Na ovom takmičenju bilo je za svakoga ponešto. Za žene je organizovana trka u nošenju jaja u kašiki, deca su se nadmetala u trčanju u džaku, a muškarci u malom fudbalu, balotanju, skoku u dalj iz mesta, povlačenju konopa i štapa i bacanju kamena s ramena.
Ova poslednja pomenuta bila je i najatraktivnija, a njen pobednik je Bojan Zarić koji je kamen težak 12,5 kilograma bacio bezmalo osam metara.
– Za ovu disciplinu najpotrebnija je snaga, a u manjem delu tehnika. Fizički sam radnik pa mi snage ne nedostaje. Trenutno radim u Austriji, a pre toga bavio sam se poljoprivredom. Ovde sam došao da se malo odmorim i volim što se narod okuplja na ovakvim manifestacijama, a za druženje mi ne treba posebna motivacija – kaže Bojan.
Druženje kao cilj svega
Organizatori ističu da je cilj svega zabava i druženje učesnika i publike.
– Naš jedini cilj je da se dobro zabavimo i da ove tradicionalne narodne sportove iz kraja odakle smo doselili šezdesetih godina prošlog veka sačuvamo od zaborava – is..
Ovogodišnja manifestacija bila je osma po redu i na njoj je nastupilo oko 350 učesnika podeljenih u jedanaest društava iz Republike Hrvatske i Republike Srpske.
Tog dana bila je i hramovna slava u Voćinu te slava Slavonske eparhije, pa je zato upriličen celodnevni program. Takođe, centralna proslava povodom slave Slavonske eparhije održana je u Daruvaru.
– Zadovoljni smo ovogodišnjom manifestacijom, a i odazivom publike koji je bio solidan za naše prilike. Gosti su bili zadovoljni i to nam je najbitnije – kaže za naš portal zamenik župana Virovitičko – podravske županije Igor Pavković, ujedno i član voćinske Prosvjete.
Stigli mladi iz Zagreba i Vukovara
Na smotri su prisustvovali i članovi Omladinske mreže Srba iz Republike Hrvatske koji su došli sa zagrebačkog i vukovarskog područja.
– Družili smo se, posle smo pomogli domaćinima raspremiti scenografiju i kasnije smo večerali. Bilo je lepo i zadovoljni smo, priča Jelena Nestorović iz Omladinske mreže Srba iz Republike Hrvatske.
O..
Hajduk Mirko osnovan je 1928. godine, tada pod imenom Hajduk, koje je nekoliko godina kasnije promenjeno u ovo koje i danas nosi. Mirkovčani su tokom 90 godina postojanja postizali i brojne uspehe, a takmičili su se i u Regionalnoj fudbalskoj ligi Slavonije i Baranje – grupa jug. Tokom rata, u ligama RSK, bili su prvaci istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema kao i osvajači kupa.
– Za nas je ovo veoma značajan jubilej. Hajduk Mirko je simbol druženja i okupljanja srpskog naroda na ovim prostorima. Vremena su teška, ali uspevamo da prebrodimo ovu krizu i da očuvamo i sačuvamo naš klub koji nam mnogo znači. Nadam se da ćemo za deset godina kada budemo obeležavali stotu godišnjicu kluba, taj jubilej dočekati u nekom lepšem i boljem ambijentu i sa boljom perspektivom za naš klub – naglasio je član uprave Hajduk Mirka Miroslav Marić.
Jubilej uveličali gosti sa Korduna
Čast da uveličaju ovu proslavu dobili su fudbaleri iz Vojnića, kluba Petrova gora koji je osnovan 1946. godine i danas..
Kulenijada je ove godine donela četrnaest zlatnih medalja, 61 srebro i 40 bronzi što je rezime ove opštinske manifestacije koja se ubraja u jedno od respektabilnijih ocenjivanja baranjske delicije. Od mogućih 100, najbolji kulen osvojio je čak 94,4 boda što je mladom pobedniku Marku Spajiću podsticaj za dalje bavljenje proizvodnjom kulena.
