I posle Tita Tito

Da li srpskoj emigraciji, ionako podeljenoj na po-liticku i ekonomsku, na
iskrene, postene, ali i kulturne nacionaliste i one novopecene i cesto
krajnje primitivne, na sta-re i mlade po godinama i emigrantskom stazu,
na one s `ove` i `one` strane Drine, da li toj i takvoj srpskoj
emigraciji trebaju nove podele, ili konacno malo svesti da je proslo
vreme bratoubilackog rata (makar i verbalnog), a doslo neko novo vreme u
kome se stvaraju uslovi za zdrave odnoses Pitanje nije postavljeno bez
razloga jer da nema razloga, ne bi bilo ni pi-tanja. Pomenuto “novo
vreme“ pre svega podrazumeva postovanje kriterijuma koji vaze za sve
jednako i koje priznaju svi koji se Srbima osecaju i koji srpskoj
zajednici pripadaju. Nastavlja-nje ranije utabanim stazama znacilo bi
nista drugo do primenu cuvenog komunistickog slogana “i posle Tita
Tito“, ovaj put uz bar delomicno saucestvovanje onih koji su verbalno
najzesci antikomunisti, sto celom slucaju daje pecat apsurdnog, pa i
pomalo bizarnog. A i toga ima… Naslece-ne ogromne probleme Srbi mogu
resavati, pitanje je samo da li zele na konstruktivan nacin koji
podrazumeva uokvirivanje pojedinacnih u zajednicke interese, ili
ishitrenim potezima praveci usput vecu stetu nego korist. U tom svetlu
valja na trenutak zastati pred pojavom najnovijeg `uskovitlavanja`.
Sve je ovaj put pocelo pismom koje je beogradskom “Glasu javnosti“
napisala gospoca LJubica BODIROZA. Ona napi-sala i poslala, ovi objavili.
Sve bi po onoj staroj “sto novinari ne zabeleze kao da se nije ni
dogodilo“ proslo nezapazeno da stalni dopisnik programa na srpskom
jeziku drzavnog SBS radija Milorad DODEROVIc nije u svoj redovni
izvestaj iz otadzbine uvrstio i taj detalj – pismo iz Australije objavljeno
u beogradskom dnevniku. Glavna teza kojom je gospoca Bodiroza, inace
clan DSS od 1993. godine, pokrenula lavinu vezana je za smenu vlasti u
Srbiji, ali i op-stanak diplomatskih predstav-nika nase zemlje u
Australiji koji su postavljeni jos od strane Milosevicevog rezima. S
obzirom da od “diplomatskih predstavnika“ nije imenovala nikog
ponaosob (svi su diplomate, ali je ambasador samo jedan), osetio se
prozvanim upravo ambasador, g. Dragan DRAGOJLOVIc. Zatrazio je pravo na
odgovor od iste informativne kuce koja je prethodno objavila informaciju
o pomenutom pismu i iskoristio priliku da javno odgovori, ali i postavi
pitanja od kojih je prvo “koga je svojim ponasanjem svacao“.
Na temu odnosa novih vlasti prema diplomatama u Australiji, ali i
reagovanja odgovornih za program na srpskom jeziku SBS-a nenadano se
ukljucio i g. Predrag VU”INIc, predstavnik DSS za Australiju i
organizator skorasnje posete potpredsednika DSS g. Aleksandra POPOVIcA
Australiji. Jos od ranije poznat po svojim (najblaze receno) izrazito
polemickim stavovima, g. Vucinic se obratio otvorenim pismom srpskim
medijima u Australiji osuvsi najzescu paljbu po urednicima programa na
srpskom jeziku SBS radio-stanice (u Sidneju i Melburnu), gospoci LJiljani
NOVKOVIc (inace zlatnom glasu) i g. LJubisi RADULOVIcU zato sto nisu
nasli za shodno da uvrste u neku od redovnih emisija cak ni najavu,
kamoli intervju sa g. Popovicem kao dugododisnjim bliskim saradnikom
aktuelnog predsednika Kostunice. Da takav postupak deluje dodatno
cudnije pobrinula se Jana Vent koja je u gledanoj emisiji “DATELINE“
TV SBS nasla dovoljno vremena za uglednog gosta iz Srbije. Ono sto
objektivnom komentatoru ne moze promaci jeste “detalj“ po kome za
razliku od stranacke koleginice (mislimo na gospocu LJubicu Bodirozu), g.
