U Borovu su se po sedmi put okupile mlade harmonikaške snage da na festivalu Prva harmonika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema pokažu svoje umeće u sviranju ovog instrumenta koji u srpskoj muzičkoj tradiciji ima posebno mesto.
Festival je održan u organizaciji udruženja „Čuvari srpskog identiteta“, a podršku ovoj manifestaciji dali su Savet za nacionalne manjine Republike Hrvatske i Opština Borovo.
– Ove godine okupili smo dvanaest takmičara koji su ovde stigli iz Republike Hrvatske i Republike Srbije, a njihovo umeće ocenjivao je zaista kvalitetan stručni žiri. Predsednik žirija bio je umetnički rukovodilac Narodnog ansambla RTS-a Siniša Vićentijević, zatim donedavno dugogodišnji rukovodilac Narodnog ansambla RTV-a Mića Janković i prof. Gordana Prnjavorac iz Muzičke škole „Isidor Bajić“ iz Novog Sada. Zadovoljan sam što ova manifestacija traje evo već sedmu godinu uprkos svim teškoćama koje smo imali prethodnih godina jer još uvek nismo u mogućnosti da je organizujemo u Vukovaru. T..
Daljska pesnikinja Gordana Pavić predstavila se 9. maja svojim sumeštanima novom knjigom pesama pod nazivom “Višnja na krilu sunca”. U knjizi podeljenoj u pet tematskih celina, a koja je i njen samostalni izdavački poduhvat, Gordana Pavić objavila je 65 pesama. “Višnja na krilu sunca” je njena 12. knjiga, a kao i poslednjih nekoliko uredio ju je i lektorisao književnik Đorđe Nešić iz Bijelog Brda.
– Nova knjiga Gordane Pavić naslanja se na njenu prethodnu knjigu stihova “Čudotvorac” tako da se čini kao da ona ceo svoj život piše jednu knjigu. I ova nova je tematski, stilski i versifikatorski slična prethodnoj, ali ja sam uvek iznova fasciniran i ne prestajem da se pitam na koji način Gordana Pavić kao slepa osoba percipira vidljivi svet. Iznenađuje nas vezama koje otkriva među pojedinim rečima koje mi ne uočavamo, a koje nam otvaraju sasvim nove poglede na svet u kojem živimo. Ona to radi pomoću intuicije i mašte, budući da je poetski doživljaj sveta dublji od ovog vidljivog– objašnja..
Podela paketića najmlađim stanovnicima Negoslavaca tradicionalni je običaj u ovom mestu u periodu između međunarodne Nove godine i Božića prema julijanskom kalendaru. Za podelu su zaduženi članovi Veća srpske nacionalne manjine, a obično bi ovom prilikom za najmlađe organizovali priredbu i tom prilikom ih obradovali.
Ove godine to nije bilo moguće s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju i zabranu svih vrsta okupljanja pa su se u VSNM-u opštine Negoslavci dosetili da za ovu priliku iznajme Deda Mraza koji je u kočiji prošao selom, pozdravljao meštane, a najmlađim stanovnicima podelio je poklone. Sa razglasa su svirale Božićne pesme, a kako kažu u VSNM-u, samo je sneg nedostajao da praznična atmosfera bude potpuna.
– Deca su bila oduševljena pa razmišljamo da od sledeće godine nastavimo sa ovom praksom kakva god da bude situacija. Na priredbama budu velike gužve, a one često ne drže pažnju deci. Paketiće smo delili deci od prvog do četvrtog razreda, ali i svoj deci koja još ne id..
U četvrtak 18. oktobra dvanaest pobednika sa lokalnih fišijada te tri fiš majstora sa prošlogodišnjeg kupa ZVO-a ukrstili su kotliće u gastronomskom nadmetanju kojeg mnogi nazivaju „fišijada svih fišijada“.
