Iako je crkva u Dalmaciji još od apostolskih vremena, Eparhija dalmatinska je znatno mlađeg datuma. Središte duhovnog života Dalmacije je manastir Krka sagrađen 1345. godine, trudom i ljubavlju Jelene Šubić, sestre cara Dušana. Iz 14. veka su i manastiri Krupa i Dragović.
Manastir Krka smešten je tri i po kilometra istočno od Kistanja, u kanjonu reke Krke, nazvan po reci koja pored njega protiče. Ovaj drevni manastir podigla je srpska princeza Jelena, sestra cara Dušana, udata za hrvatskog kneza Mladena II Šubića, posvetivši ga Sv. Arhanđelu Mihailu. Bilo je to 1350. godine.
Predanje kaže da su manastir na današnjem mestu osnovali monasi prispeli iz Svete zemlje i to iz manastira Sv. arhistratiga Mihaila, kojeg je tamo podigao kralj Milutin. Njih je na to nagovorio ispovednik princeze Jelene, monah Ruvim.
Manastir Krka, kao i većina pravoslavnih svetinja, bio je izložen stradanju, pokazujući time nepokolebivost istinskog puta pravoslavne crkve, saglasno rečima Hristovim, upućenih hr..
Na komemorativnoj sednici okupili su se mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, predstavnici Ambasade Republike Srbije u Hrvatskoj na čelu s ambasadorkom Mirom Nikolić, predstavnici organizacija i institucija Srba u Hrvatskoj te većnici, prijatelji i saradnici SNV-a. Izjava će tokom današnjeg dana biti pročitana i na sednicama lokalnih veća srpske nacionalne manjine, županijskim većima i srpskim institucijama u Republici Hrvatskoj.
Izjavu prenosimo u celosti.
„Prošle su 23 godine od završetka vojne i policijske akcije Oluja, a time i od završetka rata u Hrvatskoj. Njegove su razorne posljedice u mnogim krajevima na različite načine još uvijek vidljive – u fizičkom stanju mnogih naselja, demografskoj slici mnogih krajeva i uništenoj ekonomiji gotovo cijelog ratom zahvaćenog područja. Duh rata gotovo nikako ne ustupa mjesto duhu mira u javnim i privatnim odnosima, u našoj zemlji i njezinim odnosima s drugim zemljama. Ne možemo se ne zapitati koja je korist od održavanja takvog sta..
Cilj ovog projeta i izgradnje reciklažnog dvorišta je povećanje udela odvojenog prikupljenog otpada, recikliranje i nova upotreba otpada, smanjenje količine otpada kao i njegovog štetnog uticaja na okolinu, te samoodrživo finansiranje sistema raspolaganja komunalnim otpadom.
Na samom projektu aktivnosti su trajale oko godinu i po dana. Izgradnja je izvršena tokom 2019. godine, a ukupna vrednost ove investicije bila je oko četiri miliona kuna, od tog iznosa 85 odsto troškova snosio je Fond za zaštitu okoline, a ostatak Opština Trpinja.
Zakonski, sve jedinice lokalne samouprave koje imaju zadovoljavajući broj stanovnika i naselja, moraju imati reciklažna dvorišta ili jedno reciklažno dvorište može imati više jedinica lokalne samouprave ukoliko između njih dođe do dogovora.
– Došli smo do situacije da napokon završimo i stavimo u pogon ovo reciklažno dvorište. Najmanje je posla bilo oko same njegove izgradnje, a najviše oko projektovanja, dobijanja dozvole i dobijanja saglasnosti za ra..
U organizaciji Udruženja penzionera iz Hrvatske Beograd uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za dijasporu i krovnih organizacija izbegličkih udruženja iz Hrvatske u Palati Srbija u Beogradu je održana naučna konferencija pod nazivom „Aneks „E“ Sporazuma o sukcesiji SFR Jugoslavije i rešavanje pitanja neisplaćenih penzija iz Republike Hrvatske“.
Na konferenciji je učestvovao veći broj eminentnih stručnjaka, predstavnika državnih institucija Republike Srbije i udruženja penzionera iz Hrvatske. Prof. dr. Aleksandar Gajić iz Mešovite komisije za sukcesiju rekao je kako Republika Srbija ima volju da se konačno reše otvorena pitanja sukcesije, ali da je to multilateralno pitanje koje podrazumeva volju i druge strane.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta napomenuo je da su pitanja imovine i stečenih prava, kao i penzija, ključna pitanja poštovanja ljudskih prava, kao i to da bi Vlada Republik..
U organizaciji Srpskog narodnog veća i Opštine Kistanje u Varivodama i Gošiću održane su komemoracije i služeni parastosi za 16 starijih žrtava srpske nacionalnosti ubijenih u tim selima avgusta i septembra meseca 1995. godine nakon operacije „Oluja“. Dana 27. avgusta 1995. ubijeno je sedam meštana Gošića, a 28. septembra, mesec i po dana nakon „Oluje“, ubijeno je i devet meštana obližnjih Varivoda. Svi ubijeni u tim selima, u kojima ni ranije ni u vreme zločina nije bilo ratnih aktivnosti, bili su civili, a ni nakon 23 godine za njihovu smrt niko nije osuđen.
Obeležavanje tužne godišnjice počelo je parastosom, koji je služio episkop dalmatinski Nikodim, sa sveštenstvom Eparhije dalmatinske.
– Iako sam jutros rano razmišljao o o besedi za današnji dan, pročitao sam nešto iz govora Borisa Miloševića što je upečatljivo ostavilo utisak na mene. Video sam u toj objavi da piše da su ovi ljudi, koji su postradali, a koje smo mi pomenuli danas u molitvi, skoro dva meseca nakon“Oluje“, stavi..
