Проблем са шиптарским претензијама на Косово и Метохију још пре Другог светског рата је уочио српски нобеловац Иво Андрић. Познати књижевник тада је био високи дипломата Краљевине Југославије.
У јануару 1939. године на захтев Владе, израдио је пројекат решења Косметског проблема, у којем је предложио исељење дела шиптарског становништа у Турску, као и поделу Албаније између Југославије и Италије, према којем је Србија требало да добије Северну Албанију и луку Драч!
„Дозвола Италији да узме макар део балканске територије је мање зло, јер је за нас у овом тренутку важно само једно, а то је стратегијско осигурање Косова“, поручио је Андрић.
Нажалост, српска Влада није одмах одреаговала на Андрићев пројекат, ускоро је почео и Други светски рат и цела идеја решења косовског проблема је пала у воду.
Поделом Арбаније нестало би привлачног центра за арбанаску мањину на Косову, која би се, у новој ситуацији, лакше асимиловала.
Ми би евентуално добили још 200.000 – 300.000 Арбанаса, али су ..
Налази се у Националном парку Ђердап и као таква представља његов најлепши и најшармантнији део, док се сам парк налази у североисточном делу земље и чини природну границу између Србије и Румуније. Ђердапска клисура је уједно и највећа клисура пробојница у читавој Европи коју чине четири клисуре и три котлине, а смењују се овим редоследом: Голубачка клисура, Љупковска котлина, затим клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, потом клисуре Мали и Велики казан, Оршавска котлина и на крају Сипска клисура, у чијем делу се Ђердапска клисура још назива и Гвоздена врата, јер је дуго овде пловидба била готово немогућа, што због наглог пада нивоа воде, што због подводних стена. Укупна дужина Ђердапске клисуре износи око 100км. Ђердапска клисура започиње низводно од Голупца, а завршава се пре Кладова, код тврђаве Дијана, када се низводно иде према Кладову.
Површина Националног парка Ђердап износи око 64.000ха и на том огромном површинском замаху од Голупца до Сипа постоји мноштво изванредно..
„Далимилова хроника“ је веома важан документ за Чехе, јер је то први познати писани текст на чешком језику, негде у првој четвртини 14. века. Текст је такође преведен на немачки и има много реиздања у овом делу света због велике популарности.
Укратко, овај текст нам даје хронолошку историју Словена, почевши од најстаријих времена и завршавајући са важним догађајима 14. века. Аутор повезује порекло Словена још са градњом Вавилона. Али, да буде шокантније, не користи реч „Словени“ уопште, већ уместо тога реч Срби!
У ВИ веку Прокопије први пут помиње Словене у Византији (Источном Римском Царству) и наводи их као Склабои (Σκλάβοι). Прво помињање старословенског је из ИX века и чита се Словене (Словěне). Па зашто Срби, а не Словени?
То је мистерија, али овај текст тврди да су се Срби након што их је Бог казнио преселили из Вавилона у област Медитерана.
Аутор нажалост не може да нам обезбеди изворе за своје тврдње, али претпоставља се да су неке од његових идеја базиране на старим хроник..
Приредио – Ђорђе Бојанић
И данас је Свети Сава са нама, то је и једини исправан пут којим сви Срби морају ићи. Он сада ,,корача“ са српским народом широм Црне Горе. Та духовна и света личност која је дубоко урезана у нама је и подигла оволики народ у братској Црној Гори. Сви се питамо шта се то десило са нашим родом, одједном толике српске заставе, кличе се српству Косову и Метохији, цела Црна Гора у српској тробојки. Хвала теби Мило, што си пробудио Светосавски дух у српском народу, дирнуо си у Светога Саву и Светога Василија. Сада видиш која је то снага и какав је то пут. Срби су се олако ујединили и окупили у литијама и молебанима у част одбране светиња које је Свети Сава створио.
Он је наша најзначајнија историјска личност. Данас многе институције, школе, улице носе његово Свето име, данашњи Срби, подижу му многобројне задужбине на свим континенатима где их је судбина расејала.
Саву ни турски џелати, а ни комунистички, нису могли да отргну из свести, местимично им је успевало а..
Битка на Паштрику једна је од оних које су се догодиле у време НАТО бомбардовања, а о којој није било пуно речи.
Војници који су се тамо борили о њој су тихо причали, исто као што нису откривали своје положаје током рата. Ово је исповест генерала Божидара Делића, и порука која...
Да ли је могло бити све дугачије !????
Шта је предходило суровом догађају…
Мало људи је говорило да је то изазивање најјаче војске света и да је пораз неминован. Упркос свим сазнањима о неспремности Хрвата и свих мањина да се боре, о застарелости војне стратегије и технике, неоствареној мобилизацији, ипак веровало се у митску и ирационалну представу о српском војнику, непобедивом кад брани своју отаџбину.
Као да нисмо разумели околину (а хрвати односно усташе су то једва чекали, то наше бунило и опчињеност југословенством и братством и јединством) и ту видели опасност, да су све земље са којима смо се граничили сем Грчке били у пакту са Немцима… а имали смо опцију неутралности, до одређених стратешких момената и напредовања савезника.
Као да смо заборавили, како смо осакаћени изашли из Великог рата са скоро 1.300,000 жртава. Србија је у Великом рату изгубила 62 одсто мушког становништва од 18 до 55 година, од чега је 60 одсто погинуло, а десет одсто је било трајних инвалида. Србиј..