У селу Кршевица код Бујановца, тачније испред Археолошког налазишта „Кале“, одржана је традиционална „Шкембијада“. Седамнаест такмичара из Србије и Македоније припремало је чувену шкембе чорбу. Жири је прво место доделио Станимиру Здравковићу из Бујановца,а друго Удружењу за заштиту српских споменика у Републици Македонији из Скопља, док је трећо место...
Teško detinjstvo, siromašni uslovi i borba za opstanak Srba vrličkog i cetinskog kraja, Vladimira Marinka često su trgali od roditeljskog doma i rodnog sela. Često i nevoljno je odlazio, prvo da bi se školovao, završio zanat, odslužio vojni rok, pronašao posao. Sa radošću i setom uvek se vraćao tamo gde je svega bilo malo, samo zadovoljstva i osećaja pripadnosti neuporedivo više nego na bilo kojem drugom mestu pod Suncem.
O svom kraju uvek je, kaže, pričao samo najlepše, prisećajući se vrednih i čestitih ljudi, sloge među njima i njihovog načina života u teškim uslovima. To ga je, ističe, nosilo i vodilo, teralo da izdrži i uspe na svom životnom putu, često prisećajući se majke i teškog života, neimaštine sa kojom se nosila podižući njega i njegovu braću.
– Za svoj kraj sam uvek i svuda govorio da je to najlepši deo ove zemlje, iako sam imao priliku da proputujem sve države nekadašnje Jugoslavije pa da stignem i do Amerike, ali to ne znači da je i život ovde bio lak. Mladost je bila ..
Daljska pesnikinja Gordana Pavić predstavila se 9. maja svojim sumeštanima novom knjigom pesama pod nazivom “Višnja na krilu sunca”. U knjizi podeljenoj u pet tematskih celina, a koja je i njen samostalni izdavački poduhvat, Gordana Pavić objavila je 65 pesama. “Višnja na krilu sunca” je njena 12. knjiga, a kao i poslednjih nekoliko uredio ju je i lektorisao književnik Đorđe Nešić iz Bijelog Brda.
– Nova knjiga Gordane Pavić naslanja se na njenu prethodnu knjigu stihova “Čudotvorac” tako da se čini kao da ona ceo svoj život piše jednu knjigu. I ova nova je tematski, stilski i versifikatorski slična prethodnoj, ali ja sam uvek iznova fasciniran i ne prestajem da se pitam na koji način Gordana Pavić kao slepa osoba percipira vidljivi svet. Iznenađuje nas vezama koje otkriva među pojedinim rečima koje mi ne uočavamo, a koje nam otvaraju sasvim nove poglede na svet u kojem živimo. Ona to radi pomoću intuicije i mašte, budući da je poetski doživljaj sveta dublji od ovog vidljivog– objašnja..
Iako je od izbijanja ustanka u mestu Srb prošlo sedamdeset i sedam godina događaji iz slavne i slobodarske prošlosti ne smeju biti zaboravljeni, jer u vremenu kada se sve češće propagiraju u ratu pobeđene fašističke ideje vreme je da se zaštite slobodarske tekovine Drugog svetskog rata, poručeno je u Srbu.
– Na događaje iz prošlosti moramo gledati kao na pouke, a događaji iz 1941. mogu biti pouka kakvi odnosi među ljudima mogu biti. Dakle, da ljudi jedni drugima preko noći mogu postati neprijatelji, da susedi preko noći postanu zločinci i ubice i ponašaju se kao zveri, a istovremeno pokazuju da ljudi jedni drugima mogu biti braća, da mogu pomagati jedni drugima, spašavati ih i ginuti jedni zbog drugih. Mislim da je to glavna poruka i pouka ovoga što se danas obeležavalo u Srbu. Odnosi između Hrvata i Srba su bili takvi da smo, na žalost, imali zločine, pokolje, ali takođe imali smo i saradnju, spašavanje i mislim da bi zbog toga i dalje trebali obeležavati današnji dan- rekao je profe..
Ujutru pijemo slovenačko mleko, letujemo u Hrvatskoj i gledamo derbi Jadranske Lige Cibona - Partizan. Hteli da priznamo ili ne, živimo kao što se živelo u Jugoslaviji. Osim što ne možemo u Pećku patrijaršiju. Ali, za vreme Tita manastiri ionako nisu zanimali SrbeBeogradski susret predsednika Srbije i Hrvatske Ive...
Nedavno je tako za potrebe lečenja upućena donacija porodici Dabić iz Šapca poreklom sa Banije i Kordunašu Đorđu Niševiću iz Busija za oporavak od posledica saobraćajne nesreće. Udruženjima Dalmatinaca i Banijaca iz Subotice data je pomoć za obnovu Dositejeve kuće u Plavnu pored Knina i za knjigu „Banijski riječnik“.
