Eksponate, ukupno njih 590, koje je izložilo 72 izlagača iz cele Slavonije i zapadnog Srema ocenjivali su arbitri Zbora sudija Hrvatskog saveza udruženja uzgajivača malih životinja. Izložbu svake godine organizuje i priprema Udruženje za uzgoj i zaštitu životinja “Feniks” iz Borova, a ove godine održana je u borovskoj školskoj sportskoj dvorani.
Na zatvaranju izložbe 28. oktobra najuspešnijim izlagačima dodeljeni su pehari i diplome.
– Najbolji eksponat je kokoš “Italijanka” predsednika našeg udruženja Novice Gajića, a pobednik 8. Specijalke srpskog visokoletača je takođe naš član Zoran Gojkov iz Borova, kojem je ovo druga pobeda. Tijana Staparac iz Dalja je sa golubovima “Paunašima” pobednica prve juniorske izložbe malih životinja. Budući da imamo dosta juniora koji vole životinje i uzgajaju ih, ove godine smo odlučili da ih i na taj način motivišemo. Što se tiče najlepšeg goluba izložbe to je golub Volga letač stava, takođe našeg člana Ilije Kikanovića iz Dalja. Na ovogodišnjoj izl..
Stari nameštaj i većinu upotrebljenih stvari najčešće bacamo. Rešavamo se tako onoga što nam više ne treba, a najčešće i onoga što nam se jednostavno ne sviđa. Čak i u ispravnom stanju oni komadi nameštaja koji ne zadovolјavaju savremene trendove opremanja interijera bivaju jednostavno bačeni. Živimo u vremenu preteranog konzumerizma i olako se odričemo predmeta koji uz manje popravke mogu da se koriste i dalje.
Ponovna upotreba stvari veoma je važan deo sistema upravljanja otpadom odnosno očuvanja okoline. Ova tema odvodi nas u Dalj, na radionicu udruženja „Zajedno za zajednicu“ koje je osmislilo projekat u cilju ponovne upotrebe stvari, u ovom slučaju starog nameštaja. Nazvali su ga „3Z za 3R“, a u sklopu njega biće održano ukupno 32 radionice.
– Od sredine septembra pa do sredine decembra održavamo radionice restauracije starog nameštaja i dekupaž tehnike. Sve to deo je projekta koji je sufinansiran od strane Fonda za zaštitu okoliša i energetsku efikasnost i Opštine Erdut. Na kon..
Predavanje uzoraka i komisijski pregled meda održan je 23. septembra, a dve nedelje kasnije zvanično su proglašeni oni najbolji koji su dobili pehare. Podeljene su i medalje i zahvalnice u zavisnosti od kvaliteta meda kojeg su učesnici doneli na ocenjivanje.
Od samog početka ova manifestacija ima međunarodni karakter jer medovi dolaze ne samo iz Vukovara i ostatka Hrvatske, nego i iz Bosne i Hercegovine, Slovenije i Srbije. Tako je bilo i ove godine, a jedan med stigao je čak iz Slovačke. Ove podatke vrlo rado ističu u Udruženju „Kornakum“.
– Kada je reč o Hrvatskoj, stigli su nam uzorci sa brojnih ostrva, primorja i Dalmacije dole skroz do Metkovića. Ove godine smo po prvi put dobili i med od mandarine, i to ne jedan, nego tri komada, što nas je veoma prijatno iznenadilo. To sve znači da nam ljudi sa raznih strana i sa raznim vrstama meda daju poverenje da možemo da ocenjujemo njihov med – priča nam predsednik Kornakuma Borislav Grbić.
Ove godine stiglo je čak 185 uzoraka najrazlič..
Visoki planinski vrhovi, plodno cetinsko polje ispresecano vodenim tokom reke Cetine i dva pravoslavna hrama od kojih svaki ima svoju priču, predstavljaju istinski biser jednog naroda i kraja. Baš ovde, na ovom prostoru, kroz istoriju je bilo dosta iskušenja za postojeći narod, bez obzira na konfesiju i nacionalnu pripadnost. U vremenima kada je, sa jedne strane bilo Osmansko carstvo, a sa druge Mletačka Republika, slovenski narodi su preživljavali jednu veliku torturu, ali su pored toga ostajali i opstajali.
