„Neka vam od Božića sve krene nabolje, da imate za sve snage i volje, da vam sreća i zdravlje budu kao najlepši san, a mi vam želimo sve najlepše za taj dan. Sve što je lepo i što se srećom zove neka vas prati od godine nove, a sve što je ružno i brigu stvara neka vam odnese godina stara. Nije ni svaka godina ista, niti svaka zvezda istim sjajem blista, naša je želja da po Božjoj volji vama dođu dani sve bolji i bolji. Najlepše želje vama i vašim porodicama: Ratka Zonjić, Vera Aleksić, Anonimni sveštenik SPC u Australiji i Rajka Tarlać“, poruka je humane družine iz daleke Australije za nevoljnike na koje su mislili i uputili im donaciju od ukupno 2.000 dolara, kao što smo već zabeležili.
Od navedene sume, po 200 dolara namenili su za: Doris Bošnjaković iz Užica, Bajru Suljević iz Novog Pazara, Aleksandra Smukova iz Dobrinaca kod Rume, Moniku Terzić iz Beograda i Živku Stanojević iz Surčina.
Po 300 dolara je izdvojeno za porodicu Zarić iz Trnjaka kod Bijeljine i porodicu Pap iz Mužlje ..
Roditeljima 15-mesečnog Imraha Bulića iz Mura kod Novog Pazara, Alminu i Adisi Bulić, stigle su još tri donacije iz dijaspore, vredne 750 evra. Senad Nurković koji živi i radi u Švedskoj, doneo je donaciju Džemata iz Trosa u iznosu od 450 evra, od Elvira Bulića iz Nemačke stiglo je 200 evra, a od anonimnog čitaoca „Vesti“ iz Ciriha u Švajcarskoj 100 evra.
– Došao sam da dečaku i njegovim roditeljima lično uručim donaciju, da im dam podršku i da malom Imrahu, koji je rođen s mnogo zdravstvenih problema, poželim svaku sreću u daljem lečenju i životu. Verujem da će i za njega biti leka – kaže dobrotvor Senad Nurković koji je iskoristio priliku da se u Novom Pazaru slika i poigra sa mališanom.
Otac dečaka rođenog s teškim oblikom mišićne distrofije i s problemima sa gutanjem (jednjakom), Almin Bulić ističe da se Imrah još uvek hrani preko specijalnog otvora na stomaku koji su mu pre nekoliko meseci napravili lekari u Tiršovoj u Beogradu.
– Malo bolje guta, jedva po kašičicu vode i mleka,..
Iako su donacije iz naše dijaspore počele da im pristižu tek krajem prošle godine, Hidajet i Bajramka Pljakić iz Oraša kod Tutina više ne oskudevaju u ogrevu, hrani i lekovima. Izmirili su dug za struju i već razmišljaju o preseljenju u Novi Pazar gde bi, pošto su oboje teški invalidi, bili bliži lekaru.
Zahvaljujući dobrim ljudima iz više evropskih zemalja, uglavnom poreklom iz Raške oblasti – Sandžaka, supružnici Pljakić imaju i ušteđevinu od oko 3.000 evra koja im je, kako kažu, osnova za obezbeđivanje budućeg krova nad glavom u gradu na Raški i Jošanici. Da bar jedan korak budu bliži svom za sada dalekom cilju pobrinuo se naš anonimni čitalac iz Luksemburga, koji im je poslao donaciju od 300 evra, sa 50 evra pomoći pridružila se i porodica Nurković iz Berlina, rodom sa Peštera.
– Veliki sneg i prve mrazeve dočekali smo spremni, jer su nam, nakon tekstova u “Vestima”, dobri ljudi odmah pritekli u pomoć. Hvala im beskrajno, Bog neka ih čuva. Hvala mnogo i dobrotvorima iz Luksemburga..
Sedmogodišnji Pavle Tasić iz Beograda nije imao mirno i radosno detinjstvo. Od rođenja se ovaj hrabri mališan koji je prevremeno rođen bori sa spastičnom cerebralnom paralizom.
O Pavlovoj sudbini, njegovoj neprekidnoj borbi, punoj uspona i padova, kao i roditelja Dejana i Danijele da mu omoguće lepše detinjstvo i srećniju budućnost saznao je i loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović, koji je poželeo da pruži podršku. On je istrčao 75 kilometara do Valjeva kako bi podržao akciju za Pavla uz Humanitarnu organizaciju Vozi biciklu – produži život, koja je pokrenula 11. po redu akciju da se prikupi novčana pomoć za ovog milog dečaka.
Ono što je ovog dobročinitelja podstaklo na akciju jeste to što je mali Pavle već dva puta trebalo da ide na operaciju u Sent Luis, koja bi ga spasla konstantnog spazma, ali da to nije mogao, jer njegovi roditelji nisu uspeli da obezbede sumu od oko 80.000 dolara za tu namenu.
– Akcija za Pavla je u poslednje vreme krenula uzlaznom putanjom, zahvaljujući..
U životu braće Ivana (35) i Rajka Vasilijevića (39) koji kao podstanari žive u Arilju, malo je šta bilo lepog. Zapravo, osim što su živi, ne mogu da se sete nijednog lepog trenuka. Sve drugo što pamte su muka, bolest, nemaština i težak nadničarski rad.
