Bilten SNV-a u prošloj godini zabeležio je 393 događaja koju uključuju etničku netrpeljivost, reviziju i negiranje istorijskih činjenica, kao i uvrede, pretnje, govor mržnje pa i fizičke napade usmerene protiv Srba u Hrvatskoj. Ovaj broj predstavlja porast u odnosu na 2016. godinu, ali taj porast nije toliko drastičan kao porast beležen ranijih godina, kaže za naš portal autorka Biltena i zamenica glavnog urednika Novosti Tamara Opačić.
– Broj od 393 ovakva događaja znači da nije prošao niti jedan dan u prošloj godini u kojem se nije dogodio neki incident sa srpskim predznakom. Broj fizičkih napada je nešto manji nego preklani. U 2017. ih je bilo jedanaest, a u 2016. ih je bilo 16. Najveće povećanje incidenata smo zabeležili u broju uvreda i pretnji upućenih na račun Srba i srpskih institucija, ukupno 107. To je najveći broj do sada zabeležen, ali pretpostavljam da je i taj broj daleko veći, jer se ovih 107 odnosni uglavnom na radnike SNV-a, Novosti i lokalne funkcionere, dok obični g..
Tradicionalni Kros RTS-a je održan u petak 18. maja na Gradskom stadionu na kom se okupilo osamdesetak devojčica i dečaka koji su trčali u nekoliko kategorija.
Njih pet ove godine imaće priliku da borave u Kampu za decu iz dijaspore u Svilajncu u Srbiji.
Pre starta okupljene učesnike i njihove roditelje pozdravio je predsednik belomanastirskog VSNM-a i zamenik gradonačelnika Belog Manastira Predrag Stojanović.
Nakon trka po kategorijama, učesnicima su podeljene zahvalnice, ali i medalje.
Toga dana Gradski stadion bio je prepun smeha, radosti i veselja pogotovo onih najmlađih iz vrtića, koji su na licima svojih roditelja i ostalih koji su pratili ovo događanje izmamili osmehe.
Nakon podele zahvalnica usledilo je osveženje i okrepa i za učesnike i za njihove roditelje.
The post U Belom Manastiru održan osmi Kros RTS-a appeared first on srbi hr.
Pre početka takmičenja učenicima se obratila predsednica Odbora za obrazovanje Zajedničkog veća opština prof. Milica Stojanović koje je rekla da cilj ovog takmičenja nije samo pobeda i nagrada već pre svega da se deca druže i da vide da su deo jedne šire slike i priče te da je briga o očuvanju svog materinjeg jezika i pisma nešto najsvetije i najplemenitije.
– Ljubav prema svom jeziku je u stvari ljubav prema majci koja vas je rodila i u tome nema ništa loše. Jedino na svom jeziku čovek može da izrazi svoje najtananije i najdublje misli i obaveza je svih nas, profesora, učitelja, roditelja i dece da učinimo sve kako bi ono što su nam naši preci ostavili u nasleđe očuvali. Drago mi je što se ove godine takmičenje održava baš ovde u Jagodnjaku i nadam se da će ovakva dešavanja podstaći roditelje da svoju decu i dalje upisuju na nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu – rekla je tom prilikom Milica Stojanović.
Učestvovalo šesnaest škola
Organizator ovog takmičenja, koje je poprimil..
Hram svetog proroka Ilije je građen od otesanih kamenih blokova, a zajedno sa svojim stradalnim narodom stradao je i ovaj sveti hram. Rušen i obnavljan svedoči neuništvost crkve Hristove u apostolskoj zemlji Dalmaciji. Đevrske su klasično Bukovačko selo, a hram Svetog Ilije je centralna parohijska crkva.
– O nastanku hrama svedoče dva izvora, jedan po kojem stoji da je crkva izgrađena 1527. i drugi da je to bilo 1537. godine. Ne možemo sa preciznošću reći koji od ta dva izvora je tačan, ali je izvesno da je hram nastao u tom razdoblju od deset godina. Hram je posvećen svetom Iliji, to je dan kada obeležavamo i našu hramovnu slavu i vreme kada se ovde okupljamo u najvećem broju, ne samo mi koji smo ovde već i ljudi koji danas žive daleko od svog rodnog kraja. Po tome su Đevrske i najprepoznatljivije, po tom Ilindanskom saboru. U sklopu sela nalazi se još nekoliko zaselaka – Nožice, Gošić, Varivode i Zečevo. Iako svi zaseoci imaju zasebna groblja, svima im je ovo parohijska crkva i služ..
Zajedničko veće opština nastalo je 23. maja 1997. godine na osnovu Erdutskog sporazuma i Pisma namere Vlade RH što je kasnije 1998. i potvrđeno Odlukom Vlade RH o osnivanju ZVO-a kao organizacije koja vodi brigu o ostvarivanju prava srpske nacionalne zajednice u delovima Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije gde Srbi čine većinu ili ih ima u značajnom broju.
Povodom 20 godina postojanja i rada na svečanoj akademiji okupio se veliki broj gostiju iz Hrvatske i Srbije, a okupljenima se najpre obratio predsednik ZVO-a Srđan Jeremić koji je podsetio šta je sve ono što ova institucija radi, ali i upozorio na sve one probleme sa kojima se godinama suočava.
– Dok određeni pomaci po pitanju kulturne autonomije i informisanja postoje, isto ne možemo reći kada je u pitanju dosledna primena zakonskih propisa kojim se regulišu manjinska pitanja. Nakon 15 godina od donošenja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina moramo da konstatujemo da on ni približno nije ispunio svoj svrhu ka..
Grupa mladih iz Vukovara je u glavnom gradu Hrvatske posetila mnoge državne institucije, upoznala zvaničnike, a neizostavno je bilo i razgledanje grada.