– Ovo mi je prva pobeda na nekoj kulenijadi i presrećan sam zbog toga. Proizvodnjom kulena bavim se tek nekoliko godina i želim da je povećam. Trenutno kulen izrađujem samo za vlastite potrebe – rekao je ovogodišnji šampion.
Zbog datuma slabiji kvalitet
Kulenijada u Jagodnjaku tradicionalno se održava na pravoslavni praznik Spasovdan koji je ove godine proslavljen 17. maja. Značilo je to da je kulen ocenjivan čak 20 dana ranije u odnosu na prošlogodišnju manifestaciju. Time je znato skraćen period zrenja kulena.
– Uzorci su ocenjivani 14. i 15. maja što je gotovo mesec dana ranije nego što je potrebno za zrenje kulena. To je rezultiralo malo slabi..
Postavka se sastoji od dvadesetak skulptura i nekoliko zidnih objekata nastalih uglavnom od drveta i drugih materijala koje je Aleksandar Bjelovuk pronalazio na obali Dunava, a zatim ih obrađivao i uobličavao na svoj prepoznatljiv način. Odatle i naziv za ovu izložbu „Dunavski koralji“.
– Jasno je da je teško u eri HD rezolucije, nešto sirovo i neoprano, nešto sa ostacima peska i mulja, nešto garavo i nagorelo predstaviti kao estetsku vrednost i priču vrednu pažnje. Jasno je da je u vreme trodimenzionalnih bioskopa i virtuelne stvarnosti koja se igra sa ljudskim mozgom i u vreme gotovosti, besčulnosti i bezosećajnosti stvarati u likovnoj umetnosti. Na sreću, uvek se negde pojavi neka oaza gde malobrojni preostali ljubitelji umetnosti mogu pogledati ono što umetnik iznosi od svog rada – napisao je u letku štampanom za potrebe ove izložbe autor Aleksandar Bjelovuk.
Obraćajući se okupljenima na otvorenju izložbe on je naglasio da runirani materijal koji je sakupio podseća i povezuje sa ..
Zamislite svet, svoj grad ili svoje selo kao mesto u kom raste samo jedna vrsta drveća, u čijim parkovima je posađena samo jedna vrsta cveća, na čijim njivama raste samo jedna poljoprivredna kultura. Zamislite mora i reke u kojima živi samo jedna vrsta riba.
Zamislite da postoji samo jedna vrsta voća. Zamislite da vetar duva uvek u istom pravcu, da se zemlja ne vrti oko sunca, ili da je svaki dan isti, da nema kiše i snega, da nema jutra, noći, zvezda ni meseca. Zamislite, sledom toga, da postoji samo jedno godišnje doba. Zamislite da je nebo uvek plavo, da nema oblaka i da njime leti samo jedna vrsta ptica.
Zamislite da u našem mikrokosmosu živi samo jedna vrsta insekata, da ne postoje pčele, mravi, pauci, leptiri, gusenice i bube nego samo komarci.
Zamislite društvo u kom svi nose istu odeću, iste košulje, pantalone, čarape i cipele, iste frizure. Zamislite decu koja sva imaju istu boju kose, očiju i kože. Zamislite da svi ljudi misle isto, govore istim jezikom, žive jednak broj g..
Jedan od najdugovečnijih saborskih zastupnika koji je u svom šestom mandatu postao i potpredsednik najvišeg zakonodavnog tela RH je Furio Radin. Sa njim smo razgovarali o inicijativi „Narod odlučuje“ u okviru koje se trenutno prikupljaju potpisi za promenu izbornog zakona, a koja bi za posledicu imala da manjinske zastupnike pretvori u predstavnike drugog reda, jer za razliku od drugih saborskih zastupnika ne bi mogli da odlučuju o dva najvažnija pitanja u državi.
Kako komentarištete ovu inicijativu iz pozicije nekoga ko u Saboru dugo godina zastupa svoju nacionalnu manjinu?