Vucinic odgovarajuci na pitanja vezana za posetu Aleksandra Popovica
Australiji ambasadora Dragojlovica ne pominje, posebno ne u ruznom
svetlu, ali zato ne zaboravlja da izrazi misljenje da generalni konzul u
Sidneju, g. Ostoja PANDZA nije nista drugo do “politicki mrtvac koji
hoda“, aludirajuci verovatno na pretpostavke po kojima je vec proslo
vreme da g. Pandza kao dobro kotirajuci u propalom rezimu podeli sudbinu
tog rezima.
Da ne bi zavrsilo na vec re-cenom, pobrinuli su se u SRPSKOM KRALJEVSKOM
UDRU-ZENJU iz Melburna. Podrzavaju zahteve za smenom diplomata, a mecu
ostalim isticu cucenje sto generalni konzul Ostoja PAN-DZA konzularne dane
u Melburnu odrzava po hotelskim recepcijama. Da sve ne bi izgledalo kao
puko istresanje na nemocnom, iz istog udruzenja stize ponuda za besplatno
koriscenje njihovih prostorija za obavljanje konzularnih usluga. Naravno,
kad generalni konzul bude neko drugi.
I sta sads Kakav stav zauzeti kada je uvek dovoljno raspoloze-nih da se
uhvate u kostac oko kosti cak i pre nego sto je bace-nas Kako pomoci da
se strasti smire, a problemi resavaju na civilizovan i efikasan nacins
“SVETSKI SRPSKI GLAS“, kao srpski nacionalni list, u meri u kojoj je
to moguce novinama koje vec punih deset godina poku-savaju, nekad
uspesnije, nekad manje uspesno, da nastupaju sa pozicije zastite interesa
srp-ske zajednice u Australiji, na-seg naroda uopste, pozivao je i borio
se za uvocenje zdravih kriterijuma mecu Srbima, principa koji vrede za
sve i koji vode putem ozdravljenja srpske nacije, ne steteci nikom osim
eventualno narcisoidnim egoistima ciji se nacionalni horizonti
zavrsa-vaju ogradom njihovih licnih interesa.
Zato ne vidimo smisao u od-brani onog koga je nemoguce od-braniti, ali
ni napadu na osu-cenika koji samo ceka egzekuciju. Mozda samo da
skrenemo paznju na ono sto u “diplomat-sko-medijskoj“ prepisci niko
nije pomenuo, a to je cinjenica da nisu sve diplomate postavljane od
prethodnog rezima za nagradu, vec i zato sto je neko morao i da radi
strucni deo posla.
Insinuacije, traceve i jeftina podmetanja prepustamo onima cija
urecivacka politika pre-ferira upravo takve teme, igrajuci na kartu
slabosti u nasem narodu, a sve zarad komercijalnih efekata koji na
kratke staze mogu izgledati kao mamac vredan paznje, ali dugorocno ne
mogu zavrsiti drugacije od politike rezima koji ih je i iznedrio. Zato
necemo licitirati koliko je jos dana ostalo generalnom konzulu Ostoji
PANDZI u Australiji, necemo se pitati da li je svojevremeno u Badzinom
kabinetu forsiran “oksfordski engleski“, necemo ni potezati pitanje
zasto jugoslovenski generalni konzul koji pretenduje da se predstavlja
srpskim diplomatom ne zeli da se javi na poziv izdavaca srpskog
nacionalnog lista, jos manje da li takvo ponasanje ima veze sa pitanjem ko
je pravo-slavlje otkrio 5. oktobra prosle godine, a ako je do tako
znacajnog otkrica stigao i ranije zasto ga nije ranije i forsirao u
srpskim medijimas
Ne zeleci se upustati u ono sto bi neko nedobronameran mogao nazvati
izazivanjem novih podela mecu Srbima u emigraciji, zelimo skrenuti paznju
na naizgled sporednog igraca ove price, a to je – SBS! Upravo odnos
prema ovoj multijezicnoj radio-stanici i uticaj na program koji nudi
svojim srpskim slusaocima moze da posluzi kao ogledni primer dokle se
stiglo na lestvici ure-civanja unutrasnjih odnosa u srpskoj zajednici i
definitivno delotvorno, a ne samo verbalno sahranjivanje parole “i posle
Tita Tito“. To pre svega podra-zumeva krajnje racionalan, po-liticki
odgovoran i nacio-nalno nedvosmislen pristup problemu koji je ocigledan.
