Učenike sa Balkana je prihvatila kao rođenu decu, a osim što im je predavala italijanski jezik i književnost, kao psiholog je ublažavala njihove traume i tugu
U Donatu Spilare (68), koja je do juna 2020. godine radila kao profesorka italijanskog jezika i književnosti u srednjoj školi “Fedele Lampertiko” u Vićenci, đaci su gledali kao u ikonu. Za to ima mnogo razloga. Osim što im je nesebično prenosila znanje, bila je istovremeno i “čuvarka tajni” jer je držala “šalter” pedagoškog psihologa u istoj školi. Uvek je bila naoružana razumevanjem, dobrotom i ljubavlju kojim je obasipala sve učenike, a ponajviše đake iz bivših jugoslovenskih republika.
U razgovoru za “Vesti” ova plemenita dama ističe da joj je ime predodredilo životni put, odnosno sudbinu. Naime, u prevodu sa italijanskog na srpski jezik, Donata je Darica. I zaista, kažu učenici i svi koji je poznaju, ona je takva. Svima se daje i daruje bez zadrške. Brigu o bližnjem doživljava kao najviši čin ljubavi. Altruista je u pravom z..
Na konferenciji za štampu pred utakmicu Litvanija – Srbija pojavio se u sakou ukrašenom značkom Partizana. Tokom utakmice, a i kasnije, imao je i crno-beli šal. Ništa ne bi bilo neobično da nije reč o zvaničnom prevodiocu?!
– Porodica, pa Partizan – odmah je otklonio sve dileme Vladislav Sotirović, koji je sve impresionirao perfektnim prevođenjem pitanja i odgovora Ljubiše Tumbakovića i Aleksandra Mitrovića.
U jednom momentu salom se razlegao smeh. Imena „orlova“ izgovarao je na litvanskom kao Tumbakovičijus i Mitrovičijus! Sotirović već 23 godine živi u Litvaniji. Ne čudi da je perfektno savladao izuzetno težak jezik. Ako se svemu doda da je supruga Litvanka…
Obožava crno-bele: Vladislav Sotirović
Srpske đakonije
– Radim kao profesor ekonomije u Centru za razvoj i ukorenjavanje demokratije. Radio sam svojevremeno na nekoliko univerziteta. Predavao sam srpskohrvatski jezik i filologiju, ali to je bilo kratkog daha. Predajem na engleskom i litvanskom koji sam, s godinama, doveo do sav..
Foto: Privatna arhiva Nakon povrede kolena morala sam da se suočim sa činjenicom da se više nikada neću baviti sportom kao što sam do tada, i da će san o Vojnoj Akademiji ostati samo to – san.
Odluka da svoje obrazovanje nastavim u inostranstvu došla je iznenada i neočekivano. Nakon srušenih snova, morala sam da nađem neku alternativu. Šta sada studirati?
U Biologiju sam se zaljubila još kao dete, i odlučila da se usmerim ka tome. I nakon predloga prijatelja moje mame da svoje školovanje nastavim u Beču, odluka je pala.
Bez ikakvih nedoumica sam svoje kofere spakovala, nakon završenog prvog semestra u Beogradu, i krenula put nepoznatog.
Nisam previše razmišljala o tome da li treba otići ili ostati, jasno mi je bilo još tada da mogućnosti koje pruža Austrija, Srbija nažalost ne nudi. Jedini uslov da svoje studije počnem na Univerzitetu u Beču bio je nemački jezik.
Tada za mene to nije bio samo uslov, već i veliki izazov, jer se do tog trenutka sa nemačkim jezikom nisam srela.
Foto: Priv..
Posle više od godinu dana od kako je Živomir – Živa Ilić dao ostavku na mesto predsednika Srpske kulturne zajednice Jelek-Arzinjano, jedno od najstarijih srpskih udruženja u regiji Veneto dobilo je novu upravu na čijem je čelu Biljana Vasić.
Zbog obaveza u parohiji Živomir Ilić, koji je dužnost predsednika obavljao od 2014. godine, podneo je ostavku u januaru prošle godine. Kako se u međuvremenu niko nije prihvatio funkcije predsednika on je formalno bio na toj dužnosti do izborne skupštine u decembru 2021. na kojoj je izabran nov upravni odbor koji čine Vasić Biljana, predsednik, Ksenija Gajić, potpredsednica, Maja Božanić, sekretarka, Radiša Stanojević, blagajnik i Dragan Milosavljević, umetnički rukovodilac. Na skupštini je dogovoreno da novi upravni odbor preuzme dužnost u februaru ove godine kako bi bio upućen u vođenje knjiga i finansija.
Nedavno je u prostorijama udruženja u Arzinjanu, nedaleko od Vićence, organizovano oproštajno veče Živomiru i primopredaja dužnosti. Prigodnoj..
Na Zapadu se na trgovima i ulicama već oseća predbožićna atmosfera, a mnogi su već isplanirali kako će i gde da provedu božićne i novogodišnje praznike. Period od katoličkog Božića do srpske Nove godine brojni zemljaci koji žive u rasejanju koriste da bar nakratko skoknu do rodnog kraja, naročito oni koji su bliže Srbiji i Republici Srpskoj. Neki spoje slobodne dane, pa i malo duže ostanu u zavičaju.
Neki ostanu u mestima gde rade i tamo odmaraju. Ima naravno i onih koji iskoriste priliku da u ove hladne dane odu na odmor u toplije i egzotičnije krajeve. O tome kako će i gde provesti predstojeće praznike u Tribini čitalaca govore zemljaci koji žive i rade širom Evrope. Većina ističe da im je najvažnije da to vreme provedu sa najrođenijima.
Slavica Hagen Radovanović
Slavica Hagen Radovanović
Oberucvil, Švajcarska
– Pošto je moj suprug Švajcarac i sve duplo slavimo, za njegov katolički Božić smo obično u Švajcarskoj, ali između kao i svake godine želimo iskoristimo slobodne dane, da b..
Foto: Privatna arhiva „Kao juče da se desilo… 2014. godina. Jednostavno sam ušao u kuću i rekao supruzi: ‘Selimo se na Maltu!’. Zvuči kao fraza, ali rešio sam da promenim nešto i pokušam da živim negde gde reč ‘normalno’ prosto normalno i zvuči i izgleda. Ne da se obogatim, što svi negde potajno želimo (priznali to sebi ili ne), već da priuštim sebi i porodici sve ono što se pod tim normalno podrazumeva kao što je školovanje, kupovina, putovanja i ostale životne potrepštine“, priča Slobodan.
On navodi da ga je Srbija umorila i iz njega izvukla mnogo energije.
„Prosto mi taj sistem ne odgovara. Fraze ‘nebeski narod’ i ‘da komšiji crkne krava’ su previše maha uzele u našoj prelepoj zemlji. Da sam imao mogućnosti, otišao bih možda i negde dalje do Malte“, navodi naš sagovornik, koji ipak priznaje da često dolazi u Srbiju – nekoliko puta godišnje.
„Poslednji put smo bili pred sam početak ove tkz. p(l)andemije. Retko kad ostajemo duže od 10 dana, zbog obaveza na poslu i školi, ali da budem ..