Dan je započeo obilaskom srpskog privrednog društva Privrednik gde su učesnike dočekale potpredsednica Olivera Radović i sekretarica Maša Samardžija koje su pričale o radu i programu institucije. Nakon toga usledio je poset Srpskom narodnom veću i razgovor s glavnim sekretarom Aleksandrom Miloševićem i ručak s predsednikom Miloradom Pupovcem.
Potom je nastavljeno posetom Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji Kantakuzina Katarina Branković i druženju s direktorom protojerejom-stavroforom Slobodanom Lalićem i nekoliko učenika koji su najviše govorili o problemu pronalaženja učenika i svojim vlastitim iskustvima. Kako to obično biva s mladima, na kraju dana usledila je večera u hotelu, te zabava organizovana u Privredniku.
-Svi su bili srećni i zadovoljni. Bilo je mnogo kvalitetnih i dobrih ljudi u grupi i ono što je najbitnije započel..
Dan opštine Borovo obeležava se u spomen na dan kada je 1997. konstituisano opštinsko Veće čime je četvrti put u svojoj istoriji Borovo dobilo status opštine. Svečanu sednicu otvorio je predsednik Opštinskog veća Srđan Jeremić koji je, nakon kratkog prisećanja na istoriju Borova kroz koju su se smenjivali uspešni i tragični periodi, ukazao na sadašnju situaciju te izrazio zadovoljstvo ovogodišnjim opštinskim budžetom.
– Vlada RH donela je dobru odluku vezano za fiskalnu decentralizaciju. Ukoliko se ovom dinamikom nastavi punjenje budžeta, verujem da ćemo doći do planiranih 18 miliona kuna za ovu godinu. Usporedbe radi, proteklih godina opštinski budžet bio je od 6,2-6,4 miliona kuna. S budžetom od 18 miliona kuna moguće je realizovati veći broj projekata i sve ono što smo zacrtali za ovu godinu – kazao je Jeremić.
Velika ulaganja u infrastrukturu
Dan opštine prilika je da se sumiraju rezultati u proteklih 365 dana, ukaže na aktivnosti lokalne samouprave, sagledaju ulaganja i realizac..
Selo Plavno jedno je od najvećih sela u Kninskoj krajini, na samoj tromeđi koja i danas spaja Dalmaciju, Liku i Bosansku krajinu. Do prvog popisa stanovništva posle Drugog svetskog rata ovo selo bilo je vodeće u opštini Knin i po broju stanovnika.
Danas je situacija u Plavnu, baš poput ostatka Dalmacije, znatno drugačija. Stanovnika je iz godine u godinu sve manje, pojedini zaseoci ostali su pusti nakon poslednjeg rata, a ono što Plavanjce još uvek uspeva da okupi u većem broju jesu crkva, hramovna slava i sećanje na pretke koji u Plavnu počivaju.
Ove godine, oko hrama Svetog Georgija po prazniku Spasovdanu, okupilo se nekoliko stotina Plavanjaca. Većina njih pristigla iz Srbije, drugi, samo ovim povodom, iz daleke Engleske ili neke treće, domaćinima strane zemlje. Četiri veka postojanja pravoslavnog hrama u njihovom selu nije mali jubilej, četiri stotine godina postojanja i utemeljenosti o kojima svedoči svaki kamen ugrađen u ovu svetinju, jednako bitni onima koje je ratni vihor odn..
Večernje Bogosluženje predvodio je protojerej – stavrofor Đorđe Teodorović koji je okupljenom narodu čestitao praznik i upoznao ga sa obnovom hrama i početkom rada zvona.
Zvona su popravljena i puštena u rad zahvaljujući pomoći Ivana Bošnjaka, državnog sekretara u Ministarstvu lokalne uprave vlade Republike Srbije, čija porodica i sama potiče iz Donjeg Čaglića.
– Ovo lep primer pomoći zavičaju i naše ljude u rasejanju treba podsticati da se sete svog zavičaja i da daju doprinos obnovi crkava i uređenja grobalja jer to je u nekim našim selima jedino što još uvek svedoči o našem postojanju na ovim područjima. Neka se naši zemljaci jave našim sveštenicima ili političkim predstavnicima kako bismo uredili i obnovili ono što su nam preci ostavili – rekao je tom prilikom zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović koji je prisustvovao večernjem bogosluženju.
The post Ponovo zazvonila zvona u Čagliću appeared first on srbi hr.
Prema procenama organizatora turnir će trajati dvadesetak dana i osim fudbalskog dela, biće i popratni zabavni sadržaj.
– Što se tiče ove godine, očekivanja su da se u najgorem slučaju ponovi rezultat od prošle godine. Ovogodišnji nagradni fond je veći tako da se nadamo da ćemo privući još nekoliko ekipa iz okoline. Čak se nameće i problem nedostatka igrača jer sponzora ima puno, ali fali volje kod ljudi da se upuste u takmičarski deo. Verujemo da ćemo na prošlogodišnjim temeljima nastaviti graditi i buduće turnire. – izjavio je za naš portal jedan od organizatora turnira Alen Čengić.
Prijave traju do 21. juna, a kotizacija po ekipi iznosi 500 kuna. Igra se po sistemu 5+1, a pobedničkoj ekipi pripašće 13.000 kuna. Pored takmičenja u seniorskoj konkurenciji, takmičiće se i pioniri i veterani.
Povratak malog fudbala u Dalj nakon skoro jedne decenije
Prošlogodišnji turnir značio je povratak malofudbalskog turnira u Dalj nakon skoro jedne decenije. Pred prepunim tribinama ekipa Kroko Tr..