Petoga dana ove 2020. godine Hrvatska je dobila novog predsednika, Zorana Milanovića, koji je u drugom izbornom krugu ubedljivo porazio svoju suparnicu Kolindu Grabar Kitarović. Dogodilo se nešto što je malo ko očekivao, odnosno pobeda kandidata koji je u izbornu utrku ušao iako je svojevremeno kategorički tvrdio da nikada neće biti predsednik. Doduše, ta njegova izjava dogodila se spontano nakon što ga je neko, u vreme kada je još bio premijer, sasvim slučajno oslovio sa „predsedniče“. Brzoplet, hirovit i pomalo ohol, kakav je od starta bio, Milanović je odmah reagovao.
„Neko me oslovio kao predsednika države, ali ja to nisam i nikada neću biti. Iz više razloga, a jedan je taj što vam moram govoriti istinu. Predsednik ne mora govoriti istinu. Ne sme lagati, ali ne mora govoriti istinu. A istina je takva da je ljudi u politici ne žele čuti. Moj posao nije da budem popularan i voljen, nego da objasnim i da se shvati što je istina“ – rekao je tada Milanović.
Dakle, Milanović je mesto p..
Kada je Bogdan Lakić 1977. godine iz svojih Biljana Donjih u potrazi za poslom i životnom egzistencijom otišao u Rijeku, ni u najgorim snovima nije mogao da usni da se u svoje Biljane jednoga dana neće imati gde da se vrati. U porodičnoj kući ostali su mu tada roditelji i sestre, planovi da će jednoga dana podići sprat kuće i omogućiti sebi komforniji život, da bi nakon rata od svega toga ostala samo četiri zida, drveće koje raste kroz nekadašnje prostorije porodičnog doma, a Bogdan svoje mesto pod nebom našao u kamp prikolici koja mu je jedini krov nad glavom.
Priseća se Bogdan svog odlaska kao da je juče bilo, nada i ambicija koje je nakon odsluženja vojnog roka, poneo sa sobom verujući da će poštenim radom stvoriti još bolje uslove za život u Biljanima.
– U Biljanima sam rođen, ovo je moje rodno mesto. Kada sam završio vojni rok, otišao sam u Rijeku u potrazi za poslom. U riječkoj „Luci“ radio sam skoro četiri godine, a potom u zadarskoj „Maraski“ koja je u Rijeci imala predstavni..
U ranim jutarnjim satima u noći između subote na nedelju, grupa za sada neidentifikovanih mladića automobilom se vozala ispred kuća Srba povratnika u Veljanima, pri tom izlazeći ispred njihovih dvorišta, lupajući o kapije, gađajući kamenicama kuće i sve to uz standardni repertoar, pesme Tompsona i povike “Izađite četnici“. Meštani su incident tek sutradan prijavili policiji i sada je, kako kažu, sve na organima vlasti.
Tri dana nakon nemilog događaja u Veljanima vlada tišina. O onome što se dogodilo, niko nije voljan javno da priča. Dosta im je, kažu, i policije i novinara, svako traži neku „ekskluzivu“, a oni bi samo da žive i rade u miru, da im se ovako nešto opet ne ponovi.
Jednog od meštana Veljana ipak smo zamolili da nam u kratkim crtama ispriča šta se dogodilo i kako se on oseća nakon svega.
– Sve što sam imao ispričao sam policiji. Oni sada neka rade svoj posao, ja nikome ništa više ne želim pričati – kratko odgovara.
Da li zbog ljutnje ili zbog straha sasvim je svejedno, d..
Razorni zemljotres koji je juče pogodio petrinjski kraj odneo je najmanje sedam života. Brojni ljudi ostali su bez domova, a uništena je infrastruktura, od škola, bolnica i državnih institucija pa sve do verskih objekata među kojima su mnogi od njih hramovi Srpske pravoslavne crkve.