– U našoj županiji smatra se da su to najbolji fiš majsori koji su pobedili na lokalnim fišijadama,a prema odluci žirija. Danas se pored pobednika na našim fišijadama takmiče i predstavnik iz Baranje i prva tri mesta sa prošlogodišnjeg kupa, tako da imao 15 tamičara. Na našem području kuvanje fiša je tradicija i svi vole da se nadmeću i dokazuju te kako su gotovo sva mesta imala svoje fišijade odlučili smo pre 6 godina da u Vukovaru organizujemo kup šampiona – ispričao nam je Rajko Lukić.
Riblji paprikaš ili fiš je prema sastojcima veoma jednostavno jelo, međutim dobar fiš ne može da skuva svako. Pitali smo prošlogodišnjeg pobednika koji je do sada već dva puta osvojio Kup šampiona Momčila Đurkovića iz Kneževih Vinograda šta je potrebno da bi se od nekoliko sastojaka u kotliću sku..
Kada je Nikola Lončar, kao mlad momak, prvi put otišao iz svog Karina nije, kaže, ni razmišljao o tome da li će mu se i kada opet vratiti. Radni vek započeo je u Rijeci, tamo se oženio, sa suprugom Bosiljkom stvorio porodicu nikada i ne pomislivši da će biti primoran odatle otići. Ratne okolnosti učinile su da ubrzo postane stranac u gradu koji je do tada smatrao svojim.
Međuljudski odnosi više nisu bili isti, firme su se gasile, a povećavao broj policajaca, vojnika. To mu je bio znak da treba da ode i razmišlja o budućnosti svoje dece. Kuću u Rijeci zamenio je za imanje i skromnu kućicu u Apatinu, u Srbiji, i tamo se preselio 1993. godine.
Nije se Apatin mogao porediti sa Rijekom, niti novo imanje s onim što je Nikola iza sebe ostavio, tako da ga ni novo mesto nije zadržalo više od dve godine. Prelaskom u Novi Sad krenuo je sve iz početka. Deca su u međuvremenu odrasla, završila fakultete i postali zreli ljudi, Nikola otvorio svoju firmu, Bosiljka radila u krojačkoj radnji. Pored je..
U organizaciji Udruženja penzionera iz Hrvatske Beograd uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za dijasporu i krovnih organizacija izbegličkih udruženja iz Hrvatske u Palati Srbija u Beogradu je održana naučna konferencija pod nazivom „Aneks „E“ Sporazuma o sukcesiji SFR Jugoslavije i rešavanje pitanja neisplaćenih penzija iz Republike Hrvatske“.
Na konferenciji je učestvovao veći broj eminentnih stručnjaka, predstavnika državnih institucija Republike Srbije i udruženja penzionera iz Hrvatske. Prof. dr. Aleksandar Gajić iz Mešovite komisije za sukcesiju rekao je kako Republika Srbija ima volju da se konačno reše otvorena pitanja sukcesije, ali da je to multilateralno pitanje koje podrazumeva volju i druge strane.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta napomenuo je da su pitanja imovine i stečenih prava, kao i penzija, ključna pitanja poštovanja ljudskih prava, kao i to da bi Vlada Republik..
Nakon nekoliko sličnih akcija u Vukovaru na red je došlo i Borovo naselje gde je 23. januara najugroženijim penzionerima podeljeno stotinak paketa koji sadrže osnovne živežne namirnice. Pomoć nije velika, ali sve što ljudi ne moraju da kupe dobro dođe i zakrpi bar poneku rupu u ionako tankom kućnom budžetu.
– Кada imate penziju 1.500 kuna onda vam je jasno da vam svaka pomoć mnogo znači. Težak je život, ne koristim gradsko grejanje nego ložim, nekog poslužim i hvala Bogu što to mogu i što sam u stanju i snalazim se na razne načine. Paćenički je to život, šta da vam kažem, ali svi mi tako živimo, barem ljudi u mom okruženju, jer oni koji imaju oni se sa nama i ne druže. U svakom slučaju, hvala ovim ljudima što su nas se setili – priča penzionerka Radmila Mladenović, a njen slučaj nije jedini.