Sa one strane Dinare ljudi su stradali od Osmanskog carstva, a sa ove strane od Mletačke Republike. I Srbi i Hrvati u svom zajedničkom životu borili su se za slobodu i opstanak na ovim prostorima, smatra paroh vrlički u sklopu čije se parohije nalazi i Cetina.
Turci srušili stari hram
Hram Svetog Spasa u Cetini sagrađen je trudom i ljubavlju blagovernog kralja Tvrtka koji je, između ostalog, i Knin uvrstio u srpske gradove po tvrdnjama Danila Farlatija. U njegovo doba udareni su..
Izložba je nastala kao rezultat saradnje zagrebačke organizacije Fejd in i Romskog resursnog centra iz Darde, a priče Roma i Romkinja, iako međusobno različite, pružaju direktan uvid u savremeni život i probleme ove zajednice. Kako ističu organizatori, jedan od glavnih zadataka ove izložbe bio je da se kroz lične priče Roma različite dobi, porekla i iskustva doprinese razbijanju predrasuda i integraciji Roma u širu društvenu zajednicu.
– Kad skinemo sve slojeve sa sebe, od toga koja nam je boja kože pa do toga kako se oblačimo ili živimo, dolazimo do suštinskog zaključka da smo svi ljudi. Upravo je to ono što smo hteli da postignemo sa ovom izložbom. Da posetioci hodajući kroz izložbu preispitaju ne samo sebe, nego i svoje stavove, i da shvate da su ove priče univerzalne za sve ljude, ali i da je svaka od njih jedinstvena – kaže Željka Kovačević iz Fejd ina.
Na svečanom otvaranju izložbe su se osim organizatora okupljenim posetiocima obratili i zamenica osječkog gradonačelnika Žana G..
Opustela Slavonija odavno je izgubila svoju mladost. Pri prolasku kroz ova sela danas umesto ulica prepunih sveta mogu da se vide samo bakice kako „divane“ na klupicama ispred svojih kuća prekraćujući tako svoje monotone dane i hvatajući poslednje tople sunčeve zrake pred dugu zimu koja dolazi. Ušorene ulice izgubile su dečiju ciku i graju, život kao da je stao.
Dok njegovi vršnjaci sada pune ulice Dablina, Minhena ili Beča, vlasnik porodičnog poljoprivrednog gazdinstva Dean Bogovac (26) iz malog mesta Lipovac koje se nalazi između Slatine i Virovitice nastavlja da radi posao kojim su se bavili i njegovi stari. Nije bilo teško zapaziti da je on, među ljudima koji u selu mogu da se sretnu, verovatno i najmlađi stanovnik.
– Selo je vrlo malo, mnogi su otišli za Nemačku. Neki koji su ostali u državi, nisu hteli da se bave poljoprivredom već su sreću potražili u gradovima. Osećam se kao da sam vrsta koja je pred izumiranjem jer sve je mane ljudi koji svoj život vide u seoskim sredinama. ..
U rano nedeljnje jutro usred epidemije korona virusa zemljotres je prouzročio veliku štetu u glavnom gradu Hrvatske, a jedno petnaestogodišnje dete nalazi se u kritičnom stanju. Epicentar je bio 16 kilometara severno od Zagreba i pet kilometara jugoistočno od Oroslavja na dubini od 10 kilometara, objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar.
Bio je to najjači potres u Zagrebu nakon onog iz 1880. godine. Podrhtavanje tla trajalo je desetak sekundi, a zemljotres je iza sebe ostavio velika oštećenja na zgradama, fasadama kao i zdrobljene automobile na koje su padale cigle i beton sa okolnih zgrada. U zemljotresu su oštećeni i zgrada Hrvatskog Sabora te Banski dvori u kojima zaseda Vlada RH. Oštećen je i zvonik Zagrebačke katedrale čiji se vrh srušio na zemlju, a urušeni su i brojni drugi sakralni objekti.