Parohijski dom u Petrinji; Foto: Eparhija gornjokarlovačka
– Oštećenja na hramu Svete Petke i parohijskom domu u Sisku su takva da su trajno onemogućena bogosluženja i život u njima. Takođe, i hram Svetog Spiridona kao i velelepno zdanje parohijskog doma u Petrinji toliko su oštećeni da su stavljeni van funkcije. Sveštenici iz Siska i Petrinje sa porodicama su primorani da napuste svoje domove, rekao je za Informativnu službu SPC-a sveštenik Veselin Ristić, paroh iz Siska.
Kapela Svete Petke u Sisku.
Foto: Mitropolija zagrebačko-ljubljanska
– Obnova kapele Svete Petke je završena prije samo petnaest dana, a današnjim zemljotresom je uništen krov i dosta je stradala unutrašnjost hrama – rekao je paroh sisa..
Protekle četiri godine navršavale su se brojne stogodišnjice iz vremena Prvog svetskog rata, a jubileji su na razne načine obeležavani širom sveta. Po samom završetku Velikog rata, stvorena je i Кraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca kao prva država južnoslovenskih naroda koja će kroz burni 20. vek na razne načine obeležiti brojne sudbine pripadnika ovih naroda. Ova država zvanično je proglašena prvog decembra 1918. godine, a povodom ovog i drugih jubileja koji su obeležavani, za naš portal govori beogradski istoričar Milan Gulić.
Stiče se utisak da su godišnjice iz vremena Prvog svetskog rata dobile dosta prostora u srpskoj javnosti. Da li ste kao istoričar zadovoljni načinom na koji je to sve obeleženo?
– Obeležavanja godišnjica počela su još 2012. godine sa Balkanskim ratovima i tu je krenulo obeležavanje čitavog tog perioda „ratova za oslobođenje i ujedinjenje“ kako je to nazivano u godinama nakon Prvog svetskog rata. O tome koliko su ove teme bile zastupljene u javnosti, koliko je ..
Opština Borovo bogata je kulturnim nasleđem, a neki od starih zanata opstaju i danas, usprkos velikom napretku u proizvodnji. Bio je to povod za organizovanje još jednog Borovskog vašara na kojem su izložene razne rukotvorine sa područja opštine Borovo i okolnih mesta. Svoje proizvode prikazalo je ukupno petnaestak izlagača. Izložbeni štand imali su i organizatori iz udruženja „Plavi Dunav“.
– Zahvalna sam svima na dolasku i drago mi je što su se ljudi odazvali. Posećenost je na zadovoljavajućem nivou. Htela bih da spomenem da imamo meda, razne rukotvorine, domaće sapune, cveće pa i makrobiotiku. „Plavi Dunav“ je pripremio da podeli langošice i kranjske kobasice za izlagače i posetioce sajma – ističe predsednica udruženja „Plavi Dunav“ Desa Jankov.
Jankov kaže da u udruženju imaju tendenciju da borovski vašar još omasove.
– Za sada nam to na neki način uspeva, ali moglo bi biti još bolje. Drago bi nam bilo da ima više i izlagača i posetioca. Radimo strpljivo i očekujemo da će se to ..
Igrači Sinđelića su proslavu titule i dodelu pehara overili u poslednjem kolu ubedljivom pobedom nad vukovarskom Mitnicom od 10:0 na svom terenu i pred domaćim navijačima.
Bila je to kruna još jedne uspešne sezone ovog kluba koji je u poslednjih osam godina čak pet puta bio prvak ove lige, ali do sada nije odlazio u viši rang takmičenja nego je svojom voljom zadržao status županijskog drugoligaša.
– Naravno da smo prezadovoljni sa ovim ostvarenim uspehom. I na polusezoni smo bili prvi sa četiri boda prednosti u odnosu na drugoplasiranu ekipu, međutim u razigravanju nismo bili u toliko dobroj poziciji pošto smo imali negativan skor sa ekipama kao što su Bogdanovci i Hajduk iz Tovarnika. Shvatili smo tu situaciju ozbiljno i znali smo da nam je utakmica sa Bogdanovcima presudna i ako tamo izvučemo povoljan rezultat da će sve ostalo biti puno lakše. Tako je na kraju i bilo – ističe predsednik kluba Milenko Manojlović.
