У мaлoм, гoтoвo нaпуштeнoм сeлу Стрмeну пoрeд Суњe, уз сaму oбaлу Сaвe, сaмa у кући живи Aнa Пoжaр, нeкaдaшњa дирeктoрицa JУСП-a Jaсeнoвaц. Билa je нa чeлу тe институциje читaвo дeсeтљeћe, свe дo 1990. Дaнaс, у oсaмдeсeтoj гoдини живoтa, гoтoвo нe излaзи из сeлa. Згрoжeнa рeвизиoнизмoм кojи буja у Хрвaтскoj, oнимa кojи jaвнo причajу бajкe o ‘прихвaтилиштимa зa дjeцу’ и пoрaтнoм лoгoру у Jaсeнoвцу, oвa бившa лoгoрaшицa зa Нoвoсти je испричaлa свojу причу.
Дрaгoje Лукић сe бaвиo истрaживaњeм судбинe кoзaрaчкe дjeцe. Први je дoшao дo днeвникa Диaнe Будисaвљeвић. Oн и ja смo уoчи зaдњeг рaтa били кoд њeнe унукe и oнa нaм je дaлa днeвник. Tрeбaли смo тo oбjaвити, aли oндa je дoшao рaт
Kaквa je билa aтмoсфeрa у JУСП-у Jaсeнoвaц кaдa стe у њeму пoчeли рaдити?
Пoчeлa сaм рaдити 1979. кao кустoсицa, a гoдину дaнa кaсниje нajприje сaм крaткo билa в. д. дирeктoрицa, пa сaм прoшлa нa нaтjeчajу и билa нa тoj пoзициjи дo 1990. Спoмeник у Jaсeнoвцу je сaгрaђeн 1966., a музej 1968. Пoчeлa je издaвa..
Николић је рекао Срни да ће у петак, 27. децембра, у Добоју бити обиљежене 104 године од доласка првог транспорта Срба у добојски логор.
У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.
Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се у протеклих 100 година свјесно настојало да изблиједи и нестане сјећање на његово постојање и о чијем се обиму страдања до скоро није знало и није смјело знати.
– Први подаци о добојском логору предочени су тек у “Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године”, која је урађена приликом освештања споменика, спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године – рекао је Николић.
Он каже да су у “Спомениц..
“Ево мене. Ја сам Муслиман из Босне. Ја сам ваш земљак из Босне али сам Србин јер ми је матерњи језик српски…” Мустафа Голубић у ауторском тексту објављеном у Илустрованој ратној хроници.
Ево како Мустафу из тих, ратних година, описује један његов пријатељ “солунац” Животије Чокић из Ковачевца код Младеновца: “кад живот виси о концу и другог излаза нема, он је као против меру употребљавао дрскост, прелазећи у напад као да је угрожен његов непријатељ а не он… У слободним часовима је много читао, писао дневник или спавао…”
Мустафа Голубић – Мујко био је контровезна личност – члан тајних друштава Млада Босна и Црна рука, као и тајни агент за вријеме комунистичке владе Југославије и СССР-а.
Рођен у Босни и Херцеговини, у Стоцу, 1890. године, као Србин исламске вјероисповијести је човјек са стотину лица и још толико пасоша и личних исправа.
Популарна серија „Сенке над Балканом“ скинула је прашину са његовог имена и „вратила га у живот“.
Мустафа Голубић
Мујко је као први српски агент у ..
Ниш је синоћ био за пример… дoстојанствено, онако како је и морало да буде. Без страначких и навијачких обележја и обележја удружења, без пиротехнике, ватромета, петарди, ружних узвика и провокација.
Хвала свима који су се одазвали молебану за спасење и подршку нашој браћи у Црној Гори у истрајној борби за очување СРПСКИХ СВЕТИЊА У ЦРНОЈ ГОРИ.
Хвала Епископу нишком Г. Арсенију што је прихватио наш позив да стане на чело колоне.
Хвала и мојим пријатељима што су се одазвали и прихватили да сви заједно организујемо овај МОЛИТВЕНИ СКУП.
Хвала Саши Савићу Шваби, Новаку Поповићу, Дејану Серафимовићу, Ђорђу Станићу.
Сви заједно смо радили да овај скуп протекне достојанствено и у миру… У МОЛИТВИ ЗА СПАС НАШИХ СВЕТИЊА И ПОДРШКУ НАШОЈ БРАЋИ У ЦРНОЈ ГОРИ ДА ОПСТАНУ У МОЛИТВЕНОЈ БОРБИ, преноси Ђорђе Бојанић.
