Već smo u jednom od prethodnih izdanja „Vesti“ pomenuli da je za jednoipogodišnjeg Mijata Milenkovića iz Prokuplja, stigao dar od 150 dolara iz Melburna, koje je poslao plemeniti čitalac Ratko Crnić. Čini to redovno već nekoliko meseci sa željom da Mijat ozdravi. Njegova donacija je ubrzo po prispeću stigla na adresu Mijatovih roditelja, Danijela i Danijele, i ovog puta izazvala veliku radost.
– Veliko i od srca hvala, tom divnom čoveku koji ne zaboravlja Mijata. Mnogo nam znači ova iskrena briga, ali i novčana podrška da naš Mijat ozdravi. Kada ste prvi put pisali o našim nevoljama nedostajalo nam je oko 350 evra kako bi Mijatu omogućili preko potrebnu operaciju očiju na jednoj privatnoj očnoj klinici koja je iznosila oko 3.500 evra. Novac je brzo prikupljen zahvaljujući ovako divnim ljudima i mi smo čekali da korona utihne kako bi ceo zahvat bio što bezbedniji za njega. Dočekali smo i taj dan, pa je tako operacija uspešno obavljena 7. oktobra, a zakazana je i nova u januaru – rekao j..
Teško je bilo proteklih dana, zbog kiše i loših puteva, stići do Vučinića. Zabitog sela u brdima iznad magistralnog puta Novi Pazar - Sjenica i u jednom od zaseoka, sakrivenom na obodu šume, naći Nikolu Matkovića (16), đaka pešaka i malog genijalca, kome od petog razreda osnovne škole pomažu čitaoci "Vesti".
Ackovićima od Rajke Tarlać stiglo je 200 dolara, a Bandovićima od Milana Stefanovića 100 evra koje su im donele veliko olakšanje.
Poslednji put kada smo pisali o nevoljama sa kojima se svakodnevno suočava osmočlana porodica Tatjane i Nebojše Bošković iz sela Zvečka kraj Obrenovca, prošlo je nekoliko meseci. Jedino svetlo na kraju mračnog tunela za ovu porodicu, stizalo je od ljudi dobrog srca i koliko-toliko olakšalo njihovu nimalo ružičastu situaciju, budući da ih nemaština, ali i loše zdravstveno stanje u stopu prate i ne daju mira.
– Koliko smo im zahvalni, kao i „Vestima“ koje su imale sluha za našu muku, teško je u reči pretočiti. Bog im podario zdravlje i sve najbolje u životu. Nama u situaciji u kakvoj se nalazimo, znači baš svaki dinar, kada suprug Nebojša ne može da nađe nikakav posao. Samo povremeno u nadnici. Zima nam je bila teška, ali leto nije donelo nikakvu utehu ni nadu da će biti bolje. Najmlađi su stalno bolesni, jer im je imunitet slab. Najveći krivac za to je nekvalitetna ishrana – rekla je Tanja Bošković, koja sa suprugom Nebojšom i šestoro dece: Stefanom (23), Danilom (19), Stevanom (18), M..
Da je situacija u Srbiji posebno teška, bez nekog izgleda da će u skorijoj budućnosti biti bolje, primera je na sve strane, koje bi u čitav roman mogle da stanu, ipak posebno zabrinjava i činjenica da se našem listu, čak i pojedine organizacije obraćaju za pomoć. Čine to jer su nemoćne da ostvare čak i minimum onoga za šta su i osnovane. Jedna od njih je i međuopštinska organizacija Saveza slepih i slabovidih Aleksinac, koja okuplja slepa i slabovida lica sa teritorija opština Aleksinac i Ražan, kojoj je svaka pomoć dobrodošla.