Od jeseni županijski prvoligaši
Iako su ranijih godina odustajali od ..
Sveta Nedelja u Dalmaciju uživa posebnu pažnju i ugled, a na njen praznik u manastiru Oćestovu okupi se veliki broj pravoslavnih hrišćana, dok s druge strane ličnost Stefana Kneževića, koji se rodio u Oćestovu 1806. godine, čini posebnu čast meštanima Oćestova. Stoga je bila ideja da hram u Oćestovu bude posvećen Svetoj Nedelji, a u čast i večni spomen Stefanu Kneževiću. Nakon što je hram Svete Nedelje osvećen 1960. godine, služio je kao parohijski hram sela Oćestova, a 45 godina kasnije proglašen je manastirom. Izgradnja zavetne crkve Eparhije dalmatinske Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu počela je 1928. godine, jer su pravoslavni Damatinci, a posebno stanovnici mesta Oćestova želeli da podignu crkvu u mestu rođenja velikoga Episkopa dalmatinskog Stefana Kneževića (1853 – 1890).
Do svog osvećenja 1960. godine, crkva Svete Nedelje pripadala je pađenskoj parohiji, a od 1960. godine postaje samostalna parohijska crkva. Pravoslavni Dalmatinci su se po tradiciji okupljali na saboru ..
Prvog dana decembra kada se obeležavalo sto godina od stvaranja prve južnoslovenske države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Prosvjetin pododbor u Jagodnjaku uz saradnju i podršku opštine Jagodnjak, organizovao je dvočasovni koncert u slavu srpskim junacima iz vremena Prvog svetskog rata i svim učesnicima i akterima turbulentnih dešavanja od pre jednog veka.
Bio je to kolažni koncert začinjen pesmom, muzikom i igrom u kom su nastupili folkloraši Prosvjetinog pododbora u Jagodnjaku, SKUD-a „Jovan Lazić“ iz Belog Manastira i Prosvjetinog Ansambla narodnih igara iz Vukovara, recitatori Sanja Marković i Jelena Kozolić i pevačka grupa iz Jagodnjaka.
– Ovaj jubilej obeležićemo pesmom, igrom i pričom o onome kako su ovi krajevi doživeli i proživeli to vreme, sećanjem na one kojih nema, na one koji su ostavili svoje kosti na Kajmakčalanu, u Albaniji, na Krfu – istakla je predsednica pododbora Prosvjete iz Jagodnjaka Nada Šalajić.
Sam program bio je prilagođen i tematski vezan upravo za ..
Savez Srba Slovenije je u kontaktu sa direktorima svih osnovnih škola u Sloveniji sproveo inicijativu, sa ciljem da se identifikuju osnovne škole u kojima će se od sledeće školske godine besplatno izvoditi dopunska nastava srpskog jezika. U okviru svake prijavljene škole biće formirane dve starosne grupe: prva grupa za učenike od prvog do petog razreda i druga grupa za učenike od šestog do devetog razreda. Nastava srpskog jezika biće izvođena u formi dvočasa (dva puta po 45 minuta) jednom sedmično, u toku radne sedmice.
Naknadno će biti utvrđeno kojim danima će se izvoditi nastava u pojedinačnim mestima/školama. Dopunska nastava srpskog jezika izvodiće se prema zvaničnom Programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu Ministarstva prosvete Republike Srbije, koji obuhvata sadržaje iz tri predmeta: srpski jezik, moja otadžbina Srbija i kultura srpskog naroda.
– Prepoznali smo da je u ovom trenutku ljudima najvažnije da svojoj deci omoguće učenje srpskog jezika i odmah smo stu..