Ево због чега требамо да се окупимо…
Председник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је срамни Указ Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који је предложен у Скуп..
„Далимилова хроника“ је веома важан документ за Чехе, јер је то први познати писани текст на чешком језику, негде у првој четвртини 14. века. Текст је такође преведен на немачки и има много реиздања у овом делу света због велике популарности.
Укратко, овај текст нам даје хронолошку историју Словена, почевши од најстаријих времена и завршавајући са важним догађајима 14. века. Аутор повезује порекло Словена још са градњом Вавилона. Али, да буде шокантније, не користи реч „Словени“ уопште, већ уместо тога реч Срби!
У ВИ веку Прокопије први пут помиње Словене у Византији (Источном Римском Царству) и наводи их као Склабои (Σκλάβοι). Прво помињање старословенског је из ИX века и чита се Словене (Словěне). Па зашто Срби, а не Словени?
То је мистерија, али овај текст тврди да су се Срби након што их је Бог казнио преселили из Вавилона у област Медитерана.
Аутор нажалост не може да нам обезбеди изворе за своје тврдње, али претпоставља се да су неке од његових идеја базиране на старим хроник..
Песме које су дизале морал српској војсци у Великом рату
05.09.2019
Српски јунаци Великог рата нису се ослањали само на пушке. По фронтовима, рововима и логорима друговали су и с музиком, она их је храбрила и одржавала везу с домовином.
Неке од песама које су постале национални фолклор настале су управо током албанске голготе. Пионирски подухват двојице музичара, Зорана Бранковића и Реље Турудића који су као гитарски акустични дуо на специфичан начин одсвирали четрнаест популарних композиција из тог времена, вратио нас је у доба кад се у једној руци држала пушка, а у другој труба. И међу војнике, за које је један италијански новинар извештавајући са Солунског фронта забележио: „Срби гину и певају“.
– Популарне солунске песме, химне и маршеви из Великог рата, иако наизглед наивни и непретенциозни, за разлику од мисија и културне дипломатије учених музичара и војних музика, постали су за касније генерације управо суштинско језгро за каналисање најпре генерацијског сећања „солунаца..
Председник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је срамни Указ Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који је предложен у Скупштини овај срамни Закон мимо воље народа и против СПЦ. Скупштина Црне Горе је гласовима владајуће коалиције и три посланика СДП усвојила Закон о слободи вероисповести у три часа ујутру, након што су посланици опозиције приведени од стране полиције.
Овим законом се одузима право својине Српској православној цркви над свом црквеном имовином стеченом пре 1918. укључујући и највеће српске манастире и светиње у Црној Гори.
Да ли ћемо и даље да ћутимо?
Овај сценарио може да закуца и на Космету. Обрисаће нам историју као са гумицом.
Ако не одбранимо наш Острог и православље и светосавље у Црној Гори… узеће нам и Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију… по истом рецепту.
Ову отимачину и изазов не смемо гледати по страни и ћутати.
Зашто држава, црква, синод, свештенство и САНУ у Србији и даље ћуте… нема подршке борбе за очување светиња и бра..
Позивамо вас, да у понедељак, 24. октобра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Српски народ после распада Југославије“.
О овој теми говориће:
проф. др Мило Ломпар (Филолошки факултет, Београд)
Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и...
Atina je bila domaćin svih Olimpijskih igara u Antici. Zato je, jednom kada je ideja o obnavljanju takmičenja ponovo zaživela, Grčka bila logičan izbor za početak prvih modernih Olimpijskih igara. One su održane od 6. aprila do 15. aprila 1896. godine, a o tome koliko su bile značajne za onovremenu Grčku najbolje...
Прво да се присетимо шта се то десило прошле године…
Прође и тај јубилеј стогодишњице 2018. али, тај сраман чин мора да се забележи и не сме да се заборави… када је Косово* било међу земљама победницама у Првом светском рату… е, стварно велика срамота за ту и такву Европу.
Али то и није много чудно, баш ти исти наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле које су биле испоручене српској војсци пред пробој Солунског фронта, а да не говоримо о топовској муницији већег калибра. Чак и пертле! Опанци на ногама тих јунака више нису били употребљиви.
И плаћене су савезницима њихове пертле! И то морамо да знамо.
Црква Нотр Дам у Паризу
Али, зато и као захвалност што смо бранили Европу и своју отаџбину ми данас као захвалност имамо заставу Косова* међу земљама победницама у Цркви Нотр Дам у Паризу, тамо где су 1389 године звонила црквена звона у част победе Српске војске на баш том Косову. Верујем да је ово била само провокација а не незнањ..