sdr Помоћу нових технологија које се већ дужи низ година користе у нишкој ОШ ,,Бубањски хероји“, искористили смо технику коју поседујемо да нашим другарима из Русије прикажемо и упознамо их са догађајем из 1809. год на Чегру, Синђелићу и Ћеле кули, каже Бојанић. Наши другари из Русије упознали су нас са својим градом. Ученици су презентовали једни другима значајне делове из историје који карактеришу њихове градове и државе. Ђаци из ОШ ,,Бубањски хероји“ Сапун на грбу града Шуја Од руских ученика чули смо и неке занимљиве податке да је у 16. веку у Шуи био цар Иван Грозни док је ишао у поход на Казан. Чули смо и да су у 17. веку у Шуjи почели да долазе страни трговци. У Шуји су направљене тканине и сапун. Занимљиво је да је на грбу Шује приказан комад сапуна. Занимљив је и податак да у Воскресенској катедрали у Шуји се налази икона Шуjско-Смоленске Богородице. И поред храма највиши звоник у Русији, преноси Ђорђе Бојанић. Шуjа је град на реци Тези. Град се налази на две обале рек..
О бруталном страдању српског цивилног становништва села Влајићи код Теслића, учињеног од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата” дуго се ћутало. У бившој држави то је била забрањена тема и као таква, обавијена велом тајне, мало се знало о овом моунструозном случају. Захваљујући групи људи, а на иницијативу Архијереског намјесништва и благослаову надлежног епископа, 2013. године формиран је Одбор за истраживање почињених злочина у теслићком крају. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе Хрватске урађен је документарни филм под називом ”Влајићки мученици” којег потписује професор Алекса Kасаповић, иначе предсједник СПKД ”Просвјета” у Теслићу. Документрани филм ”Влајићки мученици” свједочи о збивањима у Другом свјетском рату која су остала изван ратних биљешки и историјске документације. Влајићи су само једно такво мјесто у БиХ које је страдало у Покољу, ..
Не скрнавите празник, ускоро је Свети Лука и Свети Петар Цетињски. Не шијте костиме за децу, не облачите их и не маскирајте у оно што њима не припада, не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима, деца не знају шта представља Ноћ вештица и ко га прославља… свакако њима је то занимљиво, и не могу да схвате. Ви као родитељи морате их научити, имамо ми доста наших лепих православних празника, за понос. Ми имамо наш празник КРСНУ СЛАВУ, да ли неки американац, енглез зна нешто о нашој КРСНОЈ СЛАВИ, и како се долази на СЛАВУ и како домаћин отвара врата, и кога ће угледати, свакако свог рођака, пријатеља лепо обученог и веселог… ? Зашто би нам све туђе било лепше и драже? Како рече свети Николај Велимировић, у данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава. И ми имамо Беле Покладе, народни празник Словена, прослављају их Православни хришћани. А..
Од Црне Горе као српске државе и народа, свега је остало око 28,73% становништва који се изјашњавају као Срби. На попису становништва у Црној Гори 1909. године од укупно 317.856 грађана огромну већину становника чинили су православни Срби (94,38%), док су остали углавном били Арнаути и муслимани. Српским језиком је говорило 95% становништва, а у малом проценту је било и становништва са албанским језиком као матерњим. Међутим перфидним уцјенама и политичком индокринацијом, уз заглушујућу пропаганду, одузима се национално биће већини Срба и они су по основу државности преводе у нову нацију – Црногорце, мијења им се властити језик и писмо, некритичким и насилничким односом власти према њима. Тако нијесу радили ни Турци за вријеме вишевјековног ропства. Пише Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори и потпредсједник СО Беране Зато, захваљујући промјени идентитета, Српској заједници у Црној Гори пријети асимилација и нестајање, што представници власти, а и један дио опозиције, нескриве..
Данас су само појединци прешли у албански насељени део града да својима запале свеће, да виде шта је остало од гробова који су у корову зарасли. Да виде, могу ли уопште наћи гробове, споменике, кости… Гробље у јужном делу Косовске Митровице, као и многа друга српска гробља широм Косова и Метохије, често су била мета напада. Упутити се сам, врло је ризично… што сам осетио и сам на својој кожи пре две године обилазећи дедин и бабин гроб, коме сам једва и обрисе нашао, и једва претекао, само зато што сам хтео да сликам разорени гроб и варварски чин, то се некоме није свидело… Оно што су и данас затекли, речима је неописиво… Наше гробље у јужној Косовској Митровици… гробови поломљени, зарасли у корову и трави. Злочин и над мртвима. Туга! Овај пакао траје две деценије, а та ,,циволизована“ Европа деценијама ћути на сурови вандализам над мртвима. Ово није запамћено у цивилизованом свету. Имамо пример да су поједина гробља, после разарања споменика на њима, минирали као оно у Старом Грацк..
