Plemeniti čitaoci "Vesti" iz daleke Australije ne miruju, posebno kad je reč o dobročinstvima, jer ne prođe skoro ni dan a da posredstvom naše Redakcije u Sidneju ne pošalju prilog za nekog od štićenika Humanitarnog mosta. Ime Rajke Tarlać iz Sidneja i njenih humanih prijatelja prednjači.
Decembarska stipendija od 50 evra plemenite M. E. iz Frankfurta za uspešan nastavak školovanja Bojana Mijatovića (20) iz Novog Grada, studenta beogradskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, prosleđena je na njegov račun, zatekavši ga u rodnom gradu.
– Veliko i od srca hvala mojoj dobročiniteljki iz daleka koja me ne zaboravlja i svakog meseca me obraduje stipendijom. Čini to već pune tri godine. Trenutno sam kod majke u Novom Gradu. Odmaram i pripremam se za januarski ispitni rok. Verujem da neće biti problema sa ispitima. Upisao sam i studiram ono što volim, pa je tako i do sada sve išlo odlično, zbog čega se nadam da će se tako i nastaviti. Sport i bavljenje sportom je moja velika ljubav. Svakako ću dati sve od sebe da ocene u indeksu budu što bolje kako bi i opravdao poverenje svoje dobrotvorke – rekao je mladi Bojan Mijatović i istakao da mu je podrška M. E. mnogo značila tokom srednje škole, kao što mu i sada olakšava studentske dane.
Чланак Sprema se za ispite се појављује ..
Udruženje roditelja sa četvoro i više dece "Roda" iz Prijedora započelo je akciju prikupljanja slatkiša i igračaka za praznične paktiće.Ova humanitarna akcija, koju "Rode" vode pod nazivom "Jedan paketić - jedna suza manje", trajaće do 17. decembra, a njen cilj je da se od prikupljenih slatkiša i igračaka naprave...
Već drugi put za nedelju dana, reportere „Vesti“ dočekao je u potpunoj neverici siromašni i teško bolesni Vučeta Raičević iz zabitog sela Blato na Pešteru, budući da na njegov kućni prag nismo došli praznih ruku.
– Ljudi moji, šta je ovo, kakve su ovo pare?! Ovakvu novčanicu nikada nisam video, niti držao u rukama, prvi put čujem i vidim da postoji „ukupno“ 200 evra. Nakon 10 godina života u tami, teške bolesti, gladi i preživljavanja uz pomoć rodbine i komšija iz udaljenih pešterskih sela, za samo mesec dana dobio sam ukupno 450 evra, ali i namirnice, lekove, ćebad, novu jaknu. Nadam su da će mi uskoro, čim izmirim dug za struju, sjenička Elektrodistribucija uključiti svetlo. Život u mraku je kao život u grobu – rekao je Vučeta dok je iz ruku humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića primao donaciju od 200 evra koju mu je iz Švajcarske poslala naša čitateljka i dokazana dobrotvorka Marija Golubović.
Zahvalan na pomoći i dobročinstvu izdaleka, podelio je sa nama planove.
– Glad s..
Na kućnu adresu usamljene i teško bolesne penzionerke Rade Simić iz Šapca tokom ove nedelje od plemenite čitateljke „Vesti“ iz Australije, B. G. iz Adelejda, stigla je pomoć od 200 dolara. Preciznije, deo donacije od ukupno 600 dolara, koliko je ova dobra duša sa dalekog kontinenta izdvojila za ugrožene zemljake u otadžbini.
– Šta čovek da kaže na ovako divan gest žene koja me ne zaboravlja i pomaže mi i bukvalno da preživim? Ne postoje reči kojima bih mogla da opišem sve ono što mi je na srcu i koliko sam zahvalna. Svaki njen dar je poput leka za moju ranjenu dušu. Kad to kažem, ne mislim samo u materijalnom, već u onom drugom, ljudskom smislu koji je važniji. Šaljem joj svu ljubav ovog sveta, dobro zdravlje i sreću. Na mene, osim dobrih ljudi, poput te divne žene, nema ko da misli, ko da mi pruži čašu vode kad mi je najgore. U mom socijalnom stanu samo tuga stanuje. Zahvaljujući njenoj podršci neću gladovati i imaću za najosnovnije lekove, a to mnogo znači – kazala je Rada za „Vesti“..
