Dramatične promene do 2050.

dramaticne-promene-do-2050.

pixabay.com

Prema istraživačima, dramatična promena cirkulacije okeana mogla bi da se desi u Južnom okeanu u naredne tri decenije, sa širokim uticajem na vremenske prilike i ribarstvo.

Značajna studija, objavljena krajem nedelje u “Prirodi’, ispitala je vode u najdubljim slojevima okeana, koji igraju ključnu ulogu u cirkulaciji toplote i hranljivih materija.

Zamenik direktora Centra za izvrsnost u nauci o Antarktiku Australijskog istraživačkog saveta, Metju Ingland, koji je koordinirao studiju, kaže da su rezultati značajni i zabrinjavajući.

Svi nalazi imaju veze sa proizvodnjom neverovatno guste vode, formirane oko Antarktika.

Ona je u suštini nusproizvod formiranja morskog leda oko Antarktika, koji za sobom ostavlja veoma slanu i hladnu vodu, koja može da potone do najdubljih slojeva okeana.

To je ključni deo sistema podvodnih struja nalik na pokretnu traku poznatog kao “preokretna cirkulacija“, koje kruže toplotu, ugljenik i hranljive materije širom sveta.

Okeanografkinja, Adel Morison, koja je jedan od autora rada, kaže da su simulacije pokazale da će se prevrtanje cirkulacije znatno usporiti na osnovu scenarija visokih emisija.

– Do 2050, gledamo na smanjenje cirkulacije koja se prevrće za 40 odsto. Ako zatvorimo ovaj transport vode širom sveta, to će imati ogroman uticaj na mnoge stvari – naglasila je ona.

Ovo usporavanje cirkulacije je, prema njenim rečima, uzrokovano skoro isključivo topljenjem ledenih pokrivača.

Topljenje leda oko Antarktika je direktna posledica klimatskih promena.

Dr Ingland kaže da bi promena u okeanskom prevrtanju mogla da dovede do smanjenja padavina na južnoj hemisferi.

Usporavanje cirkulacije bi, takođe, moglo da podstakne dalje topljenje leda oko Antarktika, smatraju istraživači.

Osnovni način da se sve izbegne najgori scenario, prema rečima stručnjaka, jeste redukcija gasova.

Kolaps ekosistema?

Preokretne struje igraju ključnu ulogu u donošenju hranljivih materija iz donjih slojeva okeana, gde su mrtva morska stvorenja potonula, nazad ka površini.

– Kada zatvorite ovu preokretnu cirkulaciju i njeno ponovno snabdevanje hranljivim materijama, gledamo na opasnost od kolapsa nekih od ovih ekosistema – naglasila je dr Morison i dodala da će se ovaj efekat priliva odigrati tokom mnogo dužeg vremenskog perioda.

Detaljnije