Стална мисија Русије при НАТО-у препоручила је Сјеверноатлантском савезу да умјесто зимских униформи купи уџбенике из историје. „Ово је очигледно потребно да би се доказало чисто одбрамбено војно планирање НАТО-а. Можда је боље да купе књиге из историје, на пример о Стаљинграду?“, наводи се на званичном налогу руског представништва на Твитеру. Раније је објављено да ће НАТО купити 78 хиљада комплета зимских маскирних униформи, као и униформе за операције на –40 степени Целзијуса, пренио је Спутњик. исуство НАТО-а на Арктику расти, а да ће се самим тим повећати и ризик од сукоба у региону. Фото: Твитер Иако је мало вјероватно да НАТО разматра блитцкриг кроз централну Русију, његово интересовање за поларни регион богат ресурсима никада није било тајна. У средишту спора је сјевероисточни пролаз, бродски правац који би требао постати све приступачнији комерцијалним бродовима због топљења леда. Док рута пролази кроз ексклузивну економску зону Русије, Москва то види као дио своје унутра..
Приредио, Ђорђе Бојанић Социјално и политичко незадовољство против режима од 6. јануара 1929. год, није могло да се смири, због тога је краљ Александар Карађорђевић био приморан да промени устав (Октроисани) 1931. године, који није никога задовољио, па се криза наставља (овим уставом диктатура је озакоњена). Доношењем новог устава 1931.године краљ Александар Kарађорђевић није успео да придобије вође српских политичких странака, иако је режим диктатуре био ублажен, а генерал Петар Живковић је, као оличење диктатуре, био смењен. Краљ је настојао да оживи савез Југославије, Чехословачке и Румуније (мала Антанта, створен 1921. године). Према Совјетском Савезу задржао је доста хладан став. Да би учврстио спољнополитички положај, четрдесетшестогодишњи краљ Александар је кренуо у политичку посету Француској. Убиству Александра Карађорђевића је претходило неколико неуспелих атентата. Године 1916. у Солуну је наводно покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, због чега је пуковн..
Српски краљ Милутин је у Солуну много градио у своје вријеме. Тако је подигао прије 1310. године, три нове цркве – Св. Тројице, Св. Николе „Орфана“ и Св. Ђурђа, а „обдарио даровима“ постојећи храм Св. Димитрија. У Солуну је изградио и „царски двор“ – своје палате гдје је много боравио. Српски народ је опјевао средњевековног витеза српског „боланог“ Дојчила (Дојчина) из Солуна: „Разболе се војвода Дојчине/ У Солуну граду бијеломе/ Боловао за девет година/ По Солуна не зна за Дојчина…“ То је био војвода Војин Дојчиновић. По извјештају француског генерала Мармона из 1807. године, наводи се за Солун (град у Турској царевини): „језик грчки и српски. У дистрикту је 200 села, 30.000 муслимана, 90.000 хришћана. У вароши је 60 хиљада становника; две трећине муслимани, једна трећина хришћани.“ У Солуну је до 1896. године српску књижару држао Пера Јовановић. Затим је отворио гостионицу „Велика Источна гостионица“ у којој се Срби приређивали друштвене забаве. Он је отворио још једну гостионицу ..
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?! Душан Басташић је оснивач и председник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке. Срећом да сам у контакту са Басташићем, пренео ми је да промоцију филма ,,КРСТ НАД ЈАМОМ“ има у Врању 9. новембра у Дому Војске, па смо се договорили да и Ниш добије ту прилику. Хвала и генералу Милосаву Симовићу који је одмах препознао ове вредности и дозволио изложбу и пројекцију филма у сали Дома Војске у Нишу, наглашава Ђорђе Бојанић. Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. Први су кренули беспутним јамама Велебита дижући глас да се више не сме ћутати о целом једном народу кога је злочинац уморио, а политика ућуткала; први су организовали ходочашћа највишој хумки српског народа, преноси Ђорђе Бојанић. Филм „Крст на јамом“, снимљен у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“, говори о тим ..
У Загребу се одржава премијера Филма “Дневник Диане Будисављевић” о хероини која је спашавала жену и ђецу из усташких логора. Међутим, истог дана биће приказан и филм “Ђечије прихватилиште Сисак”, а тамо ће бискупи покушати да објасне зашто су ђеца у том “усташком одмаралишту” тако често умирала, наводи хрватски историчар Хрвоје Kласић. Он подсјећа да је и прије двије године, нимало случајно баш на међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, у Загребу одржана трибина под називом “Јасеновац – лажни мит”. Док је у другим уређеним демократским државама јавно негирање и умањивање злочина и жртава наци-фашизма законски санкционисано, у Хрватској је то већ 30 година редовна и нормална појава, упозорава Kласић. Посљедњих неколико година настоји се умањити трагична прича о логорима које су усташке власти оснивале за ђецу. Углавном српску. Чињенице кажу да је све почело након удружене њемачко-усташке офанзиве на планину Kозару, како би се тај крај “очистио” од партизана, али и локално ста..