Mitropolit Porfirije: „ Budimo solidarni kao zajednica“
Veliku štetu pretrpeo je i Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg na Cvjetnom trgu kao i zgrada Crkve opštine u ulici Ilica..
Ranije smo već pisali o životu za vreme vanrednog stanja u opštinama Erdut, Borovo, Negoslavci i Trpinja te u Šibensko-kninskoj županiji, a sada smo posetili Šodolovce, površinski veliku opštinu u Osječko-baranjskoj županiji. Za razliku od prethodnih opština, u administrativno središte koje se nalazi u selu Šodolovci stigli smo kada su mere već popustile, tako da tamo nismo videli mnogo ljudi sa maskama, a ulice ionako slabo naseljenog mesta bile su puste, čemu je još više pridoneo kišovit dan.
Kako u ovoj opštini nije bilo zaraženih od virusa, tako nije postojala ni prevelika panika, pa samim tim nije bilo ni problema.
– Opština se preseca sa tri druge susedne opštine tako da nam je bilo nezgodno prolaziti iz mesta u mesto zbog propusnica. Bilo je zabranjeno napuštanje mesta prebivališta pa meštani nisu bili u mogućnosti ni doći do zgrade opštine po propusnicu. Zbog toga smo se organizovali preko štaba civilne zaštite kako bi meštanima izašli u susret – opisuje stanje u opštini za v..
Rekordan broj učesnika takmičio se na tradicionalnoj 24. borovskoj Fišijadi. Broj takmičara je iz godine u godinu sve veći, a ove godine svoje umeće u spravljanju ove vrste riblje čorbe pokazalo je 50 fiš-majstora, koji su imali pomoć pomagača iz svojih ekipa.
Miris dima koji se rasprostirao iz kotlića primamio je ukupno 500 gostiju koji su došli da uz muziku i piće uživaju u ukusima ribljeg specijaliteta nadaleko popularnom u ovom delu Evrope. Osim domaćih takmičara prisustvovali su i kuvari iz ostalih delova Srema, Slavonije, Baranje i Vojvodine.
– Iako je rekordna godina još nekoliko ekipa smo morali odbiti zbog ograničenog broja mesta, a neke ekipe iz inostranstva su otkazale zbog problema s dolaskom. Svi koji učestvuju nadaju se pobedi. Zahvaljujemo se svim sponzorima, učesnicima, organizacionom odboru i gostima, a nadamo se da će sledeće godine ova manifestacija biti još veća. Produžićemo prostor kako bi se kapacitet mogao još proširiti – priča organizator Fišijade predsednik f..
Kratkim programom koji su pripremili učenici i njihovi profesori proslavljen je Dan ove škole smeštene u vukovarskom predgrađu Borovo naselje, koja od 2005. nosi ime po slavnom naučniku Nikoli Tesli. Dan škole obično je prilika da se istaknu svi oni najvažniji rezultati koji su postignuti u prethodnih godinu dana, a uspeha je bilo mnogo, smatra direktor ove obrazovne ustanove Đorđe Lukić.
– Svi u školi se izuzetno trudimo da imamo što više aktivnosti i što više projekata. Nedavno su nam u poseti bila deca iz Latvije i Italije u okviru programa razmene učenika. Realizujemo brojne projekte, a isto tako radimo na poboljšanju nastavnog procesa. Prošle godine smo promovisali naš čoper na električni pogon, a isto tako i proizvodnju biodizela koji smo počeli raditi intenzivnije u poslednja dva meseca. Osim toga, imamo ravan krov na školi pa je sada u planu da postavimo solarne panele i imamo svoju samostalnu električnu energiju – ističe direktor Lukić.
Ova škola osnovana je 1936. godine naj..