Braća Rajko i Ivan boluju od retke bolesti, od Alpotrovog sindroma, podmukle bolesti bubrega koja je, a to su i sami doživeli u svojoj porodici, smrtonosna.
– Mi smo iz sela Dobrača, ali smo morali da napustimo rodnu kuću i da iznajmimo stan u Arilju, koji plaćamo 100 evra mesečno kako bismo bili bliže lekarima i boljim uslovima za dijalizu. Do sada smo preko glave preturili mnoge žalosti u porodici. Prvo nam je 2011. godine prilikom prevrtanja traktora nastradao otac Milan, potom smo sahranili dva brata – Zorana i Jerka, koji su bolovali od iste bolesti od koje mi bolujemo, a njima je bilo tek 16 godina. Nesreća koju smo jedva preživeli. Malo potom, 2015. godine, zbog tuge za sinovima preminula nam je i majka Mirjana i od tada smo sami..
Pročitavši nedavnu priču na strani Humanitarnog mosta o nevoljama samohrane majke Snežane Dimitrijević iz Surčina i njenoj nemogućnosti da desetogodišnjem sinu Davidu, teškom srčanom bolesniku, obezbedi neophodne lekove, naš najstariji čitalac, Mihajlo Hromiš iz Brizbejna nije mogao da sedi skrštenih ruku. Kao što smo već i zabeležili, Dimitrijevićima je stoga, uputio pomoć u vidu novčanog dara od 250 dolara. Ta donacija, odmah je prosleđena majci Snežani, kako bi što pre došla do lekova.
– Koliko sam samo zahvalna tom dobrom čoveku iz daleke Australije, teško je i da stane u nekoliko rečenica, a ja i ne umem drugačije da izrazim zahvalnost nego da mu se do Boga zahvalim i poželim svaku sreću i blagoslov. Njegova pomoć nam zaista stiže u poslednji čas. David je već bio hospitalizovan kada sam vam se obratila, a odmah potom i operisan. Menjali su mu bateriju na pejsmejkeru i propisali nove lekove za koje nisam imala novac, pa sam morala da se pozajmim. Sada ću odmah vratiti tu pozajmicu..
Plemeniti Đukići iz Melburna ne posustaju u svojoj i više nego plemenitoj misiji zbrinjavanja samohrane majke Slađane Stanković (37) iz Leskovca, prognanice sa Kosova, i njenog sina Kristijana (11).
Jedan od štićenika Humanitarnog mosta Milan Rabrenović (19), iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, oboleo od autizma, sprema se da sredinom marta krene na još jedan tretman matičnim ćelijama u Beč. Intervencija će se održati 19. marta, a Milan će nekoliko dana ranije krenuti na put sa roditeljima fondacija Podrži život puno je pomogla i platila celokupan tretman koji košta 9.000 evra, a sada preostaje da prikupe novac za troškove puta.
Kako Milanova mama Danijela mora 24 sata da brine o sinu, jedini prihod u kuću donosi njen suprug Ivan, što nije dovoljno ni za najosnovnije potrebe, a kamoli za bilo šta drugo.
– Samo suprug radi, ja nažalost moram biti kod kuće sa sinom ceo dan. U tim okolnostima, veoma je teško odvojiti novac za bilo šta osim najosnovnijih potreba. Troškovi puta su za naš budžet nedostižni. Potrebno je da pokrijemo troškove smeštaja u Beču gde ćemo provesti nekoliko dana, kao i gorivo do tamo. Zbog Milanovog stanja, ne možemo da putujemo autobusom, kao ni avionom. Aut..
Tri paketa humanitarne pomoći stići će uskoro izbeglicama u Krnjači, kampu sa najdužim stažom u Srbiji i s najviše isplakanih suza, jer je kroz njega za proteklih 16 godina prošlo nekoliko hiljada izbeglica. Darodavac je 88-godišnji đorđe čordašević iz Toronta čije ime sa zahvalnošću izgovaraju sadašnji stanovnici ovog izbegličkog...
Od momenta kada smo pisali o teškoj sudbini trogodišnjeg Stefana Majkića iz Beograda, jednog od retkih mališana koji je imao tu nesreću da nedugo po rođenju oboli od retke bolesti – tuberozne skleroze, nije se mnogo toga promenilo. Bar ne u njegovom načinu života i borbe njegove porodice da mu omogući sve što je do njih da mu pruže što više mogućnosti za dalji razvoj. Ali nije izostalo ono najvažnije – solidarnost i empatija dobrih ljudi, mahom sugrađana, koji su u okviru svojih mogućnosti pomogli kako bi ovaj mališan koji se svakodnevno suočava sa strašnim epileptičnim napadima, još ne hoda, ne govori, mogao na operaciju u Hjuston. Istina, suma koja je potrebna za odlazak na tako dalek put iznosi 250.000 dolara, od čega bi se svakom zaledila krv u žilama. Ipak, zahvaljujući plemenitim sugrađanima, velikom doprinosu navijača Crvene zvezde i Partizana, brojnim humanitarnim događajima i Fondaciji Budi human, ovaj mališan je na korak do cilja.
– Kada je iz Budi human dobio broj, prvo sam ..