Donaciju je primio i talentovani učenik Siniša Matijević iz Krnjaka koji je ove godine krenuo u Pravoslavnu gomnaziju u Zagrebu. Donacije je uručio član uprave „Prela“ Svetozar Dančuo za vreme nedavne posete Srbiji.
Zahvaljujući se na pomoći Željko Matijević je istakao da je ona njegovom sinu Siniši podsticaj za učenje i razvoj slikarskog talenta. Milorad Kuraica, koji vodi projekat obnove Dositejeve kuće u Plavnu, očekuje da će uz pomoć Srba iz rasejanja ovaj projekat uspešno da se završi. Željko Tintor je najavio nova izdanja sa banijskim tematikama.
Hram u Petrinji gradi se uz pomoć zemljaka iz Čikaga
Udruženje krajiških Srba „Prelo“ je jedno od najaktivnijih srpskih..
Spoštovani gospod predsednik, gospa predsednica vlade,
spoštovane ekscelence, cenjeni gostje,
gospe in gospodje,
dobrodošli na Strateškem forumu Bled 2017.
Globalizacija, podnebne spremembe in drugi svetovni izzivi našega časa korenito spreminjajo naše družbe in naš način življenja. Zaradi digitalizacije in novih tehnologij, ki so gonilo napredka v družbi, svet postaja čedalje manjši. Na splošno imajo ljudje in podjetja danes boljše možnosti kot kdaj koli prej.
Te spremembe pa so s seboj prinesle delitve in čedalje večjo neenakost. Povzročile so vsesplošno nezaupanje v institucije in prevladujočo politiko. Poleg tega se spoprijemamo s čedalje večjimi okoljskimi problemi in novimi izzivi, ki po svetu spodkopavajo mir in varnost. To je nova realnost. Še zlasti v Evropi, kjer smo pravzaprav desetletja živeli v miru in blaginji.
Gospe in gospodje,
izzivi, s katerimi se spoprijemamo, terjajo nove pristope. Ni veliko primerov iz preteklosti, ki bi jih lahko uporabili pri tem. Ko govo..
Slaba razvijenost u privrednom sektoru, nemogućnost trajnog zaposlenja, ali i zanemarenost od strane države, nisu zaustavili samo povratak stanovništva u ove ličke krajeve, već su značajno ubrzali i migracije mlađe populacije koja se pre desetak godina odlučila na povratak. Nekadašnji Gračac, sa ovim danas, teško je porediti.
– Gračac nekada i danas gotovo da se ne mogu porediti. Puno je manje aktivnosti, ljudi su nezadovoljniji, stanovništvo nam se svakodnevno osipa, niko se trajno ne vraća. Povremeno dolaze oni koji su otišli raditi u inostranstvo, kako bi mi to rekli, “trbuhom za kruhom“, dok su im ovde ostali roditelji ili supruge sa decom, međutim, i oni su na dobrom putu da trajno napuste Gračac i život nastave na nekom drugom mestu. Povratničko stanovništvo čini uglavnom starija populacija, ljudi koji preživljavaju od svojih penzija ili socijalne pomoći. Kada se radi o mlađoj populaciji, vraćali su se uglavnom oni čiji su roditelji uspeli da ostvare penzije pa je i njima to bil..
UMRO LIDER SRPSKE MANjINE U ALBANIJI U Skadru je 08.03.2006. godine, u 51. godini umro Milan Brajović, predsednik udruženja „Morača – Rozafa“, koje okuplja pripadnike srpske manjine u Albaniji. Milan Brajović je od 1991. godine bio na čelu ovog udruženja, a od 2004. godine bio je direktor...
U noći 19. decembra oko 19:20 sati, za sada nepoznati vandal pokušao je velikim kamenom da razbije spomen-ploču podignutu na mestu na kom se nalazi bunar u koji su pobacani leševi 156 žrtava stravičnog pokolja izvršenog 13. avgusta 1942. godine u kome je od strane ustaša ubijeno 520 Srba.
Meštani sela Kusonje su vandala vikom uspeli da oteraju i odvrate od namere da udarcima kamenom polomi i uništi spomen-obeležje. Policija je obaveštena o nemilom događaju, ali nije poznato da li su preduzete ikakve radnje da se počinitelj otkrije i privede pravdi.
Vandalski čin osudilo je Veće srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske županije u svom saopštenju izdatom odmah nakon incidenta. O samom incidentu i okolnostima pod kojima se dogodio razgovarali smo sa predsednikom Požeško-slavonskog VSNM-a Nikolom Ivanovićem.
– Nažalost iz policije još uvek nemamo nikakve informacije iako smo ih obavestili o svemu što se dogodilo, a nemam saznanja ni o tome da li je po službenoj dužnosti podnesena nek..