Извире подно планинског венца Проклетија, тачније испод јужне падине планине Жљеб и тече према југу, ка Албанији, где се код места Кукеш улива у Црни Дрим. Својим укупним током од 175км, само 19км тече кроз Албанију, а 156км кроз Србију. Ту, испод овог огромног планинског ланца, који одаје слику моћи, налази се још моћније врело ове реке у близини Пећи, као првог већег града у њеном сливу.
Врело Белог Дрима се налази на надморској висини од 580м и моћно куља из подножја планине уз снажну хуку коју прави вода и стропоштава се низ огољене стене у белим слаповима. Због белине слапова, река је и добила име Бели Дрим. Делом свога тока река понире, а у близини села Радавац поново извире на површину. Баш на том месту почиње стропоштавање воде и креће стрмоглављење водопада висине 25м. Ово је заштићено подручје недирнуте природе које је стављено под заштиту још давне 1983. године. У близини водопада налази се и дрвени мостић којим се може прећи на другу страну водопада. Недалеко одатле се нал..
У Загребу се одржава премијера Филма “Дневник Диане Будисављевић” о хероини која је спашавала жену и ђецу из усташких логора.
Међутим, истог дана биће приказан и филм “Ђечије прихватилиште Сисак”, а тамо ће бискупи покушати да објасне зашто су ђеца у том “усташком одмаралишту” тако често умирала, наводи хрватски историчар Хрвоје Kласић.
Он подсјећа да је и прије двије године, нимало случајно баш на међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, у Загребу одржана трибина под називом “Јасеновац – лажни мит”.
Док је у другим уређеним демократским државама јавно негирање и умањивање злочина и жртава наци-фашизма законски санкционисано, у Хрватској је то већ 30 година редовна и нормална појава, упозорава Kласић.
Посљедњих неколико година настоји се умањити трагична прича о логорима које су усташке власти оснивале за ђецу. Углавном српску.
Чињенице кажу да је све почело након удружене њемачко-усташке офанзиве на планину Kозару, како би се тај крај “очистио” од партизана, али и локално ста..
Планински венац Проклетија се простире као везивна спона и природна граница између Црне Горе, Албаније и јужног дела Србије, у северозападном делу њене јужне покрајине, Косова. Овај планински горостас, препун кристално чистим рекама и језерима, своје распростирање започиње од Скадарског језера и реке Дрим на југу, и тако се “провлачи” између Комова и Мокре планине на западу у Црној Гори, потом метохијске долине на истоку и Мокре горе и Суве планине на северу. Јован Цвијић је, истражујући овај појас Динарида, назвао ове планине Проклетијама и тај назив остаде и до данас. Некада су се ове планине звале Монти Троиана, по старој Троји за коју се сматра да је била на месту данашњег Скадра.
Само име ових планина на симболичан начин описује њихову неприступачност, кршевити и љути крашки предео, његову дивљину и непроходност, и не само ове природне карактеристике. У име Проклетија уткан је, на неки начин и онај социолошки аспект, посебно оне друштвено~историјске прилике које су вековима симбо..
Николић је рекао Срни да ће у петак, 27. децембра, у Добоју бити обиљежене 104 године од доласка првог транспорта Срба у добојски логор.
У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.
Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се у протеклих 100 година свјесно настојало да изблиједи и нестане сјећање на његово постојање и о чијем се обиму страдања до скоро није знало и није смјело знати.
– Први подаци о добојском логору предочени су тек у “Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године”, која је урађена приликом освештања споменика, спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године – рекао је Николић.
Он каже да су у “Спомениц..
Martovski pogrom 2004. označava masovne napade albanskih ekstremista na srpsko civilno stanovništvo koji su se desili na Kosovu i Metohiji u martu 2004. godine. Ovi napadi su bili direktna posledica tenzije između Srba i Albanaca, nakon davljenja dvoje albanske dece u reci u selu Čabra, za čiju smrt su albanski mediji i političari okrivili Srbe iz susednog sela Zupče. Albanski ekstremisti su 17. marta proterali veliki broj Srba, spalili njihove kuće i oskrnavili srpske kulturno-istorijske spomenike. Dva dana otvorenog napada albanskih ekstremista na srpsko civilno stanovništvo na Kosovu i Metohiji dovelo je do masovnog progona Srba, najmasovnijeg od 1999. godine. O ovim događajima snimljeno je nekoliko dokumentarnih filmova.
Procenjuje se da je oko 4.000 Srba izgnano iz svojih kuća širom Kosova i Metohije. Tokom pogroma poginulo je 28 ljudi, 35 pravoslavnih manastira je uništeno ili oskrnavljeno, a oko 930 srpskih domova je spaljeno i uništeno. Pored javnih osuda od svih međunarodnih ..
Do kraja vladavine sultana Mehmeda Drugog Osvajača 1481, prevođenje stanovništva u Muhamedovu veru nije bila masovna pojava na delu Balkana pod turskom upravom. Islamizacija je uglavnom bila ograničena na gradove, i to na pojedince i grupe bogumilskog i hrišćanskog življa. Međutim, mnoge te "poturice" su ostajale privržene svojoj staroj...
У Србији се често чују мишљења међу обичним народом: “Нећемо ми гинути у новим ратовима, нећемо на Хрвата, на муслимане… за све су криви политичари, они нас хушкају на рат, немојте дати да вас заведу…”
Мени је јасно зашто просечан Србин тако размишља, али просечном Србину није јасно да Хрвати...
U sklopu obeležavanja velikog jubileja na visokom državnom novu, očekuje se da će predsednici Nikolić i Ivanov položiti vence na srpskom vojničkom groblju u Bitolju i ispred spomen kosturnice na Kajmakčalanu na 2521. metru nadmorske visine, gde počivaju zemni ostaci poginulih ratniika u teškim operacijama proboja Solunskog fronta 1916....
Пљевља
Пљевља
Подгорица
Никшић
Пљевља
Херцег Нови
Беране
Бело Поље
ИТИЈА ИЗ МУРИНА У СЕЛО ВЕЛИКА
Плужане
Мојковац
Фотографије преузете са интернета и ФБ страница
Od 1974. godine u nemačkom pravopisnom rečniku Duden koji je prvi put objavio 1880. godine njegov autor Konrad Duden, sve do četvrtka, 14. jula stajala je kratka odrednica pojma "ustaša" u kojoj se kaže da je reč o "hrvatskom nacionalističkom pokretu koji se borio protiv srpskog centralizma u Jugoslaviji".
Foto:...