Стална мисија Русије при НАТО-у препоручила је Сјеверноатлантском савезу да умјесто зимских униформи купи уџбенике из историје.
„Ово је очигледно потребно да би се доказало чисто одбрамбено војно планирање НАТО-а. Можда је боље да купе књиге из историје, на пример о Стаљинграду?“, наводи се на званичном налогу руског представништва на Твитеру.
Раније је објављено да ће НАТО купити 78 хиљада комплета зимских маскирних униформи, као и униформе за операције на –40 степени Целзијуса, пренио је Спутњик.
исуство НАТО-а на Арктику расти, а да ће се самим тим повећати и ризик од сукоба у региону.
Фото: Твитер
Иако је мало вјероватно да НАТО разматра блитцкриг кроз централну Русију, његово интересовање за поларни регион богат ресурсима никада није било тајна. У средишту спора је сјевероисточни пролаз, бродски правац који би требао постати све приступачнији комерцијалним бродовима због топљења леда. Док рута пролази кроз ексклузивну економску зону Русије, Москва то види као дио своје унутра..
Приредио, Ђорђе Бојанић
Социјално и политичко незадовољство против режима од 6. јануара 1929. год, није могло да се смири, због тога је краљ Александар Карађорђевић био приморан да промени устав (Октроисани) 1931. године, који није никога задовољио, па се криза наставља (овим уставом диктатура је озакоњена).
Доношењем новог устава 1931.године краљ Александар Kарађорђевић није успео да придобије вође српских политичких странака, иако је режим диктатуре био ублажен, а генерал Петар Живковић је, као оличење диктатуре, био смењен.
Краљ је настојао да оживи савез Југославије, Чехословачке и Румуније (мала Антанта, створен 1921. године). Према Совјетском Савезу задржао је доста хладан став.
Да би учврстио спољнополитички положај, четрдесетшестогодишњи краљ Александар је кренуо у политичку посету Француској.
Убиству Александра Карађорђевића је претходило неколико неуспелих атентата.
Године 1916. у Солуну је наводно покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, због чега је пуковн..
Српски краљ Милутин је у Солуну много градио у своје вријеме. Тако је подигао прије 1310. године, три нове цркве – Св. Тројице, Св. Николе „Орфана“ и Св. Ђурђа, а „обдарио даровима“ постојећи храм Св. Димитрија. У Солуну је изградио и „царски двор“ – своје палате гдје је много боравио.
Српски народ је опјевао средњевековног витеза српског „боланог“ Дојчила (Дојчина) из Солуна: „Разболе се војвода Дојчине/ У Солуну граду бијеломе/ Боловао за девет година/ По Солуна не зна за Дојчина…“ То је био војвода Војин Дојчиновић.
По извјештају француског генерала Мармона из 1807. године, наводи се за Солун (град у Турској царевини): „језик грчки и српски. У дистрикту је 200 села, 30.000 муслимана, 90.000 хришћана. У вароши је 60 хиљада становника; две трећине муслимани, једна трећина хришћани.“
У Солуну је до 1896. године српску књижару држао Пера Јовановић. Затим је отворио гостионицу „Велика Источна гостионица“ у којој се Срби приређивали друштвене забаве. Он је отворио још једну гостионицу ..
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!
Душан Басташић је оснивач и председник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке.
Срећом да сам у контакту са Басташићем, пренео ми је да промоцију филма ,,КРСТ НАД ЈАМОМ“ има у Врању 9. новембра у Дому Војске, па смо се договорили да и Ниш добије ту прилику. Хвала и генералу Милосаву Симовићу који је одмах препознао ове вредности и дозволио изложбу и пројекцију филма у сали Дома Војске у Нишу, наглашава Ђорђе Бојанић.
Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. Први су кренули беспутним јамама Велебита дижући глас да се више не сме ћутати о целом једном народу кога је злочинац уморио, а политика ућуткала; први су организовали ходочашћа највишој хумки српског народа, преноси Ђорђе Бојанић.
Филм „Крст на јамом“, снимљен у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“, говори о тим ..
У Загребу се одржава премијера Филма “Дневник Диане Будисављевић” о хероини која је спашавала жену и ђецу из усташких логора.
Међутим, истог дана биће приказан и филм “Ђечије прихватилиште Сисак”, а тамо ће бискупи покушати да објасне зашто су ђеца у том “усташком одмаралишту” тако често умирала, наводи хрватски историчар Хрвоје Kласић.
Он подсјећа да је и прије двије године, нимало случајно баш на међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, у Загребу одржана трибина под називом “Јасеновац – лажни мит”.
Док је у другим уређеним демократским државама јавно негирање и умањивање злочина и жртава наци-фашизма законски санкционисано, у Хрватској је то већ 30 година редовна и нормална појава, упозорава Kласић.
Посљедњих неколико година настоји се умањити трагична прича о логорима које су усташке власти оснивале за ђецу. Углавном српску.
Чињенице кажу да је све почело након удружене њемачко-усташке офанзиве на планину Kозару, како би се тај крај “очистио” од партизана, али и локално ста..
Пише: Гојко Раичевић, уредник ИН4С
Појас Јадранског мора од Улциња до Херцег Новог многи својатају, али једина је истина да је наше и окупирано.
Бар и Улцињ су припали Црној Гори у 19. вијеку и они који кажу да је то море црногорско – у праву су. То, најнормалније, не значи да није српско. Ко не вјерује мени нека послуша краља црногорског. „Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“. То су ријечи књаза Николе Петровића Његоша након ослобођења Бара у јануару 1878. године. Толико о том дијелу Нашег мора.
Други дио Нашег мора је био под окупацијом нешто дуже. Заправо тај дио је био слободан врло кратко, од доласка српске ослободилачке војске 1918. до италијанске окупације, касније њемачке. Комунисти су након рата декретом издвојили тај простор и додјелили га Црној Гори. Иако нисам Бокељ, него из Старе Црне Горе, увјерен сам да би за већину Бокеља то био најприхватљивији статус да се Црна Гора није трансформисала у Монтенегро. Овако, двоструко окупирана Бока од монтенегринских кри..