Intervju sa Srđom Trifkovićem na talasima radio stanice CKCU 93.1FM u Otavi
Predsednik Republičke referendumske komisije (RRK) u Crnoj Gori, František Lipka je 1. juna potpisao izvještaj o konačnim referendumskim rezultatima, prema kojima je Crna Gora obnovila državnu nezavisnost. Prema tom izveštaju odgovor “da” na pitanje “Želite li da Crna Gora bude nezavisna država sa međunarodno-pravnim subjektivitetom” je zaokružilo 230.661 građana, odnosno 55,5 odsto, dok je protiv bilo 185,002 ili 44,5 odsto birača. Na referendumu održanom 21. maja, od 484.718 upisanih građana, glasalo je 419.240, odnosno 86,5 odsto.
O značaju i legalnosti referenduma u Crnoj Gori razgovaramo sa Srđom Trifkovićem, direktorom Instituta za Međunarodne odnose Rokford instituta u državi Ilinoj.
Trifković: Referendum u Crnoj Gori nije bio ni legalan ni legitiman. Ono što bi trebalo da zapadnoj javnosti padne u oči ali nažalost nije, jeste činjenica da su i Evropska Unija i američki Stejt deparmet proglasili izbore u Belorusiji za predsednika gde je reizabran Luakšenko prošlog marta , za nelegitimne zato što su navodno bili izvedeni pod pritiskom vlasti gde su birači bili izloženi raznim manipulacijama itd. U poređenju sa izborima u Belorusiji, referendum u Crnoj Gori je bio oličenje mafijasko, postkomunističke sprege onih elemenata vlasti koji su u đukanoviću videli oličenje svog produžetka u nedogled. Ovaj referendum, kako je sproveden, predstavlja oličenje svega što Crna Gora danas jeste. Jedna država koja spaja najgore elemente titoističkog nasleđa totalitarizma s jedne strane i mafijaško- siledžijskog stila koje nažalost građani osećaju, s druge.
Koja je prednost nezavisne Crne Gore?
Trifković: Prednosti nema sa stanovništva realnog interesa građana Crne Gore.
Pobornici nezavisnog Kosova tako i pobornici đukanovićeve privatne države imaju zajednički interes u tome da se Crne Gore odvoji. Vodeće ličnosti crnogorskog režima predvođene samim gospodinom đukanovićem bi kao šefovi država ili vlada novonezavisne Crne Gore imali imunitet u odnosu na razne sudske postupke koji su u toku i koji su pokrenuti od strane, recimo sudova u Napulju i Bariju zbog kršenja propisa Republike Italije o carinskim dažbinama na cigarete. Nema nijednog jasnog argumenta zbog čega je Crnoj Gori bilo potrebno da se odvoji od Srbije, osim da bi gospodin đukanović i njegovi saučesnici u kriminalnim rabotama imali imunitet jer su na čelu jedne suverene i nezavisne države koje ima status punopravne članice UN.
Drugi aspekt je želja pobornika nezavisnog Kosova da izmaknu pravnu osnovu ispod Rezolucije 1244. Po toj rezoluciji SB UN koja je usvojena u junu 1990. godine Srbija i Crnja Gora, odnosno tadašnja SRJ – Savezna Republika Jugoslavija – imaju suverenitet nad južnom srpskom pokrajinom. Ako se raspadne državna zajednica, računaju pobornici nezavisnog Kosova, pravna osnova za Rezoluciju 1244 se gubi, na osnu čega će srpskoj strani biti veoma teško da dokaže da je ona pravni naslednik zajedničke države, odnosno državne zajednice..
Slovaci koji su bili diplomati EU na licu mesta odlučno su odbili da uzmu u razmatranje čitav niz primedbi pobornika zajedničke države na proces samog referenduma. EU odgovara da se Crna Gora odvoji i da Kosovo na osnovu obezvređenja Rezolucije SB UN1244 bude proglašeno za nezavisnu državu, što svakako neće da pomogne stabilizaciji Balkana.
Zašto je EU stalo da ima toliko malih državica na Balkanu?
Trifković: EU ne funkcionise po principu pravde, prava, istine i onog što je dobro za same nacije na terenu. EU funkcioniše po principu konsenzusa moćnih članica, kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Španija. U ovom trenutku potencijalni saveznici Srbije unutra EU, a to su Francuska , Italija i Španija su u defanzivi. Nažalost izričiti pobornici nezavisne Crne Gore i defacto neprijatelji Srbije, a to su Nemačka i Velika Britanija imaju vodeću ulogu. Nije po prvi put da su Srbi u procepu, nije po prvi put da nemaju prijatelje i saveznike u cerntrima moći. Ono što je najvažnije u ovom trenutku je da vlada Srbije ne potpiše nikakav dogovor ili dugoročni sporazum o Kosovu koji bi uključivao ma kakvu definiciju nezavisnosti Kosova. Ako Srbija ne stavi svoj potpies na dokument o nezavisnosti Kosova, barem će ostati konstatacija i pravna i morala formula po kojoj će jednog dana moći da se vrati pokrajina koja je u ovom trenutku bespravno i grubijanski oteta iz ingerencije republike Srbije.
Da li Srbija treba da prizna nezavisnu Crnu Goru?
Trifković: Srbija treba da prizna nezavisnu Crnu Goru samo kao de facto stanje a ne i kao legitimni rezultat referenduma, jer znamo da je referendum bio izmanipulisan i dobrim delom ukraden. Ukraden pre svega glasovima albanske dijaspore iz Crne Gore iz predela Tuzi, Malesija i Ulcinja, pri čemu su crnogorskim državljanima u Srbiji nije bilo dozvoljeno da glasaju. Ali to ne znači da se stvari neće promeniti. Ishod crnogorskog referenduma neshvatam kao veliku srpsku tragediju. Jer onog trenutka kada Albanici u Crnoj Gori urade ono što su već uradili u Makedoniji, a to znači zahtevaju izuzeće teritorija na kojima su u većini i njihovu de facto autonomiju u odnosu na centralnu vlastu – u Skoplju u slučaju Makedonije, u Podgorici u slučaju Crne Gore – doćiće do osvešćenja Crnogoraca, govorim o pravoslavnom življu koje je bilo iz bilo kakvog razloga za razdvajanje državne zajednice. Kada shvate da im je jedina šansa da opstanu kao iole koherentna celina u zajednici sa Srbijom, onda ćemo možda jednog dana imati kontra referendum. Nemojmo tretirati gospodina đukanovića kao datost. Nemojmo nasesti na priču da je on jedini i večit. U Crnoj Gori, nažalost, kao rezultat ovakvog referenduma imaćemo veoma brzo odvijanje scenarija po matrici viđenoj u Makedoniji 2001. A kada se to desi đukanovićeva pozicija će biti bitno uzdrmana.
Crnogorci se nisu odrekli Njegoša?
Trifković: Ako oduzmemo glasove Albanaca i Muslimana ispadne da su autentični, pravoslavni, slovenski Crnogorci uprkos medijskom pritisku i uprkos tome da je đukanvić kontrolisao i policiju i medije i lokalne organe vlasti, u velikoj većini glasali za opstanak zajedničke države.
