Budite oprezni tokom vrućina!

budite-oprezni-tokom-vrucina!

EPA

Toplo vreme u Adelaidi

Rizik od umiranja je pet odsto veći u Kvinslendu tokom toplotnog talasa, pokazalo je najnovije istraživanje, i šanse za tragičan ishod su veće ukoliko živete u Brizbejnu, na Sunčanoj ili Zlatnoj obali.

Naime, toplotni talas niskog intenziteta se prošle nedelje nastavio u Brizbejnu (do 36 stepeni Celzijusa), a u Ipsviču oko 38 stepeni, što je znatno iznad martovskih proseka.

Istraživači sa Univerziteta Džejms Kuk objavili su nove podatke koji otkrivaju kolika je verovatnoća umiranja tokom toplotnog talasa, a pojedini rezultati izgledaju suprotno zdravorazumskom očekivanju.

Članovi tima su analizirali podatke o smrtnim slučajevima iz Australijskog biroa za statistiku i klimatske podatke iz Biroa za meteorologiju između 2010. i 2019.

Studija je otkrila da su ljudi koji žive u naseljenim područjima, stariji i oni sa niskim socijalno-ekonomskim stanjem ili zdravstvenim stanjem, više izloženi riziku od umiranja tokom toplotnih talasa.

Šta više, ljudi koji žive u gradskim oblastima imali su za sedam odsto viši rizik da umru tokom “ozbiljnog toplotnog talasa“, što je za dva odsto više od proseka čitavog Kvinslenda.

– Mi to nazivamo efektom urbanog toplotnog ostrva, koji se dešava kada živite u betonskoj džungli, što zapravo pojačava toplotu – objasnila je istraživač Hana Mejson.

Ona je ujedno istakla da je rizik od umiranja u Brizbejnu smanjen tokom “ekstremnog toplotnog talasa“ u poređenju sa samo “ozbiljnim“ uslovima.

– Izgleda da postoje neke mere prilagođavanja, gde u gradu u ekstremnom toplotnom talasu ljudi znaju da moraju da piju dovoljno tečnosti i da uključe klima-uređaje – objasnila je Mejson.

Odeljenje za životnu sredinu i nauku doprinelo je finansiranju studije, a istraživači će nastaviti da analiziraju uticaj toplotnih talasa na odeljenja za hitne slučajeve i prijeme u bolnice, kako bi obavestili vladu i zdravstvene službe.

Ovo odeljenje je otkrilo da se broj dana, kada je toplotni talas, svake godine u 455 regiona u Kvinslendu povećao sa 9.504 kumulativna dana u 2010/11. na 31.236 dana u 2018/19.

– Tokom poslednjih 100 godina, toplotni talasi su ubili više Australijanaca nego sve druge prirodne opasnosti zajedno – saopštilo je Odeljenje za životnu sredinu i nauku, uz napomenu da se predviđa da će toplotni talasi postati duži, češći i intenzivniji zbog uticaja klimatskih promena.

Mejsonova je rekla da su preliminarna istraživanja pokazala da su pozivi hitne pomoći najčešći tokom toplotnih talasa male težine.

– Ako imamo bolnički sistem koji već radi sa 100 odsto kapaciteta, povećanje broja smrtnih slučajeva od pet odsto izaziva veliki dodatni pritisak i stres na naš zdravstveni sistem – istakla je ona.

Mejsonova je pozvala nadležne da poboljšaju razmenu poruka i pristup hladnim skloništima i vodi za piće, posebno zato što izgleda da manje jaki toplotni talasi imaju najgore posledice.

Prema njenom mišljenju, uticaji toplote na zdravlje u velikoj meri mogu da se spreče.

– Razumevanje, ko je u većem riziku od smrtnosti, važno je za lokalne i državne vlasti, kako bi prilagodili poruke javnog zdravlja – istakla je Mejsonova.

Najugroženiji stariji i bolesni

Studija je, takođe, pokazala da su osobe starije od 65 godina imale devet odsto veće šanse da umru u toplotnom talasu, kao i ljudi sa mentalnim poremećajima i poremećajima u ponašanju.

Ugložene su i osobe sa respiratornim problemima čije šanse su sedam odsto veće da umru tokom toplotnog talasa.

Osim toga, ljudi sa umerenim ili visoko nepovoljnim socijalno-ekonomskim položajem, takođe su u većem riziku za pet, odnosno četiri odsto.

Detaljnije