Saznavši nedavno posredstvom "Vesti" za muke porodice Džebo iz Istočnog Sarajeva, naša čitateljka iz Beča, Ana Štimac, uputila im je na kućnu adresu pomoć od 50 evra.
Mukama samohrane majke invalida Tanje Radonjić iz Kotraže kraj Čačka nikako da dođe kraj. Lekovi, hrana i računi za nju i njenog autističnog sina Đorđa, su poput teškog košmara iz kog izlaz ne vidi, jer od socijalne pomoći ne može da podmiri sve potrebe.
– Crni oblaci nadvili su se nad našim životom i nikako da ih rasteram. To bi bilo najblaže rečeno za sve ono kroz šta prolazimo svakodnevno Đorđe i ja. Tokom cele zime i velikih snegova nisam smela da izađem napolje da ne bih pala i napravila nam još gori pakao od života.
Srećom, zahvaljujući pomoći humanih čitalaca „Vesti“ obezbedila sam na vreme zalihe hrane, ogreva, lekova, ali kako je vreme odmicalo, to je sve potrošeno, pa smo jedno vreme morali da se grejemo i na električnu energiju. Samim tim, stigli su nam i poveći računi. Verujte, nisam znala kuda ću više od brige. Ovih dana moram na dodatne preglede, a to sve košta budući da toga nema u našoj bolnici. Nije meni do mene, već do Đorđa. Ne znam ko bi ga posle gledao. Zato i ne ..
Nema sumnje da se za Ljiljanu Čolić i njenog sina Aleksandra (46) iz Ljubesela kod Topole, kojeg je bolest (ubrzano starenje mozga) pre više od dve decenije odvojila od društva i vršnjaka, brine mala, ali odabrana četa humanih ljudi. Među tim ljudima dobrog srca odskoro je i Irena Jovanović iz Švajcarske, rodom iz sela Božurna kraj Topole, koja proteklih meseci donosi osmeh na iscrpljena lica Čolića. Izuzetka nije bilo ni ovog puta, jer je plemenita Irena, koja već pune dve decenije u Švajcarskoj radi kao medicinska sestra, pred praznike posetila još jednom Čoliće ruku punih darova.
– Ova divna žena je za Acu donela nekoliko paketa pelena za odrasle, dve vreće praška za pranje veša, dve pune kese vlažnih maramica, majice, čarape i ne samo to. Ona nas je bukvalno dva dana obilazila, uprkos strašnoj situaciji kojoj smo, jer Aca više ne zna za sebe i po ceo dan samo zapomaže, a to kida i srce i dušu – rekla je sve umornija Ljiljana Čolić, dodavši:
– Prošlog puta kada nas je posetila, Ire..
Sve što nas u životu snađe, ponekad može skoro u trenu da se promeni. Istinitost ove tvrdnje mogu da posvedoče mnogi štićenici Humanitarnog mosta, a među njima i porodica sedmogodišnjeg Pavla Tasića iz Beograda, koji od prevremenog rođenja boluje od spastične cerebralne paralize.
O njegovoj sudbini i neprekidnoj borbi, punoj uspona i padova roditelja Dejana i Danijele da mu omoguće lepše detinjstvo i srećniju budućnost posredstvom „Vesti“ saznao je i Milenko Šipka iz Oberordorfa, redovni učesnik u mnogima akcijama Humanitarnog mosta. Poželevši da Tasićima uputi podršku i ohrabrenje, posebno njihovom sinčiću Pavlu, uputio je dar od 50 franaka uz toplo pismo u kome između ostalog piše:
„Poštovana Redakcijo, moj prilog ovog puta ide na adresu Pavla Tasića iz Beograda, koji vodi bespoštednu borbu, kao i njegova porodica da bi imao srećnije detinjstvo i da bi jednog dana uživao u čarima detinjstva kao i svi njegovi vršnjaci. Ne daj se Pavle, mi smo uz tebe! I uz pomoć ljudi dobre volje, sv..
Potresna sudbina Mire Živković iz Požarevca, koja neguje 15-godišnjeg sina Nikolu, obolelog od odumiranja bele moždane mase, od čega je prošlog februara preminuo njen godinu dana stariji sin Petar, ne ostavlja ravnodušnim plemenite ljude širom sveta. Pravi dokaz za to su i novopristigle donacije na kućnu adresu Živkovića. Anonimni...