Znajući da je situacija na Kosmetu sama po sebi veoma teška, a sada i zbog pandemije korona virusa, to je naša čitateljka J. K. iz Srbije, koja inače živi u Kini, poželela da pomogne i makar malo olakša svakodnevne nevolje Milici Đorđević (14) iz Prizrena i njenoj majci Evici. Što je naumila, to je i učinila, pa je stupivši u kontakt s njima uputila pomoć u iznosu od 200 evra.
– Iako smo se toj divnoj ženi već zahvalile, želimo i ovim putem da joj uputimo duboku zahvalnost i na samoj želji da nam pomogne. U razgovoru sa njom shvatile smo da je dar zaista od srca. Neka joj dragi Bog stostruko vrati. Njena pomoć mnogo će nam značiti da se rešimo nagomilanih računa i polako pripremimo za sve ono što nas čeka od septembra. Život ovde je veoma težak i borba za najosnovnije je neprestana – iskreno će majka Evica, dodavši:
– Ipak, Milica i ja smo odlučne da ostanemo na svom ognjištu, iako nas je to uskratilo za mnoge životne radosti i bezbrižnost. Zbog Miličinog školovanja često smo na relac..
Beograd, 19. novembar 2020 – Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije danas su predstavnici kompanije Marbo Product i Fonda B92 uručili donaciju vrednu od 4,6 miliona dinara. Za potrebe Klinike nabavljeno je 14 najsavremenijih multifunkcionalnih bolničkih kreveta sa dodatnom opremom koji su namenjeni pacijentima na intenzivnoj nezi, a koji će umnogome popraviti uslove lečenja ove teške grupe bolesnika.
Direktor klinike, prof. dr Svetozar Putnik dočekao je predstavnike donatora i Fonda B92 i tom prilikom rekao: „Dugujemo veliku zahvalnost Fondu B92 i kompaniji Marbo na donaciji multifunkcionalih bolničkih kreveta koji ispunjavaju sve zahteve za lečenje i negu najtežih bolesnika na odeljenju kardiohirurške intezivne nege. To će doprineti poboljšanju rezultata lečenja ove najteže grupe bolesnika, odnosno ubrzati oporavak bolesnika koji su lečeni tzv. operacijom na otvorenom srcu. Činjenica da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti u svim razvijenim zemljama sveta još..
Gorka sudbina šestogodišnjeg siročeta iz Bijeljine, Alekse Bogdanovića, koji se sa bakom Razijom i rođakom Marijom (15) često i sam bori za najosnovnije, dotakla je u srce mnoge ljude dobrog srca koji su pohitali da im pomognu i tako olakšali teško breme neizvesne svakodnevice.
Praznično darivanje u srcu je svih humanih ljudi, a pogotovo onih koji tuđe nevolje nose u srcu decenijama i neprestano misle na nesrećnike.
Koliko su teške sudbine pojedinih štićenika „Vesti“, može se naslutiti na primeru mlade Doris Bošnjaković iz Užica, koja se od rođenja, pre 28 godina, bori s mnogim boljkama. Pored toga što je slepa, obolela je od cerebralne paralize i epilepsije. Za sve to vreme, njena porodica se nadljudskim snagama borila da joj omogući kvalitetnu negu i lečenje, što je iziskivalo sredstva koja sami nisu mogli da obezbede, pa su im dobri ljudi godinama pomagali. Iako je akcija za ovu devojku odavno završena, dobri ljudi se povremeno sete Doris i pošalju dar. Izuzetka nema ni ovog puta jer je Kolo srpskih sestara Žene mironosice iz Kizboroa uputilo dar od 290 evra, koji je njenu majku Slavicu Bošnjaković Polimčević više nego prijatno obradovao.
– Svim članicama Kola srpskih sestara se mnogo zahvaljujemo jer nas ni posle toliko vremena ne zaboravljaju. Doris je srećna i na samu pomisao da je neko mislio na nju. Kad joj kažem od koga je stigla pomoć, lice joj se ozari jer se ljubav ljubavlju vraća. Žel..
Iako je zahladnelo u celoj Srbiji, a posebno na planinama, gde je već bilo i snega, Milovan i Nikola Petronijević iz zabitog Joša na Goliji grade novu kuću i nadaju se, bez obzira na to što su radove započeli „kad im vreme nije“, da će je ukroviti pre prvih mrazeva i prave golijske zime.
Početna sredstva Petronijevićima su obezbedili čitaoci „Vesti“, koji su im do sada poslali 2.600 evra i 100 švajcarskih franaka, a veliku pomoć pružaju im i dobri ljudi iz Novog Pazara: humanitarac Hido Muratović, biznismen Suad Kurtanović i majstor Avdo Hadrović.
Za sada sve po planu
– Mada smo još „tanki“ sa parama, odlučili smo da više ne čekamo i da pokušamo da ukrovimo kuću do kraja oktobra. Temelji i prva ploča već su izliveni, odmah nastavljamo sa zidanjem, a ako stignu još neke obećane donacije, kupićemo građu, crep i PVC stolariju. Ostalo će morati da sačeka proleće – kaže „nosilac posla“, humanitarac Hido Muratović dok nabraja ko je sve pomogao Petronijevićima:
– Iz Australije nam je stigl..
