|
Nema sumnje da je život u nekadašnjoj Jugoslaviji – najpre
kraljevini a zatim republici – naučio Hrvate da se služe ucenama i
smicalicama kako bi ostvarivali svoje nacionalne interese. Ostali narodi
u toj bivšoj i labavoj zajednici uglavnom su ili nasedali njihovim
podvalama ili su jednostavno popuštali pred hrvatskim zahtevima, ponekad
iz straha, a često u varljivoj i nikad ostvarenoj nadi da će i oni
najzad biti zadovoljni i dozvoliti da se u zajedničkoj državi normalno
živi.
Takav odnos ostalih Jugoslovena prema njima, očigledno je veoma
razmazio Hrvate, te su oni danas, kada su se konačno oslobodili
velikosrpske hegemonije i višedecenijskog zlostavljanja, uvereni kako
mogu da nastave sa starom praksom i posle ulaska u Evropsku uniju.Ili,
kako kaže narodna poslovica,Što dikla navikla, to nevjesta ne odriče.
Vlada Hrvatske i njen Sabor, uvereni da i u novoj zajednici mogu da se
ponašaju kao u nekadašnjoj Jugoslaviji, dva dana uoči priključenja
Hrvatske EU doneli su zakon ( Leks Perković) prema kome se krivična
dela počinjena pre avgusta 2002. smatraju zastarelim. Što znači da je
postupak po evropskim poternicama za osumnjičenima moguć samo za
počinioce dela posle tog datuma.. Lica koja se traže za dela učinjena
pre njega ne mogu biti predata državi koja ih je stavila na poternicu.
Neposredni cilj ovog trika bio je da se zaštiti Josip Perković koga
Nemačka traži kao osumnjičenog za ubistvo hrvatskog emigranta Stjepana
đurekovića 1983. u Bavarskoj. Ujedno, uz Perkovića, ovim zakonom postaju
nedodirljivi i drugi zločinci, takozvani branitelji i domoljubi za
sve buduće poternice koje bi se mogle raspisati za njima..
Koja je je osnovna greška autora ovog zakona, bolje reći, smicalice?
Upravo to što su smetnuli s uma da Evropska unija nije i ne može biti
nekadašnja Jugoslavija, već je to savez država članica koje lako
prepoznaju trikove ove vrste i ne nasedaju na njih.
Gospođa Vivijan Reding, Luksemburžanka, potpredsednica Evropske
komisije, zadužena za pravosuđe, ljudska prava i državljanstvo ( inače, u
telima Evropske unije neprekidno od 1989. godine) još u mesecu avgustu
upozorila je Vladu Hrvatske da se ovaj naprasno doneti zakon hitno mora
izmeniti, na što je Vlada burno negodovala izjavom: Mi smo u pravu,
idemo do kraja, čak i ako nas kazne!
U međuvremenu, gđa Reding je dobila jednoglasnu podršku svojih
kolega iz Evropske komisije, te je sada na dnevnom redu uvođenje
sankcija Hrvatskoj. Ovu proceduru Evropska komisija pokrenula je u
prošli petak , dok će odluka o službenom započinjanju postupka biti
doneta u sredu ( 18. septembra) na sastanku Evropske komisije, kada će
sve države članice biti o njemu i zvanično obaveštene. Prema propisima,
Evropska komisija je dužna da sasluša mišljenja država članica , ali
one ne mogu ni na koji način da spreče postupak, tako da bi već u roku
od deset dana, odnosno, još pre kraja septembra počelo uskraćivanje
novčane pomoći koju je trebalo da dobije najnovija država članica EU.
Boginja pravde je slepa, rekla je gđa Reding hrvatskim
novinarima.Ona se drži zakona. A vaš zakon je u suprotnosti sa
evropskim pravom. Ako stvarate prostor bez granica unutar Evropske
unije, morate se osigurati i da zločini počinjeni u jednoj državi
članici ne ostanu nekažnjeni.
Ipak, izjava gospođe Reding nije nimalo pokolebala Orsta Miljevića,
ministra pravosuđa u Vladi Hrvatske, koji samouvereno kaže; Mi imamo
svoj stav, oni imaju svoj i stvar ide dalje. Komisija može da preduzme
određene mere, no ne i sankcije. Građani neće ostati bez ijednog evra.
To je sigurno.
Vlada Hrvatske, međutim, nikako ne može da shvati da SFRJ više ne
postoji , pa tako ni njen predsednik Zoran Milanović. I on drži govore
po ukusu branitelja i domoljuba, grmi protiv Evropske komisije i
uzvikuje: Neće biti sankcija, neću dozvoliti ( ON neće dozvoliti!) da
se Hrvatskom briše pod! Nismo mi ptičji rezervat, nego država!
Kad je hrvatski novinari pitaju šta misli o retorici hrvatskih
visokih dužnosnika, gđa Reding kratko odgovara: . Ne mogu reagovati
na svaku besmislicu koju neko negde izgovori.
A ja nešto mislim: kakvo li bi veselje nastalo na Pantovčaku da se
nekim slučajem otkriju makar i veoma daleke rodbinske ili bar samo
prijateljske veze gđe Reding sa Srbijom!
|
