70 км од свих црногорских плажа, постаје омиљено љетовалиште туриста из Европе. Ипак, Ђукановићева власт је „успјела“ да за релативно кратко вријеме у XXI вијеку Улцињ сведе на једину неразвијену општину на црногорској обали. Веско Баровић 2005. године купује Солану коју за..

Један проглас српских устаника из Другог светског рата 28.08.2019 Осећај напуштености од сопствене владе, од савезника и својих првих комшија „браће” Хрвата имао је неретко за последицу рушење свих ауторитета, а понекад и бекство у нихилизам – у тоталан губитак критеријума вредновања. У лутању физичком и духовном, освета се јављала као једини начин да се заустави безумље. Проглас непознатог аутора, који је кружио Босном, Ликом и Славонијом крајем маја и почетком јуна (1941. године), указује на стање духа. Ту се, између осталог, наводи: „Васкрсли смо и примамо борбу. Нисмо били непријатељи никоме па ипак су нас сатрли и мрцваре нас полуживе. Па нека буде – васкрсли смо и светићемо се непријатељима. Нисмо мрзили никога, нити учинили зла ма коме од вас, непријатељи наши, ти Југославијо, што нам уништи и забрани име; ви династијо, што нас продадосте; ви ‘вође’ сљеповође; ви ‘краљевске владе’ што нас пљачкасте и завађасте; ви чиновници што нас крадосте; ви официри, што нас издасте; ви..

Поводом обиљежавања осам вјекова аутокефалности Српске православне цркве, у београдском центру „Сава“ одржава се свечана академија, под називом „Завјет Светога Саве“. Тим поводом српски патријарх Иринеј и предсједник Србије Александар Вучић одлуком Синода СПЦ, одликовани су Орденом Светог Саве првог степена. фото: Новости Иринеј је рекао да је у мандату Александра Вучића Србија „кренула великим кораком напријед“ и да се Србија отворила према свијету. Патријарх Иринеј је додао и да се предсједник Вучић „бори да очува свој народ на Косову и Метохији, на тој светој нашој земљи“. „Оно што се силом узме, то се врати, али оно што се поклони, то се никада не врати! Не смијемо поклонити ни педаљ наше земље“, рекао је патријарх српски Иринеј предсједнику Александру Вучићу! фото: Новости „Чињеница је да је судбина Косова у највећој мјери зависи од нас. Зато га молим да у будућности чини оно што чини данас. Прихватамо компромис и договор, али поклон не. Ја се захваљујем господину предсједнику..

Када се почев од 1924, по налогу Коминтерне, КПЈ почела да бори за укидање „великосрпске хегемоније“, започело је тугаљиво утврђивање које су то земље несрпске (словеначке, хрватске, албанске итд.), а које једино могу бити српске. Тиме су на посредан начин утврђене и границе неке будуће, авнојевске или брионске Србије. Већ 1924. године КПЈ је оспорила припадност Војводине Србији када је закључила да су империјалистички уговори о миру „подвргли угњетавању српске буржоазије компактне масе Мађара, Немаца и Румуна у Војводини“. А како је утврђена и дужност Партије да помаже покрете угњетених нација у циљу образовања независних држава и „ради ослобођења Албанаца“, прећутно је оспорено право Србије на крајеве насељене Албанцима. На сличан начин поступио је и Трећи конгрес КПЈ који је одржан у Бечу јуна 1926. године. У резолуцији овог конгреса о националном питању као несрпске области помињу се не само Словенија, Хрватска и Македонија већ и Црна Гора и Војводина, чиме је оспорена ваљаност о..

Жалосно је данас видети како поједине индивидуе каче по својим ФБ профилима и жврљају по фасадама зграда симболе фашизма и нацизма （Хитлер, кукасти крст, нацистички подрав…). Питам се да ли смо уопште свесни какво зло нама Србима су нам нанели нацисти и фашисти. Изгледа да ништа не знају о злу нацизма и фашизма. Да ли знамо да су под тим симболима усташе клале нашу децу и род? Зар заборављамо и зло које су нам приредили на данашњи дан у Крагујевцу, када су и децу (ђаке) стрељале геноцидне нацистичке и фашистичке звери. Као уредника сајта Српска историја и као наставника историје та појава ме доста брине. Зар ми немамо наше симболе (заставе, грбове, генерале, краљеве, цареве, патријархе, поздрав са спојена три прста…)? Што даље од тих сурових идеологија и симбола, које нам ништа добро нису донеле… сем убиства, патњу и разарања. Окупимо се и ујединимо се око своје историје и симбола, то нама припада, то смо ми. Приредио Ђорђе Бојанић