Hiljadu australijskih dolara, koje je za baku Petru Vasiljević, smeštenu u montažnu baraku u kampu u Kravici kod Bratunca, poslao Dragojlo Pavlović iz Australije, starici će osigurati pristojan život nekoliko narednih meseci.
Nažalost, već više od dva meseca ovoj starici pomažu samo radnici Centra za socijalni rad…
– Do sada su joj pomagali đorđo i Radojka Dolijanović, koji žive u istoj baraci, ali evo ima tri meseca od kako su prestali da joj kuvaju i pomažu. Premestili su je u sobu i ostala je prepuštena sama sebi – kaže čedomir Pavlović, direktor bratunačkog Centra za socijalni rad.
Nemoćna starica nije u stanju sama čak ni da uzima hranu, jer joj je oduzeta desna ruka. Teško se kreće i dalje od praga drvene barake već godinama nije kročila.
Pomoć, koju je za napuštenu i bolesnu staricu poslao Dolijanović, kao i 100 kanadskih dolara od Rade Krsmanović i njenih prijateljica iz Kičinera, uručili smo Pavloviću, direktoru Centra za socijalni rad. Jer, napaćena starica niti se razume u novac, niti ima koga da pošalje da joj kupi ono najneophodnije.
– Ovaj novac joj može potrajati nekoliko meseci. Već sutra ću od njega kupiti nešto hrane i higijenskih sredstava i angažovati jednu ženu iz kampa da kuva za baka Petru i da joj se nađe pri ruci – obećava Pavlović.
Pridigao se deda Radoje
– Dve godine je trajala naša borba da u Dom smestimo deda Radoju Mićića, koga vaši čitaoci poznaju. Videli ste u kakvom je tek teškom stanju on bio, da je godinama bio nepokretan i pridigao se tek nakon pomoći koja je stigla preko vašeg lista. Tek tada smo uspeli da ga smestimo u Dom, a za njegov smeštaj svaki mesec izdvajamo 250 evra – navodi Pavlović.
Deda Radoje, između ostalih, zahvaljujući i našim čitaocima, danas živi u humanim uslovima.
Razmišljajući o teškoj i nesrećnoj sudbini ove napaćene starice, nemoguće je a ne diviti se njenom dostojanstvu. Iako je i prilikom naših prethodnih poseta bila prepuštena sama sebi, jer su Dolijanovići odlučili da joj više ne spremaju hranu, baka Petra nijednom rečju nije nam se požalila niti pomenula novi udarac zle sudbine. Naprotiv, nismo ni primetili da se nešto promenilo u njenom odnosu sa Dolijanovićima. Istina, iscrpljena dugom bolešću i lošom, neredovnom ishranom, delovala je bolesnije nego inače.
Nažalost, bratunački Centar za socijalni rad, prema rečima njegovog direktora čedomira Pavlovića, raspolaže suviše malim budžetom da bi bio u mogućnosti da baka Petru smeste u Dom za stare u Istočnom Sarajevu, gde bi imala redovnu ishranu i medicinsku negu.
Baka Petra, sa teškim bremenom starosti, bolesti i siromaštva, preživljava od 25 evra mesečne pomoći Centra za socijalni rad i onog što joj pošalju naši čitaoci. Sama, bez igde ikog svog, gotovo nepokretna, nažalost, ostala je bez onog što se zove ljudska pomoć i samilost, jer već tri meseca njoj nema ko da odseče parče hleba i skuva čaj.
I, ko zna da li bi ovaj udes i preživela da nije stigla pomoć iz Australije i Kanade, zahvaljujući kojoj će bar još koji mesec imati redovne i tople obroke.
