Налази се у Националном парку Ђердап и као таква представља његов најлепши и најшармантнији део, док се сам парк налази у североисточном делу земље и чини природну границу између Србије и Румуније. Ђердапска клисура је уједно и највећа клисура пробојница у читавој Европи коју чине четири клисуре и три котлине, а смењују се овим редоследом: Голубачка клисура, Љупковска котлина, затим клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, потом клисуре Мали и Велики казан, Оршавска котлина и на крају Сипска клисура, у чијем делу се Ђердапска клисура још назива и Гвоздена врата, јер је дуго овде пловидба била готово немогућа, што због наглог пада нивоа воде, што због подводних стена. Укупна дужина Ђердапске клисуре износи око 100км. Ђердапска клисура започиње низводно од Голупца, а завршава се пре Кладова, код тврђаве Дијана, када се низводно иде према Кладову.
Површина Националног парка Ђердап износи око 64.000ха и на том огромном површинском замаху од Голупца до Сипа постоји мноштво изванредно лепих атркација које неизоставно вреди видети, поготово што се њихова лепота надопуњује богатом историјом овог краја која сеже у времена када човек овим пределима још није ходао.
Полазећи од Голупца, из чије непосредне близине и започиње Ђердапска клисура, на узвишењу изнад Дунава, лежи Голубачка тврђава, законом заштићен резерват, једна од највећих и најпознатијих средњовековних утврда на Дунаву. Одатле и започиње Голубачка клисура која је дуга неких 14км, а самим тим почетак Националног парка Ђердап. И већ сте у авантури векова. Надомак Голупца је насеље Добра, у долини истоимене реке, које је притока Дунава. Низводно од ње се налази Лепенски вир, археолошко налазиште од изузетне важности, где су у три културна слоја, један изнад другог, поређани остаци осам насеља. Реч је о плански грађеном насељу у којем је данас сачувано 136 основа кућа трапезоидног облика где је у свакој кући постојало огњиште у облику правоугаоника. Око огњишта је заступљена орнаментика у виду танких и троугластих керамичких плочица, што је и дан данас видљиво. Куће су им служиле за верске обреде и становање. Пажњу привлаче јединствене уметничке форме у виду скулптура, изражене фигуративности, где се посебан печат стилизације вршио на главама, карактеристичним по лучно извијеним обрвама, великим и широким устима и дугом носу, дајући им на тај начин риболики изглед. Ове фигуре су у та давна времена имале магијску моћ, а данас представљају један од симбола Ђердапа. Значај Лепенског вира је немерљив, јер је култура овог локалитета трајала од око 8.000. до 4.500. године пре наше ере, то је култура јединствена у свету и представља једно од првих стецишта човека на глобалном нивоу, што је значајно за познавање опште културе свеукупног човечанства. Јер, овде је пре више од 8.000 година ударен темељ модерној цивилизацији.
Даље пут води ка Доњем Милановцу, туристичком средишту Ђердапа. У ширем појасу Доњег Милановца, у давној прошлости, постојало је рисмско насеље Талиата, а касније насеље се везује за Пореч, кога заузимају Турци у XV веку, а у XIX Аустроугари. Место касније постаје важна стратешка тачка у Првом српском устанку, а потом се средином XIX века гради насеље у приобаљу Дунава, наспрам острва Пореч, те се становништво пресељава у Милановац, тако назван по Милану, сину кнеза Милоша. Касније добија придев Доњи, да би се разликовао од Милановца у Шумадији.
Од Доњег Милановца, Дунав скреће на север уз падине планине Мироч и након тога се сужава градећи Велики и Мали казан, који се сматрају најинтересантнијим делом Ђердапске клисуре, где се стене изнад воде стрмо уздижу до 300м. То је некада био веома неприступачан део за пловидбу, и у виду је проширења у блику казана где је вода била немирна и остављала је утисак кључања у казану. Овде могу да се виде остаци некадашњег римског пута који је био уклесан у стену. Пут су градили цар Тиберије, затим Клаудије и Доментијан, а потоњи који је градио пут је био цар Трајан, који га је завршио. Циљ је био продор у суседну Дакију, на територију данашње Румуније, што је на крају постигнуто Трајановим упорним градитељским радовима, који су прави грађевински подвиг и за данашње услове. Он је завршио пут и направио мост преко Дунава, познат као Трајанов мост, који је имао 20 стубова. Био је дуг 1.097м, а важио је као најдужи мост још 1.000 година пошто је изграђен. Пројектовао га Аполодор из Дамаска, највећи римски градитељ и архитекта тога времена, а мост је остао упамћен као један од највећих достигнућа архитектуре Рима. Данас се мост не може видети, осим делова портла и три стуба који вире из воде, а налазио се код места Костол, недалеко од Кладова, и спајао је Турн Северин са румунске стране. Ту се налази и чувена Трајанова табла, у које је уклесан текст на латинском језику, који сведочи да је цар Трајан био ктирор радова на завршетку пута за Дакију.