Neminovno je poci od pretpostav-ke da zaposleni i odgovorni za program
na srpskom jeziku postoje, doduse, zbog velikog broja srpskih slusalaca,
ali ne odgovaraju za ono sto rade onima zbog kojih postoje, dakle
slusaocima, nego – upravi SBS-a! Tesko je reci da li je reagovanje na
pismo citalaca objavljeno u beogradskom dnevniku i nereagovanje na posetu
prvog visokog predstavnika novih vlasti u Australiji pravi povod i pravi
trenutak za otvaranje “Pandorine kutije“ zvane srpski program na SBS-u.
To, mecutim, jos manje znaci da moramo stalno bezati od razgovora koji u
prvi plan stavlja upravo ovu radio-stanicu kao perjanicu politike
multikulturalizma, finansiranu iz drzavnog budzeta, radio-stanicu u kojoj
navodno vladaju vrlo striktna pravila, ali i radio-stanicu povodom cijeg
rada u javnosti pored poh-vala vlada i poveliko nezado-voljstvo delom
pomenutih `pravila` koja se neki put postuju, neki put ne, a uvek
izazivaju sumnji-cavost i nedoumice kod slusa-laca. Zato pitanje redovnih
i povremenih gresaka, neprofesionalizma kao pojave u programima SBS-a na
srpskom jeziku, urecivacke politike koju se cesce moze shvatiti kao
sklop dobrih isprika nego jasne okvire unutar kojih se konzistentno radi
za dobro slusalaca, dakle prevashodno Srba, biva aktualizovano u svakoj
prilici poput pomenute posete potpredsednika DSS Australiji.
Dobri poznavaoci rasporeda snaga unutar SBS-a odavno znaju da je magicnu
“unerecenost“ na relaciji `slusaoci – program na srpskom jeziku –
uprava SBS-a` moguce urediti organizovanim politickim pritiskom na
vlast. I ne samo kada je rec o programu na srpskom jeziku! Krajnje je
vreme da vrh SBS-a shvati da Srbi u Australiji nisu vise ono sto su bili
i da je stepen objektivne snage i uticaja srpske zajednice daleko
prevazisao zidarski cekic i vodoinstalaterska klesta. Pa kad je vec
tako, a svi dobro znaju da se iz dzepova svih poreskih platisa placa
svakodnevna delatnost SBS-a, treba da znaju da je mecusobno nespojiva
ideja sloboda i prava pojedinaca i razlicitih etnickih zajednica i
politickih grupacija uz istovremeno omogucavanje upornog, dugo-godisnjeg
reklamiranja praznika fasisticke drzave i fasis-tickog diktatora
posredstvom – SBS-a!! Rec je o najavama pros-lave “10. travnja“ u
programu SBS-a za Hrvate (na jeziku koji jos uvek neodoljivo podseca na
srpski i jos uvek priznaje Vukovu gramatiku). Ako Hrvati u okviru svojih
vizija demokratije jos uvek obozavaju dr Antu Pavelica, niko nema pravo
da im to zabranjuje. Ako, mecutim, svoju privrzenost ustaskom voci zele
demonstrirati posredstvom talasa drzav-nog radija SBS to prestaje da
bude samo njihova stvar. Alter-nativa je – “i posle Tita Tito“s