„Venеra“ je najpoznatija i najbrojnija plesna grupa u Vukovaru i okolini, а čije ime se pojavljuje i na plesnim takmičenjima i van granica Hrvatske. Osvojile su i svetsku scenu, a tačan broj nagrada ne zna ni sama predsednica i osnivačica ove plesne grupe Jovanka Nekić.
– Pomenuću samo naše uspehe u poslednje vreme; to je svetsko takmičenje u Rimu gde smo bili 4 dana i gde smo osvojili prvo mesto, posle toga smo bili u Milanu i isto smo osvojili prvo mesto. Naravno kada odete preko granice i kad vas ljudi cene očekujete to i u svojoj državi i bilo bi mi drago da tako i bude. Bili smo i u Samoboru na takmičenju dece u uzrastu od 5 do 15 godina. To je jedno jako lepo takmičenje na koje mislim da ćemo otići i sledeće godine. Tu smo osvojili dva prva mesta i prvo mesto za kostim. To me je jako oduševilo, jer sama sam ga osmislila, a reč je o kostimu za ples Ciganske igre – izjavila je voditeljica Plesne grupe „Venera“ Jovanka Nekić.
Voditeljica ističe i podršku grada Vukovara te opštine ..
Izložba pod naslovom „Niti koje nas spajaju“, koja je održana je u Etnološkom centru baranjske baštine u Belom Manastiru, bila je poprilično dobro posećena imajući u vidu da kulturni događaji u jedinom baranjskom gradu nisu za širu publiku. Damski suncobrani i lepeze oduvek su bili simboli aristokratije, kraljevstva i carstva, simboli veze između neba i zemlje, zbog čega svaka modno osvešćena žena poseduje nekoliko suncobrana i lepeza različitih boja, dezena i stilova. Od davnih dana, a posebno u doba viktorijanske ere, dame su njime štitile svoje telo i nežnu put, i bili su apsolutna potreba.
Damski suncobrani i lepeze, koji su bili izloženi na izložbi, a koje je na izložbu doneo sin autorke Duške Marčete, specifični su po debljini štapa i dužini ručke dok je pokrov isljučivo od prirodnih vlakana pamuka, lana i svile. O kvaliteti i tradiciji izrade damskih suncobrana i lepeza autorke, koja ih izrađuje više od 45 godina, svedoče mnogobrojna domaća i međunarodna priznanja koje je osvoj..
Svečanoj akademiji održanoj povodom 90 godina kluba prethodila je prijateljska utakmica sa bjelobrdskim BSK-om. Na travnatom terenu na kome je i stvarana istorija fudbala u Negoslavcima, padobranci su zastavu kluba, atraktivno skokom iz aviona, predali negoslavačkim pionirima nakon čega je odigrana utakmica između domaćina i bjelobrdskog drugoligaša.
– Ovo je veliki dan za naš fudbalski klub, 90 godina je lep jubilej, a kako je iza nas veoma uspešna sezona sve se lepo uklopilo za ovaj rođendan. Očekujemo jednu borbu i nadamo se da ćemo biti uspešni kao i u Drugoj županijskoj ligi – rekao je predsednik FK „Negoslavci“ Nikola Sredojević koji dodaje da je jedini problem sa kojim se ovaj klub trenutno suočava pronalaženje mlađih igrača.
– U Prvoj županijskoj ligi moramo da imamo dve mlađe kategorije, a znate kakva je situacija ne samo u Negoslavcima nego na čitavom ovom području, dece je jako malo. Tako da nam je to za sada najveći problem sa kojim se suočavamo – rekao je Nikola Sredojev..
Otac Danilo Ljubotina nekadašnji je pulski i perojski paroh te bivši predstavnik Srpske pravoslavne crkve pri sedištu Evropske unije u Briselu. Uz ova službovanja, u svojoj bogatoj biografiji ima zabeleženo i da je bio duhovnik u hramu Svetog Save na Vračaru. Odrastao u Peroju, potomak je crnogorskih iseljenika koji su iz svoje otadžbine u ovaj istarski gradić došli 1657. godine pod pritiskom Turaka.
Već je pet godina arhimandrit u parohiji zagrebačkoj, gde pomaže mitropolitu Porfiriju u pastoralnim poslovima, ali i drugim oblicima crkvenog i društvenog života od njegovog ustoličenja na dužnost u mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj.
Kako danas izgleda crkvena opština Zagreb, upoređujući je s nekadašnjim stanjem?
– Crkvena opština Zagreb danas je, da tako kažem, u nekoj materijalno normalnoj situaciji. Povratila je veći deo svoje imovine koji joj je bio oduzet. Nekada je bila jedna od najjačih crkvenih opština na ovom prostoru u periodu dužem od 200 godina. Razvijala se veoma brzo u ..
Povod međudržavnog skupa bio je podsticanje regionalnog povezivanja s ciljem jačanja kapaciteta lokalnih organa i institucija koje se bave smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Sastanak predstavnika lokalnih samouprava s obe strane Dunava organizovan je na Građevinskom fakultetu, a na inicijativu državnog sekretara Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske Zvonka Milasa i državnog sekretara u Ministarstvu uprave i lokalne samouprave Republike Srbije Ivana Bošnjaka.
Milas i Bošnjak su kopredsedavajući Međuvladinog mešovitog odbora za manjine Srbije i Hrvatske, te su konferenciju u Osijeku inicirali i organizovali pod okriljem Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP).
Ovaj evropski projekat namenjen je jačanju kapaciteta lokalnih organa i institucija koje rade na smanjenju rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i upravljanju rizika u šest zemalja jugoistočne Evrope.
– Ovakve inicijative važne su jer gradovi i opštine i s jedne i..