Kada smo se u Novom Pazaru susreli sa samohranim ocem Vukomirom Tomovićem, bolesnim sedamdesetogodišnjakom, koji u naselju Šestovo, u kući koju su mu svojevremeno sagradili čitaoci „Vesti“, sam brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu (43) i Predragu (33), prve reči bile su:
– Ponekad poverujem da neko „odozgo“ gleda i da tačno zna kad nam je potrebna pomoć. Pomislim i da to možda Zorka, Ivanova i Predragova majka, koja je preminula pre pet godina, šalje dobre ljude da pomognu našim od rođenja nepokretnim sinovima o kojima sada samo ja brinem. Da nije tih dobrotvora, posebno čitalaca „Vesti“, ne znam kako bi ih prehranio, oblačio, lečio… Evo, baš ovih dana ostali smo bez dinara u kući. Donacija iz Kanade stigla nam je u pravom trenutku.
Uručivši dar od 300 dolara Ljudi dobre volje, koji smatraju da je delo važnije od imena, Vukomir je dodao:
– Hvala do neba tim divnim ljudima, njihovih 300 dolara, nama mnogo znače. Platićemo struju, kupićemo najneophodnije namirnice i sreds..
Uručenje donacija našeg vernog čitaoca iz Bad Homburga koji godinama unazad brine o štićenicima Humanitarnog mosta se nastavlja. Ovaj humanitarac iz Nemačke koji želi da ostane anoniman uputio je 1.000 evra našoj redakciji, sa punim poverenjem da ćemo najbolje izabrati i raspodeliti kojim štićenicima je pomoć najpotrebnija.
O uručenju dela njegove donacije siromašnoj penzionerki Radi Simić i samohranoj majci Tanji Radonjić smo pisali u nekom od prethodnih brojeva, a nedavno smo donacije uručili i bolesnim sestrama Dragici Vasić i Gordani Mihajlović, kao i Biljani Smolović, beograđanki koja je pobedila rak.
Dragici i Gordani uputili smo 200 evra, kako bi u ovim teškim vremenima, kada vlada korona virus, mogle da obezbede sebi najosnovnije namirnice i lekove.
– Mnogo hvala tom divnom čoveku. Neka mu samo Bog podari zdravlje i sreću. Od kada je krenula ova pošast i vanredno stanje, vidimo kako ljudi prave zalihe hrane i sredstava za higijenu. A nas dve dinara nismo imale da kupimo bilo ..
O zlehudoj sudbini 13-godišnjeg Ognjena Džebe iz Istočnog Sarajeva, obolelog od Vilijams sindroma, kao i nevoljama njegovih roditelja već smo pisali nekoliko puta, ali dragocena podrška dobrih ljudi, nažalost, nije pristigla.
– Došli smo u fazu potpunog očaja i svaka pomoć bi nam mnogo značila. U nezavidnoj smo situaciji od momenta kad mi je kičma nastradala, od dugogodišnjeg napornog rada, baš kao i kolena. Ne mogu da sedim, hodam, stalno sam u bolovima, samim tim, više nisam ni sposoban za rad, zbog čega živimo samo od dela mog plate, jer sam na bolovanju. To ni izbliza nije dovoljno za pristojan život, već puko preživljavanje. Zbog toga smo ostali i bez struje, jer nismo mogli da je plaćamo, da ne bi gladovali. Bolesti nam ne daju mira, računi pristižu, a nemamo odakle da ih platimo. Zato smo sve svoje nade položili u dobre ljude – iskreno će Mladenko Džebo, vodoinstalater po struci.
Supruga Slobodanka, po zanimanju frizer, ne može da radi, jer je i sama ozbiljno bolesna. Nemajući ..
Nekoliko nedelja je prošlo od kada smo poslednji put pisali o nevoljama sa kojima se svakodnevno suočava osmočlana porodica Tatjane i Nebojše Bošković iz sela Zvečka kraj Obrenovca i jedino što se od tada promenilo to je da je Tatjana završila u bolnici zbog jakih bolova kičmi.
Lekove i blokade za bolove skoro da nije imala čime da plati, a cela porodica kuburila je sa najosnovnijim namirnicama. Svetlo na kraju mračnog tunela stiglo je u vidu donacije od 270 evra upravo od anonimnog donatora iz Bad Homburga, ne bi li ih izbavilo iz teškog sivila u koje su zapali.
– Hvala mu do Boga, ko god da je taj čovek. Ne mogu ni da vam opišem šta nas je sve snašlo. Nekad ne znam ni sama kako opstajemo. Da situacija bude još teža to su me stegli bolovi u kičmi zbog kojih sam morala da primim posebne injekcije i blokade i sve to platim. Ova donacija je za nas poput dara sa neba. Koliko smo zahvalni, kao i „Vestima“ koje su imale sluha za našu muku, teško je u reči pretočiti – rekla je u dahu Tatjan..