– Moja penzija iznosi 1.300 kuna, živim sam i teško je. Sve što neko čoveku pruži od srca mnogo znači – kratko izjavljuje Marko Tomić.
Pakete su penzionerima uručili predsednik vukovarske GO SDS..
Opština Voćin je prodala funkcionalnu zgradu Srpskom narodnom veću po ceni od sto hiljada kuna. Zgrada ima 400 kvadratnih metara prostora koji će biti korišten za potrebe srpske zajednice na ovom području. Radovi na obnovi zgrade su u toku.
– Sada se jedan deo uređuje. Krovište se kompletno menja, stavljaju se nove vodovodne i električne instalacije, radi se fasada, menja se kompletna stolarija, a u jednom delu zgrade će biti kompletno unutrašnje uređenje. Tu će biti jedna manja sala za dvadesetak ljudi i još nekoliko prostorija za zajednička okupljanja. U drugom delu zgrade će biti smeštene kancelarije Veća srpske nacionalne manjine, stranke i voćinskog pododbora Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ – priča Virovitičko–podravski dožupan Igor Pavković.
Na gornjem spratu nalaziće se muzejska postavka, ali to je planirano da se realizuje kroz dve godine kada se skupi dovoljno sredstava. Za obnovu zgrade osiguran je iznos od 283 hiljade kuna putem Kancelarije za ljudska prava i prava n..
Pored poklonjene nekretnine Dušan Čubrilo je opštini donirao i 100.000 evra koji su iskorišteni za obnovu pomenute zgrade.
Dušan Čubrilo rođen je u selu Ceranje u Dalmaciji, školovao se u Novoj Gradišci, a sa šesnaest godina otišao je u partizane. Četrdeset godina živeo je i radio u Nemačkoj da bi se nakon smrti supruge Elizabete 2007. vratio u Hrvatsku gde je upoznao novu životnu saputnicu Božicu, rodom takođe iz Negoslavaca.
Odluku da opštini pokloni zgradu čiji je vlasnik bio doneo je 2012. godine, a zgrada je nakon obnove otvorena 1. oktobra iste.
– Ja svoje dece nemam i odlučio sam da nešto dam ovom mestu. Niko me na to nije nagovorio, to je bila moja lična želja. Dolazio sam ovde dok je trajala izgradnja i družio se s radnicima. Ja sam zbog ovoga presrećan i smatram iskreno da je ovo moj najveći spomenik, rekao je tada čika Dušan.
Zbog svog velikodušnog i nesvakidašnjeg gesta, odlukom opštinskog veća, Čubrilo je imenovan za počasnog građanina Negoslavaca te mu je na svečanost..
Ova dva jubileja proslavljena su 25. maja u rodnoj kući naučnika gde je upriličen veoma zanimljiv i sadržajem bogat program. Postavljanje novog modela kojim je upotpunjen Milankovićev planetarijum, otvaranje meteorološke stanice i predstavljanje modela „Živi svet ledenog doba“ samo su deo programa u sklopu ovogodišnjih Milankovićevih ciklusa.
Prošle godine započet rad na Milankovićevom planetarijumu postavljanjem modela planete Merkur ove godine je nastavljen pa je tako ispred naučnikove rodne kuće postavljen novi. Radi se o modelu planeta Venere koji je izradila Samostalna zanatska radnja „Putnik“ iz Beograda, a predstavio pejzažni arhitekta Rade Manojlović. On je okupljene u kratkim crtama upoznao sa osnovnim karakteristikama ovog planeta, a zatim su model svečano otkrili načelnik opštine Erdut Jugoslav Vesić i belgijski naučnik Anre Berže koji je u Dalj stigao na poziv njegovog direktora Đorđa Nešića.
– Andre Berže je najznačajniji nastavljač Milankovićeve matematičke teorije klim..