Na mestu zvanom Sinobadova Glavica u Kninskom Polju koje je danas sastavni deo grada Knina od 1456. godine, sasvim sigurno, postoji pomen o pravoslavnom hramu Svetog Georgija koji je podignut blagoslovom zetskog mitropolita Josifa.
Crkva Svetog Đorđa smeštena je neposredno ispod najviše tačke Sinobadove Glavice tako da zvonikom nadvisuje severni deo Knina.
Nije poznato kako je crkva izgledala u vreme nastanka, a tokom svog postojanja je nekoliko puta rušena da bi kasnije bila popravljana i dograđivana. S obzirom na taj podatak u arhitektonskom pogledu ona predstavlja slojevitu građevinu.
– Crkva Svetog Georgija na Sinobadovoj Glavici podignuta je blagoslovom zetskog mitropolita Josifa 1468. godine. Hram je jednobrodna građevina. Ako Bog da, u ovoj godini koja je pred nama, mi ćemo proslaviti za nas veoma značajni jubilej- 550 godina ovog svetog hrama. Ovde je živeo jedan čovek, hrišćanin, borac za svoju veru pravoslavnu i svoje otačastvo,Jovan Sinobad čiji se grob danas nalazi u sam..
Poslednja decenija dvadesetog veka predstavljala je za srpski narod možda i najteži period u njegovoj novijoj istoriji. U nedavno minulom ratu Srbi su kolektivno bili izloženi progonu i uništenju ne, kao ranije, od stranog neprijatelja ili okupatora, već od svojih sugrađana sa kojima su stvorili i izgradili obe prethodne...
Kada smo pre nekoliko dana putem naših medija preneli tešku situaciju u kojoj se nalazi porodica Bogunović, samohrani otac Đuro i njegovih četvoro dece, pokrenula se i lavina pozitivnih komentara i poziva od strane humanih ljudi koji su iskazali svoju želju da pomognu Bogunovićima. Tim povodom i predsednik ZVO-a Srđan Jeremić odlučio je da poseti ovu porodicu, te da se sam uveri u kakvim uslovima žive, ali i da se sastane sa predstavnicima lokalnih vlasti, kako bi se što pre našao način da se pomogne Bogunovićima.
– U sklopu ove posete Dalmaciji namenski smo došli u posetu porodici Bogunović. Nakon što je ekipa naše televizijske produkcije odavde iz Dalmacije napravila priču o ovoj porodici, videli smo da postoji jedna mlađa povratnička porodica u Karinu koja živi u dosta teškim uslovima. Smatrali smo da treba što pre reagovati i krenuti u neku vrstu humanitarne akcije prikupljanja sredstava kako bi se samohranom ocu Đuri i njegovoj deci pre zime obezbedio krov nad glavom i sanacija k..
U naučnim radionicama koje su za predškolce osmislili i realizovali učenici i profesori tehničke škole Nikola Tesla predvođeni profesorkom hemije Đurđevkom Pecikozić, mališanima je na zanimljiv i njima prilagođen način približena nauka.
Eksperimenti su imali za cilj da na siguran način prikažu deci osnovna načela hemije, fizike i biologije. Na radionici su prikazani mali eksperimenti sledećih naziva: Vatromet boja u mleku, Mikro vulkan, Mikro raketa, Stvaranje tornada, Svemirski mlazni trkaći auto, Hobotnica koja roni, Struja iz limuna, Lava lampa, Eksperiment sa svećom i vodom te Voda koja beži.
U radu su korišteni sastojci sigurni za decu koji se koriste u svakodnevnom životu. Ovo je za male predškolce bio novi oblik upoznavanja sa eksperimentima u laboratoriju i prilagođenim uslovima. Sve navedeno potaklo je dečju maštu i interes za istraživanje, stvaranje i mogućnost formiranja istraživačkih centara u vrtiću te kako bi se u daljem školovanju razvijala njihova znatiželja za prirod..
Lišane Tinjske su naseljeno mesto u sastavu grada Benkovca i pripadaju Zadarskoj županiji. Na popisu stanovništva iz 1991. godine, naseljeno mesto Lišane Tinjske imalo je 375 stanovnika, od čega su Srbi činili više od devedeset procenata. Procentualno ta situacija i danas je nepromenjena, ali je u Lišanima Tinjskim svega oko šezdeset stanovnika većinom starije starosne dobi. Ono što im je, pored sve manjeg broja ljudi koji su se vratili da žive u selu, jedan od najvećih problema sa kojim se bore godinama nakon rata, jeste šut, građevinski otpad i smeće koji su, nakon obnove obližnjih hrvatskih sela završili upravo na njihovim imanjima.
