Mnogi ljudi koji razmišljaju o tome ko će da brine o njima u poznijem dobu, često misle da je jedini način i izbor – da odu u starački dom. Australija, međutim, ima niz programa koji omogućuju negu starih osoba i ako ostaju kod svojih kuća. Ovo kaže LJubica Petrov, menadžer projekta za poboljšanje etničkih potreba u domovima za negu starijih, a na predavanju organizovanom za starije članove srpske zajednice u Melburnu. Tema je bila prijem u staračke domove i briga o starima. Izuzetno posećeno predavanje organizovalo je Srpsko dobrotvorno društvo Viktorije.
Ovom prilikom čulo se i to da je želja srpske zajednice Melburna da napravi svoj starački dom, po svoj prilici – zakasnela. Prilika je odavno propuštena, jer se ništa nije uradilo u vreme dok je država pomagala etničke grupe u tome. Danas je gotovo nemoguće i mnogo većim etničkim zajednicama da uđu u ovakav skup projekat, čulo se na sastanku.
Procena
Starosna dob za ulazak u dom je 65 godina. Ali, ako procena stanja zdravlja određene osobe to zahteva, u nekim slučajevima može se odobriti i raniji prijem. Mnogima nije poznato ni da oni koji ostaju kod kuće imaju pravo da godišnje provedu do 63 dana u domu kako bi se njihovim negovateljima omogućilo da se odmore.
Informacije
Detaljnije informacije o svim programima za brigu o starima mogu se dobiti od organizacije „Aged and Community Care““, na broj 1800 500 853. Onima koji ne govore engleski na raspolaganju je prevodilačka služba TIS na telefonu 13 14 50 kako bi im pomogli u komunikaciji.
– Država više ne daje pomoć kao ranije, zato je sve manji broj domova. Takođe, domovi koje su gradile etničke grupe bili su manji, takve ustanove danas finansijski više ne mogu da opstanu. Da bi jedan dom preživeo mora da ima najmanje 100 kreveta. Srpska zajednica mora da ima u vidu da se etničkim grupama više ne gleda kroz prste, već moraju da se nadmeću sa velikom konkurencijom. Potrebno je najmanje deset miliona dolara da biste izgradili dom od 100 kreveta. čak i da dobijemo svi na lutriji vaše iskustvo u radu bi se ocenjivalo sa onim koje nude svi ostali učesnici – kazala je LJubica Petrov.
– Bez obzira na to što u Viktoriji ne postoje isključivo srpski domovi, treba potražiti mesto u multikulturnim domovima gde će stanari, takođe, biti sigurni da će sve njihove potrebe biti ispunjene – istakla je Lin Vajt iz organizacije „Redžis“.
Kod kuće, starije osobe mogu da računaju na nekoliko različitih državnih programa koji su baš njima namenjeni. Tako, na primer, postoji program koji sadrži čišćenje, kuvanje, pranje, oblačenje i dovoženje obroka kući. Poseban projekat nudi medicinsku negu. Pre godinu dana program kućne nege je proširen tako da pruža ljudima mogućnost da ne napuštaju svoje domove do kraja života. Stvar je pojedinca za šta će se odlučiti, da bude kući ili da traži da ide u starački dom, objašnjava je Petrov.
Kako u starački dom kad ne govorim engleski jezik, bilo je jedno od pitanja.
– Naš zadatak je da udovoljimo potrebama svih stanovnika domova. Po zakonu,
moramo da zapošljavamo i osoblje koje govori različite jezike. Uz to, kad neko postane stanar u domu imamo obavezu da se brinemo da ostane u vezi sa svojom zajednicom. Trudimo se da imaju knjige i novine na maternjem jeziku, da znaju kada je njihov program na radiju ili TV, a staramo se i da im dolaze posetioci koji govore njihov jezik.
Zadovoljenje kulturnih potreba je deo standarda utvrđenih za domove, ko to ne ispunjava ne može da dobije dozvolu za rad, rekla je DŽuli Filips iz ustanove „Benetas“.
Značajno pitanje je bilo da li je obaveza da se proda kuća kako bi se dobilo mesto u domu?
– Novac koji uzima starački dom, zadržava se samo pet godina. Domovi zapravo opstaju od interesa na učešće koje se plaća pri dolasku. Nakon toga, novac se vraća, a zadržava se samo pet procenata. Međutim, ako neko nema kuću, nakon procene imovinskog stanja određuje se cena smeštaja u domu – kazala je LJubica Petrov, napominjući da postoji cenovnik usluga domova, shodno imovini starih lica.
Problemi pri smeštaju su nedovoljni kapaciteti i duge liste čekanja.
– Potrebe su veće od mogućnosti. Zato postoje mnogi programi nege starijih osoba u periodu dok čekaju na smeštaj. Pomoć zavisi od potreba svakog pojedinca, a najčešće se svodi na nabavku namirnica, čišćenje kuće, pripremanje hrane i zamenu osoba koje ga inače neguju, veli Lin Vajt.