– Trenutno okupljamo 137 članova. Iako je ova organizacija osnovana 1957. godine i od tada do danas neprekidno radi, naše poslovanje godinama unazad veoma je otežano zbog loše finansijske situacije, ali i odnosa države prema ovakvim i sličnim organizacijama. Dugi niz godina imamo problema sa plaćanjem električne energije i obezbeđivanjem osnovnih sredstava koja su neophodna za poslovanje naše organizacije. Zato nam nije preostalo ništa drugo nego da molimo sve l..
Za mnoge porodice u Raškoj oblasti svaki dan je nova borba za opstanak. Veliki broj roditelja iz ovog kraja Srbije ima pred sobom veliki izazov da obezbedi svojim mališanima topao obrok svakog dana, a bezbrižno detinjstvo je za njih samo izmišljena reč. Sa željom da makar malo olakšaju tešku svakodnevicu i donesu dašak praznične čarolije i u najsiromašnije domove, ljudi velikog srca iz Kanade već deceniju i po ulepšavaju Božić najmlađima.
Velika sreća zakucala je ovih dana na vrata trošnog doma Nikole Matkovića, đaka pešaka iz zabitog sela Vučinići kod Novog Pazara i dugogodišnjeg štićenika Humanitarnog mosta „Vesti“.
Da se Nikola i njegovi siromašni roditelji, otac Slavomir i majka Jevrosima, zajedno raduju pobrinuli su se naši čitaoci iz daleke Australije i Nemačke koji su malom genijalcu sa padina Golije i odlikašu koji ne zna za drugu ocenu osim – petice, poslali ukupno 800 dolara i 100 evra.
Od poznate dobrotvorke bake Ane iz Kanbere, koja godinama pomaže sirotinji u Srbiji i ovom kraju, Nikoli je stiglo 300 dolara, a od anonimne porodice iz Sidneja još 500 dolara. Vrednu donaciju od 100 evra ovom tihom i skromnom mališanu i njegovim roditeljima poslala je i naša anonimna donatorka iz Nirnberga u Nemačkoj sa željom da nastavi da niže uspehe i verom da će uspeti da savlada sve prepreke.
Pošto se kolima nije moglo do Vučinića i kuće Matkovića, Nikola je, zajedno sa ocem Slavomirom, po donacije došao u Novi Pazar.
..
Desetogodišnji Sergej Petkov iz Beograda, koji se od rođenja bori sa spinom bifidom, sindromom Arnold Kjari i hidrocefalusom, pridobio je simpatije i jedne plemenite duše sa dalekog kontinenta. Reč je o Dušanu Višiću, koji je nedavno u Beo-Exportu u Liverpulu, predgrađu Sidneja za ovog mališana ostavio dar od 200 dolara.
Naši čitaoci iz daleke Australije, čim su pročitali u „Vestima“ o novim mukama, nemaštini i nemogućnosti Sanje Bartok iz Gudurice kraj Vršca, kao i njenih sedmoro mališana da se izbore s teškom svakodnevicom, odmah su odgovorili plemenitim gestom. Jedinima koji su imali razumevanje za njene muke i tešku sudbinu koja je nije štedela još od detinjstva. Među tim ljudima dobrog srca našli su se i Branislav i Vesna Knežević iz Sidneja, koji su Sanji i njenoj porodici uputili pomoć od 500 dolara.
Stiglo na rođendan
Dar je stigao na Sanjin 33. rođendan i time upotpunio radost koja je istog trena zavladala u njenom skromnom domu.
– Imala sam priliku da razgovaram sa ovim divnim ljudima i moram reći da su me oduševili. Koliko su to dobri ljudi i puni razumevanja, teško mi je da vam opišem. Hvala im do neba za nesebičnu podršku i ljubav koju su nam poslali sa drugog kraja sveta. Uz njihovu pomoć, obezbediću deci knjige, školski pribor i ono najosnovnije u čemu smo oskudevali. To nam je najpreče..
Bezbrižne i srećom ispunjene dane porodice Đajić iz Beograda, prst sudbine u trenu je promenio pre više od decenije, zbog teške saobraćajne nesreće mlađanog sina Vladimira dok je boravio na odmoru u Frankfurtu.