Под Трајановом таблом мирују дубоке воде Ђердапског језера. Идући бродом или магистралом уз језеро, брзо се стиже до хидроелектране Ђердап. И може се уживати у њеном разгледању. Такође, у близини бране су уређени погранични прелази са пасошком контролом. Обилазак бране води стручно лице, а разгледање укључује преводнице за бродове и машинске хале. Два километра низводно од хидроелектране, поред Дунава и пута за Кладово, откривени су остаци утврђења Статио ватарацтарум Диома, познато као утврђење Дијана. Представља једну од најбоље очуваних римских војних утврђења, дугачко 140м и широко 134м, грађена у првом веку пред сам поход на Дакију, а изградио ју је цар Трајан. Своју функцију је вршила све до ВИ века када није успела да одоли продорима Словена и Авара са истока.
Крајња дестинација је Кладово, градић са око десетак хиљада становника. Некададашњу основу насеља представљала је тврђава Фетислам која је такође из римског периода, а потом је узимају Турци одакле 1542. нападају румунски град Турну Северин. За њену обнову у том периоду посебно је заслужан Мехмед~паша Соколовић, о чему сведочи натпис на улазу у тврђаву. За време Првог српског устанка, устаници су овде подигли царинарницу којом је управљао Вук Караџић. Данас се налази низводно од самог центра Кладова.
Савети за путовање:
Попните се на Велику Чуку са које се пружа предиван поглед најшири део Дунава, који је само ту широк 4км и подсећа на море, а у даљини се види Румунија.
Резерват природе Бојанине воде и у наставку врх Венац који је сјајно место за пикник и одмор од шетње
Видиковци Штрбац, Плоче, Ковилово и Соколовац одакле можете да фотографишете Гвоздену капију као геолошки буквар Балкана, а најбољи су за фотографисање Мали и Велики Штрбац
Са друге стране, за оне одважније који су ради да пешаче и са румунске стране, могу видети стену Бабакај која штрчи из Дунава, а налази се у Казану, затим парк природе Гвоздена врата и успон до врха Трескавац, који се налази насупрот Лепенског вира, и ту можете посматрати специфичну појаву када се сунце “два пута рађа”. Велики Казан са румунске стране крије прелепи манастир Мркоњу, који лежи при обали Дунава, а посвећен је Св. Илији. Километар даље од манастира је и чувени лик последњег владара Дачана, Децебала, који је уклесан у стени.
Од опреме имати гојзерице или неке чвршће патике, ветровку или кабаницу у случају промене времена, ранац са храном и водом и пасош су случају да се одлучите да авантуру употпуните са румунске стране.
Како стићи до Ђердапске клисуре:
Долазак до Ђердапске клисуре је најбоље извршити преко Доњег Милановца, главног туристуичког центра читавог Ђердапа. Свакодневно из Београда полази мноштво аутобуса ка овом градићу смештеном на десној обали Дунава, а у самој близини је Лепенски вир, као незаобилазна атракција Ђердапске клисуре.
С друге стране, можете ићи и до Кладова, а затим од њега започети авантуру по Ђердапској клисури, и то узводно, према Голупцу, идући од њеног краја према почетку.
Што се тиче аутобуса, најбоље је одабрати линију која води до Кладова преко Доњег Милановца. За све информације о поласцима и доласцима бусева из оба правца, најједноставније и најсигурније је да се распитате на број телефона ауобуске станице у Београду +381 2636 299, а било би добро да код себе поседујете и број аутобуске станице у Кладову +381 19 81 469 и број станице у Доњем Милановцу +381 30 86 185.
Можете кренути и аутомобилом, ако га поседујете, а добар пут води читавом Ђердапском клисуром према граници са суседном Румунијом. Кренете путем Е75 преко Пожаревца ка Доњем Милановцу, а до Кладова има укупно преко 240км.
Преузето AVANTURISTA.CO