Iako je ta slika novonastalih deponija, stvorenih bez ičijeg znanja, dozvole ili samo pristanka, prvobitno bila u ravni sa porušenim i devastiranim kućama, vremenom su ih zemlja, rastinje pa i sam protok vremena donekle učinili manje primetnim. Pokušali su, kažu meštani Lišana, na sve moguće načine da izmole od lokalnih vlasti da im se sav taj otpad odv..
Već petu godinu Hercegovci ne samo oni kod kuće, već i rasuti po svijetu, čak do Perua, Kine i Japana, čitaju vjesti iz svog kraja, dopisuju se, obnavljaju pokidane veze i čatuju preko veb stranice "Virtualna Hercegovina" čiji se sadržaj koncipira u Nevesinju. Ovog jula, neki od njih koji...
Nerešen status bivših nosilaca stanarskog prava te otkup stanova u državnom vlasništvu problem je sa kojim je javnost uglavnom upoznata. O tome se često u medijima pričalo i pisalo, međutim malo ko je čuo za specifičan slučaj stanara u Belom Manastiru. Stanove, u kojima pojedinci žive i više od 40 godina, oni ne uspevaju da otkupe zbog imovinsko–pravnih odnosa i svojevrsne pravne zavrzlame.
Ukupno 76 stanova i više od 150 ljudi, nekadašnjih prosvetnih i zdravstvenih radnika, nalaze se u veoma čudnoj situaciji. Zbog promena vlasničke strukture ili bolje rečeno usled prenosa osnivačkog prava ovi ljudi nisu dobili mogućnost da otkupe stan, ili su, ako je ta mogućnost i postojala, stanari dovedeni u neravnopravan položaj. Nikada im, kao i ostalim građanima koji su nosioci stanarskih prava, nije omogućen otkup po povlašćenim uslovima i odgovarajućoj ceni. Tako su prosvetni radnici sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka dobili stanarsko pravo za stan koji je tada bio u vlasništvu op..
U temišvarskoj Srpskoj gimnaziji "Dositej Obradović" u Rumuniji maturiralo je 36 učenika, 20 na matematičko-informativnom smeru i još 16 na filološkom. Generacija 56. po redu ispraćena je pesmama "Gamadeus" i "Rastaje se naša generacija".đacima je puno sreće u nastavku školovanja i životu poželeo Steva Perinac, direktor gimnazije, a zatim...
PRVO MESTO PRIPALO KUD STEVAN MOKRANJAC IZ BEČA
ORGANIZACIJA NA VRHUNCU
Portorož, 5. juni – Poznati slovenački turistički kraj Portorož na jadranskom moru bio je od 3. do 5. juna sav u znaku srpskog folklora i muzike.
U Portorož su stigli članovi folklornih grupa iz svih evropskih država u kojima žive Srbi, koji neguju tradiciju srpske muzičke kulture. Članovi Srpskog kulturnog društva »Mladost« iz Ljubljane, na čelu sa Dragom Vojvodićem, predsednikom društva i glavnim organizatorom organizovali su u Portorožu tradicionalnu 22. Evropsku smotru srpskih folklornih grupa iz evropskih država u kojima žive Srbi. Bila je to prilika da se sretnu oko 2.500 devojaka i mladića iz svih delova Evrope a čiji roditelji potiču iz Srbije, Republike Srpske i Hrvatske. Članovi evropske smotre već godinama brinu da očuvaju kulturno nasleđe: muziku, igru, pesme, običaje i sve ostale elemente narodnog stvaralaštva, koje su članovi srpskih društava doneli sa sobom sa prostora država nastalih na prostoru b..
Žeželjev most je opet premostio Dunav.
Danas (nedelja, 22. oktobar) u susret sutrašnjem velikom prazniku Novog Sada – Danu oslobođenja – posle 18 godina spojeni su lukovi Žeželjevog mosta i time je opet premošćen Dunav sa bačke na sremsku stranu i od danas pešaci ponovo mogu preko ovog najpoznatijeg mosta. Čast da prvi pešice pređu most dobili su: predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i šef Misije Evropske unije u Srbiji ambasador Sem Fabrici.
Mirović, Mihajlovićeva i Fabrici prelaze most.
Mali luk mosta lansiran je početkom septembra, a današnjim milimetarski preciznim spajanjem oba luka (malog i velikog) realizovan je dogovor koji je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napravilo sa kompanijom “Azvi” sredinom avgusta, kad su i postavljeni precizni rokovi za izvođenje neophodnih radova. Radovi na izgradnji Žeželjevog mosta se inače odvijaju prema..