– Zastupnici nacionalnih manjina su onaj glas nacionalnih manjina koji se čuje na nacionalnom nivou. Bez tih glasova danas bi prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj bila puno manja. To znaju i inicijatori ovog referenduma i zapravo njihov cilj je, osim smanjiti broj zastupnika, oduzeti ovlasti koje su im nužne da bi oni svoj posao mogli obavljati i pretvoriti ih u zastupnike, ja sam to nazvao, „za otpad“. Mi bi po..
Antimanjinska inicijativa nazvana „Narod odlučuje“ potekla je od konzervativnih udruženja okupljenih oko Željke Markić koja je bila na čelu homofobnog referenduma pre nekoliko godina kada je u Ustav RH dodana odrednica da je brak isključivo zajednica žene i muškarca. Nakon seksualnih, na red su došle i nacionalne manjine, a to se prvenstveno odnosi na srpsku zajednicu koja u Saboru ima tri predstavnika od ukupno osam saborskih zastupnika nacionalnih manjina.
Da bi ova inicijativa uspela i da bi stigla do Sabora koji će, u slučaju da se utvrdi da su pitanja u skladu sa Ustavom, raspisati referendum potrebno je sakupiti 374.740 potpisa odnosno deset odsto od ukupnog broja birača na dan 13. maja kada je započelo prikupljanje potpisa, saopšteno je iz Ministarstva uprave.
Istovremeno sa prikupljanjem potpisa za pitanja izbornog zakona prikupljaju se potpisi za raspisivanje referenduma o otkazivanju Istanbulske konvencije o pravima žena. Ova inicijativa nazvana je „Istina o Istanbulskoj“, ..
Današnji pravoslavni hram u Tenji posvećen Prenosu moštiju svetog Nikolaja Mirlikijskog izgrađen je 1981. godine, s obzirom da je hram iz vremena 18. veka do temelja srušen u Drugom svetskom ratu.
Naime, u Tenji pravoslavna crkva postojala je još ranije. U jednom izveštaju erdustkog vlastelinstva iz 1733. godine navodi se da se u ovom mestu nalazi crkva svetog Nikolaja „od drveta, olepljena blatom, pokrivena šindrom; trapeza od kamena, krstionica od dasaka; zvonica na 4 rastova stuba sa jednim srednjim zvonom. Prozori od stakla. Osvetio je Maksim Gavrilović.“
U ovom izveštaju navodi se da je Tenja najbogatije selo u erdutskom vlastelinstvu i u tom periodu imala je 144 kuće. Tenja se u istorijskim dokumentima pominje 1433. i 1469. godine. U tursko vreme ovde su živeli isključivo Srbi, u tridesetak kuća koji su poreklom uglavnom sa gornjih tokova Drine i Neretve, te Pive, Tare i Lima.
S vremenom broj Srba je rastao, iako je nakon odlaska Turaka Tenja označena kao pusto selo, ali rasel..
Do Drugog svetskog rata se u Bučju, koje se nalazi između Pakraca i Požege, uzdizala crkva Vaznesenja Gospodnjeg i proslavljao se Spasovdan. Bučje je nekada bilo administrativni centar istočnog dela Pakraca sa školom, zadrugom, trgovinama, preduzećima i domom zdravlja. Danas, kao i ostalih desetak pakračkih sela, nema više ništa jer praktično niti jedan objekat javne namene nije ostao čitav.
Pre četiri godine ponovo je u ovom selu pokrenuto proslavljanje Spasovdana, a ovogodišnje okupljanje bilo je najmnogobrojnije do sada uz narodno veselje, muziku i posluženje.
Slavski kolač i žito osveštao je nadležni paroh pakrački protojerej-stavrofor Đorđe Teodorović zajedno sa okupljenim vernicima na temeljima hrama. On se zatim, čestitajući praznik okupljenima, obratio prigodnom besedom i zahvalio svima koji održavaju crkvište te ukazao na važnost ovakvih okupljanja.
Na proslavi su prisustvovali zamenik gradonačelnice Pakraca iz reda pripadnika srpske nacionalne manjine Nikola Ivanović, pakr..